Dr Dejan Čubrilo objašnjava kako restriktivne dijete usporavaju metabolizam i otežavaju mršavljenje kod žena

Većina žena u Srbiji suočava se sa izazovom viška kilograma, iako često smanjuju količinu hrane ili iz ishrane izbacuju ugljene hidrate. Prema rečima dr Dejana Čubrila, profesora medicinske fiziologije i stručnjaka za sportsku i anti-age medicinu, ovakve restriktivne dijete zapravo mogu imati potpuno suprotan efekat. Telo nije jednostavan mehanizam, već složen sistem koji reaguje na promene u ishrani na neočekivane načine.

Dr Čubrilo ističe da žene često pokušavaju da smršaju naglim smanjenjem hrane, izbacivanjem hleba, testenina ili krompira, kao i preskakanjem obroka. Međutim, tada organizam može da uspori bazalni metabolizam, što znači da telo štedi energiju umesto da je troši. Zbog toga kilogrami mogu ostati ili se čak povećati. “To je jedna od najvećih grešaka. Kada telo ne dobija dovoljno energije, prelazi u režim štednje. Sve što kasnije unesete, organizam počinje da skladišti umesto da troši”, objašnjava dr Čubrilo.

Mnoge žene koje redovno vežbaju sa ličnim trenerom ipak teško skidaju masnoće, posebno sa stomaka. Do toga dolazi upravo zbog preteranih restrikcija i neadekvatnih obroka. Kada je unos hrane premali, organizam “gasi” metabolički motor i koristi minimum energije, što otežava topljenje masnih naslaga. Žene koje jedu samo jedan do dva puta dnevno i izbegavaju ugljene hidrate često upadaju u ovu zamku; telo tada svaku kaloriju skladišti, dodatno otežavajući mršavljenje. “Telo zapravo ulazi u fazu pripreme za ‘crne dane’, čuvajući energiju i usporavajući potrošnju”, kaže dr Čubrilo.

Zato je preporuka stručnjaka da se izbegavaju drastične dijete, već da se napravi izbalansiran jelovnik koji sadrži dovoljno kalorija i sve grupe namirnica. Pravilno raspoređeni obroci, uz unos potrebne energije, pomažu metabolizmu da efikasnije sagoreva masnoće. Takođe, važno je osluškivati sopstveno telo i ne preskakati obroke, posebno ako ste fizički aktivni. Održavanje stabilnog metabolizma je ključ za dugoročno zdravlje i održavanje zdrave telesne mase. Pre početka bilo kakve restriktivne dijete, najbolje je konsultovati se sa stručnjacima kako biste izbegli greške i postigli ciljeve bez stresa.

Samit u glavnom gradu okuplja više od trideset vodećih eksperata, sa posebnim akcentom na zdravlje žena i digitalne tehnologije

U Beogradu je održan prvi CARDIOIMPACT samit, dvodnevni događaj posvećen unapređenju prevencije kardiovaskularnih bolesti. Skup je okupio više od trideset domaćih i međunarodnih stručnjaka iz oblasti kardiologije, laboratorijske medicine, javnog zdravlja i digitalnih inovacija. Organizatori su Centar za medicinsku biohemiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije i Srpsko udruženje za kliničku laboratorijsku medicinu i nauku.

Posebna pažnja na ovom samitu posvećena je inovativnim rešenjima i bržoj implementaciji novih tehnologija, kako bi savremena prevencija postala dostupna svima. Prema rečima prof. dr Sanje Stanković, predsednice međunarodne radne grupe WG-CARDIOIMPACT, „kardiovaskularne bolesti su i dalje vodeći uzrok smrtnosti u svetu, ali danas imamo tehnologiju i znanje da taj trend preokrenemo.” Dodala je i da laboratorijska medicina postaje nezamenljiv klinički partner u prevenciji i lečenju.

