U 58 departmana uveden crveni stepen upozorenja, anksioznost i nasilje rastu za 1,5 odsto po stepenu

Francuska je tokom najtoplijeg dana od 1947. godine zabeležila 339 novih temperaturnih rekorda, dok je ekstremni toplotni talas zahvatio veliki deo zemlje, saopštili su stručnjaci. Najviša izmerena temperatura registrovana je u mestu Pizos u departmanu Land, gde je dostignuto 44,3 stepena Celzijusa. Zbog ekstremnih vrućina, 58 departmana je stavljeno pod najviši, crveni stepen upozorenja, što pogađa oko 44 miliona stanovnika Francuske.

Prema rečima francuskih stručnjaka, toplotni talasi utiču ne samo na fizičko zdravlje već i na mentalno stanje, pri čemu su tokom visokih temperatura zabeleženi porasti anksioznosti, poremećaja sna i nasilnog ponašanja. Psihijatar Marin Akuai objašnjava da toplota izaziva varijacije u neurotransmiterima kao što su serotonin i dopamin, što može dovesti do promena raspoloženja i ponašanja. Istovremeno, visoke temperature ometaju rad hipotalamusa, dela mozga zaduženog za regulaciju telesne temperature, a prirodni mehanizmi termoregulacije bivaju preopterećeni tokom ekstremnih vrućina.

Stručnjaci ističu da skoro trećina ubistava u Francuskoj (28 odsto) nastaje tokom letnjih meseci, sa vrhuncem u julu, dok istraživanja u SAD potvrđuju sezonski rast nasilnih incidenata tokom toplotnih talasa. Dodatno, uslovi ekstremne vrućine pogoduju porodičnom nasilju, posebno ugrožavajući žene i decu, dok izolacija može doprineti eskalaciji konflikata.

Istraživanja pokazuju da za svaki dodatni stepen porasta temperature učestalost samoubistava može porasti za oko 1,5 odsto, iako taj odnos nije uvek linearan. Tokom toplotnih talasa najteže su pogođene osobe u ranjivim životnim uslovima, a društvene nejednakosti dodatno se produbljuju.

Kako navode stručnjaci, temperatura koja ne opada tokom noći otežava spavanje, što uzrokuje povećanu razdražljivost, anksioznost i nervozu. Ovi podaci ukazuju na značajan uticaj klimatskih promena na javno zdravlje i potrebu za adekvatnim merama podrške stanovništvu.

Cene za utakmice Svetskog prvenstva 2026. u SAD, Kanadi i Meksiku višestruko premašuju evropske, prosečna karta za grupnu fazu 863,9 evra

Svetsko prvenstvo u fudbalu 2026. godine, koje zajednički organizuju Sjedinjene Američke Države, Kanada i Meksiko, uvodi dosad neviđen ekonomski model prihoda i troškova, pri čemu cene ulaznica dostižu do 1.000 dolara (863,9 evra) za atraktivne utakmice grupne faze, dok su cene za finale četvorocifrene. Ovaj pristup je zasnovan na američkom sportskom modelu, gde se prioritet daje maksimizaciji prihoda kroz dinamičko određivanje cena, umesto tradicionalnog podsticanja privredne aktivnosti u zemljama domaćinima.

Za razliku od prethodnih turnira, gde je naglasak bio na izgradnji nove infrastrukture i troškovima koje su snosili poreski obveznici, organizatori Mundijala 2026. odlučili su da iznajmljuju postojeće stadione američkog fudbala u 11 američkih gradova, dok samo četvrtina utakmica pripada Kanadi i Meksiku. Troškove ovog modela uglavnom snose sami navijači, što je dovelo do značajnijeg povećanja cena u odnosu na prethodna prvenstva.

