Iskustvo žene sa hroničnom migrenom otkriva izazove, savete i inovativne načine za lakše upravljanje napadima

Migrena je čest neurološki poremećaj koji najčešće pogađa žene različitih uzrasta i može ozbiljno uticati na svakodnevni život. Erica Diebold, koja se sa migrenama suočava od detinjstva, deli svoje iskustvo o tome kako su prvi simptomi ove bolesti promenili njen način života. Prvi migrenozni napad doživela je još kao dete, sa šest godina, tokom vožnje automobilom, kada je osetila jak bol iza očiju, suženje vida i tamne senke koje su prekrile njen pogled. Ovakvi napadi obično su praćeni mučninom, povećanom osetljivošću na svetlo i zvuk, a mogu da traju satima ili čak i po nekoliko dana.

Kako je starila, migrena je postala stalni deo njenog života, a napadi su se često javljali neočekivano, remeteći svakodnevne planove. “Osećaj je kao da se u glavi stvara ogromna crna rupa koja mi brzo oduzima sposobnost normalnog funkcionisanja”, opisuje Erica. Tokom godina, isprobala je brojne terapije – sprejeve, tablete, injekcije, pa čak i botoks tretmane, ali su neželjeni efekti i potreba za preciznim tempiranjem lekova često predstavljali dodatne poteškoće.

Da bi sebi olakšala svakodnevicu, Erica je uvela inovativno rešenje – angažovala je posebno obučenog psa pomagača. Pas je zahvaljujući treningu sposoban da detektuje suptilne mirise koje telo luči pre napada migrene, što Eriki daje dragoceno vreme da na vreme uzme lek i spreči jače simptome. “Pas registruje hormonske promene koje prethode napadu, što mi daje dragoceno vreme da uzmem lek i zaštitim se od teških simptoma”, ističe ona.

Osim medicinskih tretmana, Erica je pokušavala i druge strategije – promene u ishrani, izbegavanje određenih namirnica, korišćenje eteričnih ulja, kao i tehnike opuštanja poput joge i disanja. Dobijala je i brojne savete o prirodnim rešenjima od prijatelja, ali naglašava da ne postoji univerzalni lek i da je važno slušati svoje telo. “Bila sam spremna da probam gotovo sve što bi moglo da pomogne”, kaže ona i napominje da svaka osoba ima jedinstveno iskustvo sa migrenom.

Za žene koje se bore sa ovim poremećajem, ključno je da nauče da prepoznaju prve simptome, vode dnevnik napada i konsultuju se sa lekarom oko najbolje terapije. Migrena je često povezana sa ciklusom, hormonskim promenama ili stresom, pa je korisno pratiti i te faktore. Preventivne mere kao što su redovan san, izbegavanje jakih mirisa i dovoljan unos tečnosti mogu pomoći da se smanji učestalost napada.

Na kraju, važno je naglasiti: Za tačnu dijagnozu i savet obratite se svom lekaru. Migrena može biti veliki izazov, ali uz odgovarajuću terapiju i podršku, moguće je voditi kvalitetan i ispunjen život.

Brzo širenje melanoma i važnost redovnih pregleda mladeža čine prevenciju ključnom za žene svih uzrasta

Melanom je najopasnija vrsta raka kože, koja može da zahvati žene bez obzira na godine, a njegova specifična opasnost leži u brzom i agresivnom širenju na unutrašnje organe. Kako ističe dermatolog-onkolog prof. dr Lidija Kandolf, najveći broj melanoma nastaje upravo iz mladeža, a rano otkrivanje ovog tumora često znači i potpuno izlečenje.

Za razliku od drugih tumora kože poput bazocelularnog i skvamoznocelularnog karcinoma, koji se razvijaju sporo i retko stvaraju metastaze, melanom je veoma nepredvidiv. Prema rečima dr Kandolf, „melanom može da bude smrtonosan već ako je debljine veće od 1 do 2 milimetra, odnosno ako se ne otkrije na vreme”. Dodatni problem je što se promene često javljaju na teško uočljivim mestima – između prstiju, na tabanima, ispod noktiju ili u kosi. Zbog toga se savetuje da žene jednom mesečno temeljno pregledaju svoju kožu, uključujući i skrivena mesta, uz pomoć ogledala ili članova porodice.

