Prvi obrok bogat žitaricama, orašastim plodovima i voćem pruža energiju i podržava hormonsku ravnotežu za ceo dan

Pravilna ishrana u jutarnjim satima ima veliki uticaj na žensko zdravlje, posebno kada su u pitanju energija, koncentracija i opšte blagostanje. Dr Dragan Ivanov, internista i osnivač udruženja za promociju zdravog života, naglašava važnost toga šta jedemo odmah nakon buđenja. Kako navodi, žene različitih generacija, a naročito one koje su fizički aktivne ili prolaze kroz hormonalne promene, trebalo bi da obrate posebnu pažnju na prvi obrok u danu. Kvalitetan doručak pomaže boljoj funkciji mozga, stabilizuje hormone i jača imunitet.

Dr Ivanov ističe i značaj sna za regeneraciju tela: „San je ključ regeneracije organizma. Kada legnemo na vreme, telo ima priliku da se obnovi, a mozak se priprema za nove izazove. Posebno je važno za decu i mlade da spavaju dovoljno, ali i odrasle žene moraju da vode računa o kvalitetu sna.” Dodaje da odlazak na spavanje pre 22 časa omogućava optimalno lučenje hormona melatonina, koji zajedno sa hormonom rasta obezbeđuje obnovu organizma.

Nakon dobrog sna, organizmu je potrebna energija za novi dan. Dr Ivanov savetuje da doručak bude bogat celovitim namirnicama: „Najbolji izbor su integralne žitarice, orašasti plodovi i voće. Ove namirnice sadrže složene ugljene hidrate i vlakna, koja postepeno otpuštaju energiju i pomažu mozgu da radi efikasnije tokom celog prepodneva.” Orašasti plodovi poput oraha i badema doprinose zdravlju srca i hormonskoj ravnoteži, dok sveže voće donosi vitamine i antioksidante. Žitarice pružaju dugotrajan osećaj sitosti i štite od naglih promena nivoa šećera u krvi.

Preskakanje doručka, prema rečima dr Ivanova, može izazvati umor, razdražljivost i pad koncentracije. Njegov praktičan savet glasi: doručak ne treba odlagati i treba pažljivo birati namirnice. „Nakon buđenja, preporučujem da popijete čašu vode, a potom pojedete kombinaciju žitarica, orašastih plodova i voća. To je najbolji način da pokrenete mozak i telo.”

Za žene koje nemaju mnogo vremena ujutru, preporuka je da obrok pripreme unapred, na primer musli sa orasima i suvim voćem ili ovsene pahuljice sa komadićima jabuke i bademima. Dr Ivanov zaključuje da su zdrav san i pravilan doručak osnova dobrog zdravlja i da male promene mogu doneti velike rezultate na duge staze. Za individualne savete i tačnu dijagnozu, najbolje je obratiti se svom lekaru.

Jutarnje štucanje može biti prolazno, ali i pokazatelj stanja poput refluksa, apneje u snu ili stresa

Mnoge žene su se makar jednom susrele sa štucanjem odmah posle buđenja, što ponekad izaziva zabrinutost, naročito ako se situacija ponavlja iz dana u dan. Povremeno štucanje najčešće nije razlog za paniku i obično se vezuje za konzumaciju obilnih obroka ili gaziranih napitaka, ali učestalost ovog simptoma može signalizirati i određene zdravstvene tegobe.

Štucanje nastaje zbog nekontrolisanih grčeva dijafragme – mišića ispod pluća koji je važan za disanje. Ovi grčevi dovode do naglog ulaska vazduha u pluća, a zatvaranje glasnih žica uzrokuje tipičan zvuk. Kod većine ljudi, štucanje traje kratko i nestane samo, ali ako vam svako jutro počinje ovim simptomom, važno je obratiti pažnju na druge propratne znake i moguće uzroke.

Jedan od češćih uzroka jutarnjeg štucanja kod žena je refluks kiseline ili gastroezofagealna refluksna bolest (GERB). Kada se želudačna kiselina vraća u jednjak, iritira dijafragmu i može izazvati štucanje, pogotovo dok ležite ili nakon ustajanja iz kreveta. Uz štucanje, često se javljaju još i gorušica, kiselkast ukus u ustima, nadutost ili problemi sa varenjem.

Apneja u snu je još jedan razlog za jutarnje štucanje. Kod ovog poremećaja, tokom sna dolazi do prekida disanja, zbog čega se osoba budi umorna, sa suvim ustima i glavoboljom, a štucanje može biti prvi znak da je disanje tokom noći bilo otežano.