Samit je otvorio prof. dr Nebojša Tasić, pomoćnik ministra zdravlja, a događaj je podržan i od strane Svetske zdravstvene organizacije, Svetske federacije za srce i urednice časopisa The Lancet Regional Health – Europe. Učešće i podrška evropskih i svetskih federacija potvrđuju značaj ovog skupa.

Poseban značaj samit ima za žene, jer statistika pokazuje da žene često kasnije prepoznaju simptome kardiovaskularnih bolesti i ređe dobijaju blagovremenu dijagnostiku. Na samitu se raspravlja o biomarkerima i naprednim laboratorijskim metodama koje mogu omogućiti raniju detekciju rizika, naročito kod žena koje nemaju tipične simptome.

Centralna tema okupljanja su digitalne inovacije poput veštačke inteligencije i pametnih senzora, koji mogu omogućiti personalizovanu prevenciju i bolje predviđanje rizika. Eksperti diskutuje i o konceptu „digitalnih blizanaca“ i uticaju okoline na zdravlje srca. Dodatni segment programa posvećen je razmeni iskustava i praktičnim savetima o tome kako inovacije uključiti u svakodnevnu medicinsku praksu, kao i o prevazilaženju sistemskih prepreka da bi zdravstvena zaštita bila jednako dostupna svima, bez obzira na ekonomski ili geografski položaj.

Samit ima i strateški cilj – usvajanje Beogradske deklaracije 2026, kojom se zajednički poziva na unapređenje prevencije kardiovaskularnih bolesti širom sveta. Kako je naglasila prof. dr Stanković, „znanje koje spasava živote mora biti odmah dostupno svima”.

Poznati kuvar savetuje više povrća, kvalitetan san i umanjen unos mesa za postizanje vitkosti bez gladovanja

Britanski kulinarski majstor Džejmi Oliver podelio je sa javnošću kako je kroz nekoliko godina uspeo da smrša čak 13 kilograma, i to bez strogih dijeta ili odricanja od hrane. Povodom svog 50. rođendana, Oliver se obratio ženama koje žele da unaprede svoje zdravlje, ističući male, ali dosledne promene koje su mu donele rezultate. “Smanjio sam meso, povećao unos povrća, više spavao i više se kretao”, rekao je Oliver, dodajući da kilogrami nisu nestajali zbog gladovanja, već zbog mudrijih izbora i boljeg sna.

On naglašava da nije išao na rigorozne dijete, već je bogate porcije mesa zamenio velikom količinom povrća. Orašasti plodovi postali su mu omiljena užina i savetuje ih ženama koje žele da se osećaju sito i zdravo. Prema njegovim rečima, “oni vas čine upola manje sklonim srčanom udaru. Dajte ih i svojoj deci”. Oliver takođe ističe da je jeo čak više nego ranije, ali su izbori hrane bili ključni za njegov uspeh.

Pored ishrane, Džejmi je odlučio da alkohol pije samo vikendom i da pazi na kvalitet sna. “Moj ritam sada je da pijem samo vikendom. Radi se o svesnosti i o tome da znate šta radite i da budete pažljiviji”, napominje. Ove navike doprinele su njegovom boljem zdravlju i raspoloženju, osim što su uticale na fizički izgled.

Zanimljivo je da je u svoj jelovnik uveo i morsku algu, koju smatra izuzetno vrednim izvorom joda. “Mislio sam da su morske alge nešto hipi i ‘putnički’, ali naši preci su ih jeli. Imaju mnogo joda i najhranljivije su povrće na svetu”, objašnjava Oliver.

Glavni motiv za promenu bila je njegova želja da bolje brine o sebi. “Vratio sam se u školu i počeo da učim o ishrani, putovao sam u delove sveta gde ljudi žive najduže i proučavao njihove stilove života. To je bio moj put i bilo je neverovatno”, zaključuje on. Oliverov primer pokazuje koliko dosledne promene u ishrani, više sna i umanjen unos alkohola mogu doneti dugoročne rezultate, a njegov pristup može biti inspiracija svima koji žele zdraviji život.