Vitamin C i hesperidin iz pomorandže pomažu ženskom organizmu tokom cele godine, lako se konzumira svakodnevno

Pomorandža je često prisutna u našoj svakodnevici, ali prema mišljenju registrovane dijetetičarke Kristen Karli, ona je i najzdravije citrusno voće koje možemo izabrati. Ovu titulu zaslužila je zahvaljujući obilju vitamina C i drugih korisnih nutrijenata, zbog čega se posebno preporučuje ženama svih uzrasta, a naročito u periodima kada želimo da ojačamo imunitet i zaštitimo srce.

Karli naglašava da pomorandža, kao i njen sveži sok, sadrži više vitamina C čak i od limuna i jagoda. ‘Vitamin C je snažan antioksidans koji ima ključnu ulogu u jačanju imunog sistema, a naše telo ga ne može samo proizvesti, zato ga moramo unositi hranom’, ističe Karli. Upravo zato je važno redovno uvrstiti pomorandžu u svakodnevnu ishranu.

Osim vitamina C, pomorandže su bogate i hesperidinom, biljnim jedinjenjem koje ima značajnu ulogu u zaštiti ćelija od oksidativnog stresa, ali i u kontroli krvnog pritiska i nivoa holesterola, kao i u smanjenju upalnih procesa. Zbog toga su odličan izbor za sve žene koje žele da rade na zdravlju svog srca.

Još jedna dragocena prednost pomorandži je sadržaj folata (vitamin B9) koji je važan za rast i razvoj ćelija, posebno tokom trudnoće, ali i za zdravlje srca odraslih žena. Srednja pomorandža obezbeđuje oko 6% dnevnih potreba za ovim vitaminom, dok čaša soka može pokriti čak do 15% preporučene dnevne količine.

Pomorandže su veoma praktične i jednostavne za upotrebu – možete ih jesti samostalno, dodavati u salate, koristiti u kolačima ili praviti osvežavajuće napitke. Stručnjaci savetuju i povremenu upotrebu kore pomorandže, jer i ona sadrži korisne sastojke.

Kombinovanjem pomorandže sa drugim zdravim namirnicama, žene mogu svakodnevno doprineti svom zdravlju i energiji. Lako dostupne i ukusne, pomorandže su idealan saveznik za aktivan i zdrav život.

Japanske žene prosečno spavaju 6 sati i 23 minuta, ali i dalje prednjače u dugovečnosti i zdravlju

Najnovija istraživanja pokazuju da žene u Japanu spavaju znatno manje od preporučenih sedam sati – prosečno svega 6 sati i 23 minuta tokom noći. Ove podatke prikupila je vodeća firma za praćenje zdravlja pametnim uređajima, analizirajući navike sna u 12 zemalja i obuhvatajući po 5.000 žena u svakoj od njih.

Iako im je san kraći, Japanke su poznate po izuzetnom zdravlju i dugovečnosti. Za poređenje, žene u Sjedinjenim Američkim Državama prosečno spavaju 7 sati i 5 minuta, dok žene sa Novog Zelanda odmaraju oko 7 sati i 11 minuta. Takođe, ispod preporučenog trajanja sna nalaze se i žene u Indiji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Dr Heli Koskimaki, stručnjakinja za poremećaje spavanja, objašnjava: „San je biološki proces, ali na njega snažno utiču kultura i sredina u kojoj živimo.“ U Indiji se često kasni sa spavanjem zbog porodičnih večera, dok u Japanu produženi radni sati i užurban gradski život odlažu odlazak na spavanje. U Emiratima, zbog visokih temperatura, ljudi vežbaju u kasnim večernjim ili ranim jutarnjim satima, što takođe menja ritam sna.

Iako Japanke imaju manje sna, njihovo zdravlje i životni vek su na zavidnom nivou. Naučnici ističu da je važno prilagoditi količinu sna sopstvenim potrebama, ali i upozoravaju da hroničan manjak sna može povećati rizik od srčanih bolesti, dijabetesa, određenih vrsta raka i problema sa koncentracijom.