Posebno su ugrožene žene sa svetlim tenom, plavim ili zelenim očima, kao i svetlom kosom, zato što njihova koža ima manje melanina – pigmenata koji štite od UV zračenja. Rizičnu grupu čine i osobe koje su u detinjstvu ili mladosti imale opekotine od sunca, kao i one sa više od 50 mladeža, atipičnim mladežima ili porodičnom istorijom melanoma. Dr Kandolf naglašava: „Imunosuprimirani pacijenti, kao i oni koji su bili izloženi štetnim hemikalijama ili zračenju, takođe spadaju u grupu visokog rizika i trebalo bi da budu pod stalnim dermatološkim nadzorom”.

Prevencija obuhvata izbegavanje direktnog sunca, posebno od 10 do 16 časova tokom leta. Preporučuje se svakodnevna upotreba preparata sa SPF faktorom 30 ili više, tokom cele godine, i obavezno ponovno nanošenje na svaka dva sata, kao i nakon znojenja ili plivanja. Važno je znati da i tokom oblačnih dana do 80% UV zraka prolazi kroz oblake, zbog čega zaštita ne sme da izostane.

Nošenje odeće, šešira sa širokim obodom i naočara sa UV zaštitom dodatno umanjuje rizik. Posebnu pažnju treba obratiti na korišćenje solarijuma, jer je dokazano da povećava rizik od melanoma, a nažalost, i dalje je popularan među mlađom ženskom populacijom. Redovni dermatološki pregledi i pravovremena reakcija na svaku novonastalu ili sumnjivu promenu na koži mogu biti presudni za ishod bolesti.

U slučaju pojave novog mladeža ili promene na postojećem, neophodno je što pre posetiti dermatologa, jer samo stručnjak može postaviti tačnu dijagnozu i predložiti odgovarajući tretman.

Jutarnje štucanje može biti prolazno, ali i pokazatelj stanja poput refluksa, apneje u snu ili stresa

Mnoge žene su se makar jednom susrele sa štucanjem odmah posle buđenja, što ponekad izaziva zabrinutost, naročito ako se situacija ponavlja iz dana u dan. Povremeno štucanje najčešće nije razlog za paniku i obično se vezuje za konzumaciju obilnih obroka ili gaziranih napitaka, ali učestalost ovog simptoma može signalizirati i određene zdravstvene tegobe.

Štucanje nastaje zbog nekontrolisanih grčeva dijafragme – mišića ispod pluća koji je važan za disanje. Ovi grčevi dovode do naglog ulaska vazduha u pluća, a zatvaranje glasnih žica uzrokuje tipičan zvuk. Kod većine ljudi, štucanje traje kratko i nestane samo, ali ako vam svako jutro počinje ovim simptomom, važno je obratiti pažnju na druge propratne znake i moguće uzroke.

Jedan od češćih uzroka jutarnjeg štucanja kod žena je refluks kiseline ili gastroezofagealna refluksna bolest (GERB). Kada se želudačna kiselina vraća u jednjak, iritira dijafragmu i može izazvati štucanje, pogotovo dok ležite ili nakon ustajanja iz kreveta. Uz štucanje, često se javljaju još i gorušica, kiselkast ukus u ustima, nadutost ili problemi sa varenjem.

Apneja u snu je još jedan razlog za jutarnje štucanje. Kod ovog poremećaja, tokom sna dolazi do prekida disanja, zbog čega se osoba budi umorna, sa suvim ustima i glavoboljom, a štucanje može biti prvi znak da je disanje tokom noći bilo otežano.

Emotivni stres i anksioznost takođe mogu uticati na pojavu štucanja odmah posle buđenja. Snažne emocije, nagla napetost ili loš san doprinose grčenju dijafragme. Kako navodi dr Ivana Petrović, specijalista interne medicine: “Stres može da izazove fizičke simptome, uključujući štucanje, ubrzan rad srca ili osećaj stezanja u grudima”.

Pored navedenog, neki lekovi, poput steroida ili preparata protiv anksioznosti i nesanice, mogu izazvati štucanje kao nuspojavu u bilo koje doba dana, pa i ujutru. Ako primetite da se štucanje javlja nakon uvođenja nove terapije, savetuje se konsultacija sa lekarom.

Najveći broj slučajeva štucanja prolazi spontano i nije razlog za brigu. Neke žene pokušavaju da ga zaustave pijenjem hladne vode, zadržavanjem daha ili promenom položaja tela – ovi trikovi mogu ponekad biti od pomoći, ali nisu univerzalno rešenje. Ukoliko se štucanje ponavlja svakoga dana, traje više od 48 sati ili ga prate drugi simptomi, preporučuje se odlazak kod lekara radi tačne dijagnoze.

Za svaku sumnju ili učestale simptome, najbolje je da se obratite stručnjaku.