FIFA je istakla da će prihodi od karata biti preraspodeljeni kako bi se podstakao razvoj fudbala u siromašnijim zemljama, ali američki model daje prednost segmentaciji tržišta i vrednovanju određenih tipova navijača kroz tzv. „K-grafik“, čime se maksimizuje prihod kroz različite nivoe potrošnje. Ovakva praksa je već prisutna u NFL-u, gde su stadioni preuređeni za luksuzne lože, a dinamičko određivanje cena omogućava dodatno povećanje prihoda u sezoni sa ograničenim brojem utakmica.

Za razliku od ranijih turnira, gde su zemlje-domaćini investirale u nove objekte koji su često ostajali neiskorišćeni nakon takmičenja, kao što su stadioni u Japanu, Južnoj Africi ili Brazilu, Mundijal 2026. sprovodi koncept „lake imovine“: umesto izgradnje, koristi se zakup već postojećih objekata, dok prihodi rastu zahvaljujući većem broju utakmica (proširenje turnira sa 32 na 48 timova), ogromnim stadionima i visokoj potražnji za ulaznicama.

Dinamičko određivanje cena, koje je uobičajeno za koncerte i američke sportske događaje, sada se prvi put primenjuje na ovako velikom globalnom sportskom takmičenju. Organizatori očekuju da će ovakav pristup generisati rekordne prihode za FIFA, dok navijači iz celog sveta suočavaju se sa znatno višim troškovima u poređenju sa ranijim šampionatima.

Aerodrom Morava beleži povećanje broja putnika za 7% uz sezonske i redovne letove do Tivta, Soluna i Istanbula

Nacionalna avio-kompanija Er Srbija proširila je tokom letnje sezone 2025. godine svoju ponudu sa Aerodroma Morava, uvodeći letove na tri destinacije, dok je broj putnika na ovom aerodromu povećan za 7 odsto u odnosu na prethodnu godinu, saopšteno je iz Aerodroma Srbije. Direktor Aerodroma Srbije Mihailo Zdravković potvrdio je da se iz Lađevaca kod Kraljeva tokom letnje sezone leti do Tivta i Soluna, dok je linija za Istanbul aktivna tokom cele godine.

“Tokom letnje sezone leti se do Tivta i Soluna, dok je let od Istanbula linija koja je dostupna tokom cele godine”, izjavio je Zdravković, naglašavajući da Aerodrom Morava posluje kao civilno-vojni aerodrom pod upravom Aerodroma Srbije. On je dodao da se pored redovnog komercijalnog saobraćaja, odvijaju i poslovni, kao i brojni medicinski letovi u okviru generalne avijacije.

Govoreći o radu mešovitog aerodroma, Zdravković je istakao: “Postoji odlična saradnja sa Vojskom Srbije i Ministarstvom odbrane. Operacije na civilnom delu ni na koji način ne utiču na aktivnosti na vojnom delu, a infrastruktura je maksimalno iskorišćena.”

Planirana su dodatna infrastrukturna ulaganja u Aerodrom Morava, uključujući izradu planske dokumentacije za novu poletno-sletnu stazu. Realizacija tog projekta je odložena zbog završetka auto-puta, ali se nastavak ulaganja očekuje nakon otvaranja deonice Adrani-Preljina na Moravskom koridoru.

Zdravković je podsetio da je Aerodrom Morava otvoren na Vidovdan 2019. godine, posle značajnih ulaganja države Srbije, i da od tada neprekidno radi. On je izdvojio značaj novog auto-puta za razvoj aerodroma: “Aerodrom ne može da funkcioniše bez dobre saobraćajne povezanosti. Radujemo se otvaranju ovog dela puta jer će nam doneti nove putnike koji će moći brže i lakše da stignu do aerodroma.”

Putnicima su na raspolaganju besplatan parking i povoljne cene avio-karata Er Srbije, što prema rečima Zdravkovića dodatno doprinosi rastu broja putnika: “Ako putnici imaju brz i lak dolazak do aerodroma, besplatan parking i povoljne avio-karte, svakako očekujemo veći broj putnika. Samim tim očekujemo i proširenje mreže destinacija i dalji razvoj aerodroma.”