Istraživač Hamid Džalilijan sa Univerziteta u Kaliforniji navodi: „Naše navike sna odražavaju način života, radno vreme, vreme pred ekranima i društvene običaje.“ Preporuka stručnjaka je da optimalan san za većinu žena traje između sedam i osam sati, ali je najvažnije osluškivati sopstvene potrebe i znake umora.

Dodatni izazov predstavlja takozvani „društveni džet leg“, odnosno promena ritma sna između radnih dana i vikenda, kada se pokušava nadoknaditi propušteno. Profesor Erik Džou sa Medicinskog fakulteta Harvard upozorava da takva praksa može dodatno poremetiti prirodni bioritam i zdravlje.

Stručnjaci savetuje ženama da, bez obzira na prosečne statistike, prate signale svog tela i trude se da raspored spavanja bude što dosledniji. Osim dužine, važan je i kvalitet sna, kao i svakodnevne navike koje ga mogu poboljšati.

Stručnjaci otkrivaju koje namirnice utiču na prirodni miris kože i kako do prijatnijeg osećaja svakog dana

Savremena istraživanja pokazuju da ono što jedemo može imati snažan uticaj na miris našeg tela. Naučnici iz Praga, Australije i SAD pratili su kako različite namirnice menjaju prirodni miris kože i znoja, što je posebno važno ženama koje žele da se svakodnevno osećaju i mirišu prijatno. Njihovi rezultati jasno ukazuju da promena ishrane može uticati i na društvenu i intimnu privlačnost.

Stručnjaci su utvrdili da se miris tela menja kroz procese varenja i izlučivanja znoja. Bakterije u crevima razlažu određene sastojke hrane, stvarajući isparljiva jedinjenja koja se izbacuju kroz dah ili kožu. Sam znoj je bez mirisa dok bakterije na površini kože ne razgrade njegove komponente — tu ishrana igra presudnu ulogu.

Povrće bogato sumporom, kao što su brokoli, kupus i prokelj, može pojačati miris znoja, ali se ipak preporučuje njihova konzumacija zbog brojnih zdravstvenih koristi. Beli i crni luk poznati su po izraženom mirisu, ali zanimljivo je da istraživanja pokazuju da beli luk može učiniti miris tela privlačnijim. Kako navodi dr Hana Havlíčková, jedna od autorki studije: “Beli luk ima antibakterijska i antioksidativna svojstva koja pozitivno utiču na kožu i opšti miris tela.”

Špargle takođe mogu promeniti miris znoja ili urina, ali efekat zavisi od genetike i nije isti kod svih. Voće i povrće bogato karotenoidima, poput šargarepe, bundeve i papaje, povezano je sa prijatnijim, svežim mirisom kože, a ujedno poboljšava i njen tonus. Biljna ishrana uopšte dovodi do blažeg mirisa tela, dok prekomerna upotreba rafinisanih ugljenih hidrata, mesnih prerađevina i industrijski obrađene hrane može izazvati jači, manje poželjan telesni miris.

Zanimljivo je da su u jednoj studiji muškarci koji su izbacili meso iz ishrane na dve nedelje bili ocenjeni kao privlačniji po mirisu od onih koji su nastavili da ga jedu. Riba može izazvati specifičan miris kod osoba sa problemima u razgradnji pojedinih sastojaka, a alkohol i kafa nisu prijatelji prijatnog telesnog mirisa — alkoholna jedinjenja isparavaju kroz kožu i dah, dok kofein pojačava znojenje, naročito ispod pazuha.

Neki začini, poput kardamoma, cimeta i karanfilića, mogu doprineti prijatnijem mirisu tela. Ključ je u raznovrsnoj i balansiranoj ishrani, bogatoj biljnim namirnicama, koja ne samo da unapređuje zdravlje, već može doneti i osećaj prirodne svežine i privlačnosti.