Emotivni stres i anksioznost takođe mogu uticati na pojavu štucanja odmah posle buđenja. Snažne emocije, nagla napetost ili loš san doprinose grčenju dijafragme. Kako navodi dr Ivana Petrović, specijalista interne medicine: “Stres može da izazove fizičke simptome, uključujući štucanje, ubrzan rad srca ili osećaj stezanja u grudima”.

Pored navedenog, neki lekovi, poput steroida ili preparata protiv anksioznosti i nesanice, mogu izazvati štucanje kao nuspojavu u bilo koje doba dana, pa i ujutru. Ako primetite da se štucanje javlja nakon uvođenja nove terapije, savetuje se konsultacija sa lekarom.

Najveći broj slučajeva štucanja prolazi spontano i nije razlog za brigu. Neke žene pokušavaju da ga zaustave pijenjem hladne vode, zadržavanjem daha ili promenom položaja tela – ovi trikovi mogu ponekad biti od pomoći, ali nisu univerzalno rešenje. Ukoliko se štucanje ponavlja svakoga dana, traje više od 48 sati ili ga prate drugi simptomi, preporučuje se odlazak kod lekara radi tačne dijagnoze.

Za svaku sumnju ili učestale simptome, najbolje je da se obratite stručnjaku.

Bore na prstima u vodi su pod uticajem nervnog sistema i mogu biti važan znak za vaše zdravlje

Mnoge žene su primetile da im se koža na prstima ruku ili nogu brzo smežura nakon kupanja ili dužeg pranja sudova. Iako se ova promena najčešće smatra bezopasnom, najnovija naučna istraživanja otkrivaju da način na koji se koža bora u vodi može dati važne informacije o opštem zdravlju, posebno o radu nervnog sistema. Zanimljivo je da je ovaj proces pod direktnom kontrolom nervnog sistema, što znači da promene u ovom fenomenu mogu biti rani pokazatelj određenih zdravstvenih stanja – posebno kod žena koje redovno obavljaju kućne poslove ili se bave ličnom higijenom.

Koža na prstima počinje da se bora već posle nekoliko minuta provedenih u toploj vodi, obično na temperaturi od oko 40 stepeni. Ovaj proces dešava se kada se znojni kanali otvore i dozvole vodi da prodre u kožu, menjajući ravnotežu soli. To potom pokreće nervna vlakna koja sužavaju krvne sudove, pa koža gubi na volumenu i pojavljuju se karakteristične bore. Neuro naučnik Nik Dejvis navodi: „Jagodice prstiju postaju blede jer se dotok krvi sužava i povlači sa površine.“ Normalno stvaranje bora zahteva zdrav nervni sistem, što potvrđuje biomehanički inženjer Pablo Saez Vinjas: „Potrebno je i jedno i drugo da biste imali normalan nivo bora. Ako nemate taj neurološki odgovor, stvaranje bora je inhibirano.“

Ova evolutivna karakteristika ima praktičnu funkciju: smežurani prsti olakšavaju hvatanje mokrih predmeta, baš kao što šare na gumama povećavaju prijanjanje na mokroj podlozi. Nik Dejvis ističe: „Smežuranost je povećala količinu trenja između prstiju i predmeta. Naši prsti su osetljivi na ovu promenu i zahvaljujući tome možemo da primenimo manju silu, štedeći energiju i mišiće.“

Ako primetite da vam se koža na prstima više ne bora kao ranije, to može biti znak da je vaš nervni sistem oslabljen. Ovakva promena može ukazivati na poremećaje kao što su dijabetes tipa 2 ili srčana slabost. Nasuprot tome, preterano smežuravanje javlja se kod osoba sa cističnom fibrozom, dok asimetrično smežuravanje prstiju može biti rani znak Parkinsonove bolesti.

Neuro naučnik Tom Smulders dodaje da je ova osobina možda pomogla ljudima da prežive u prirodi, jer olakšava rukovanje predmetima u vlažnim uslovima. Neke žene mogu primetiti i neprijatan osećaj pri dodiru smežuranim prstima, što Nik Dejvis objašnjava promenama položaja receptora u koži, ali i psihološkim faktorima.

Ako primetite značajne promene na koži prstiju, posebno ako su praćene drugim simptomima, najbolje je da se obratite svom lekaru radi precizne dijagnoze i saveta.