Dr Vojislav Perišić savetuje ženama da odmah po buđenju popiju 200 ml niskomineralne vode sa magnezijumom za optimalan početak dana

Mnoge žene tragaju za načinom da dan započnu sa više energije i očuvaju zdravlje srca i mozga. Prema rečima dr Vojislava Perišića, renomiranog gastroenterologa, ključni korak je da odmah nakon ustajanja popijete oko 200 mililitara tečnosti – idealno niskomineralne vode bogate magnezijumom ili svežeg soka. Ova navika podstiče cirkulaciju i omogućava brži dotok kiseonika i šećera do najvažnijih organa, što je posebno važno za žene svih dobi.

Dr Perišić ističe da magnezijum iz niskomineralne vode doprinosi boljoj mikrocirkulaciji i opušta krvne sudove. To je korisno za žene koje ujutru često osećaju umor ili napetost. Ukoliko vam je draže da dan započnete voćnim napitkom, možete piti sok od pomorandže, ali je još zdravije pojesti celu pomorandžu, jer vlakna iz voća olakšavaju varenje i sprečavaju zatvor – čest problem kod žena.

Prema njegovim rečima: “Ako ne ispraznimo ujutru creva, ceo dan će postojati kortikalna aktivnost suzbijanja pražnjenja creva, što je permanentna iritacija našeg tela tokom celog dana.” Ova izjava naglašava koliko je pravilan jutarnji ritam važan za opšte zdravlje i dobro raspoloženje. Redovno pražnjenje creva doprinosi osećaju lakoće i većoj energiji tokom dana.

Kada je reč o kafi, dr Perišić savetuje da je dnevna količina individualna, ali da su tri šolje dnevno optimalna mera. “Kofein je glavni antioksidans”, napominje on, dodajući da antioksidansi pomažu organizmu da se izbori sa štetnim materijama iz okoline. Ipak, količina kafe treba da bude prilagođena vašem zdravstvenom stanju i navikama.

Za žene koje žele da unaprede svoju jutarnju rutinu, preporuka je da dan započnu čašom vode sa magnezijumom, eventualno svežom pomorandžom, dok kafu treba konzumirati umerenije. Ako imate posebne zdravstvene potrebe ili hronične tegobe, obavezno se posavetujte sa lekarom pre uvođenja novih navika.

Za preciznu dijagnozu i savet, konsultujte se sa stručnjakom.

Prirodne promene stopala kroz život mogu zahtevati izbor nove obuće i dodatnu brigu

Većina žena u nekom trenutku primeti da im omiljene cipele više nisu udobne kao ranije, što često izaziva zabrinutost. Ova promena je sasvim uobičajena i uglavnom je rezultat prirodnih procesa kroz koje stopala prolaze tokom života – starenja, variranja telesne mase i hormonskih promena, posebno tokom trudnoće.

Stopala se vremenom menjaju, jer ligamenti i tetive koji podržavaju njihov svod slabe pod uticajem opterećenja. Svakodnevno hodanje i stajanje uzrokuju da stopala nose višestruku težinu tela, pa dolazi do spuštanja svodova i njihovog širenja i produženja. Prema rečima dr Nicole Nicolosi, specijaliste za bolesti stopala: „Svod stopala se može spljoštiti, što rezultira da stopalo postane duže ili šire.“ Ovakve promene se češće i brže dešavaju kod žena koje dobijaju na telesnoj težini.

Povećanje telesne mase dodatno opterećuje strukture u stopalu, što može dovesti do promene oblika stopala. Uz to, kako godine prolaze, masni jastučići na tabanima postaju tanji, što čini obuću neudobnom iako je broj isti.

Tokom trudnoće, žene često primećuju trajne promene na stopalima. Hormon relaksin, čiji nivo raste u trudnoći, opušta ligamente celog tela, uključujući i one u stopalima. To rezultira spuštanjem svodova i često dovodi do trajnog povećanja dužine i širine stopala. Dr Nicolosi naglašava: „Opuštanje ligamenata u stopalu spušta sve te važne lukove, omogućavajući im da se spljošte. Rezultat su stopala koja postaju duža i šira. Studije pokazuju da je promena često trajna.“

Osim povećanja broja, sa godinama dolazi i do deformiteta kao što su čukljevi, čekićasti prsti, kurje oči i žuljevi. Statistika pokazuje da čak trećina osoba starijih od 65 godina oseća bol u stopalima, a čukljevi su najzastupljeniji problem. Žene su posebno podložne ovim promenama zbog navike da nose usku obuću i visoke potpetice, što dodatno pogoršava stanje.

Saveti za žene koje primećuju promene:

– Redovno proveravajte veličinu svojih stopala, posebno prilikom kupovine nove obuće.
– Opredelite se za cipele sa dovoljno prostora za prste i mekanim đonom.
– Ako imate bolove, deformitete ili nagle promene na stopalima, posetite lekara, a posebno specijalistu za stopala.

Ove promene su prirodan deo života i uglavnom nisu razlog za zabrinutost. Pravilnim izborom obuće, redovnom negom i pažnjom prema zdravlju stopala, možete značajno unaprediti udobnost i kvalitet svakodnevnog života. Za sve nedoumice ili ozbiljnije promene, obavezno potražite savet lekara.

Jednostavne dnevne rutine preporučene od strane neuronaučnika dr Aleksa Korba za dugotrajno mentalno zdravlje žena

Mentalno zdravlje žena postaje sve važnije, posebno nakon izazova koje je donela pandemija, i to za sve uzraste – od studentkinja do žena u zrelim godinama. Poznati neuronaučnik dr Aleks Korb savetuje da, umesto opsesije savršenom jutarnjom rutinom, žene treba da usvoje nekoliko jednostavnih i prijatnih navika koje se mogu lako održavati svakog dana.

Društvene mreže često promovišu rane treninge i striktne režime, ali dr Korb upozorava da takav pristup može izazvati dodatni stres i umor. On preporučuje da se fokusiramo na male, realne navike koje su dugoročno održive jer tako mozak bolje funkcioniše.

Fizička aktivnost je važna, ali ne mora biti iscrpljujuća. Dr Korb ističe: “Kretanje je ključno, čak i ako se radi o kratkom istezanju, laganoj šetnji ili obavljanju svakodnevnih kućnih poslova”. Ove aktivnosti mogu popraviti raspoloženje i umanjiti stres, što je naročito značajno za žene koje balansiraju između posla, porodice i ličnih obaveza.

Takođe je važno svakog dana izdvojiti vreme za male radosti – bilo da je to slušanje omiljene muzike, čitanje knjige ili bavljenje hobijem. “Zadovoljstvo dolazi iz sitnih trenutaka. To su aktivnosti koje opuštaju mozak i pomažu u borbi protiv stresa”, naglašava dr Korb.

Međutim, nisu sve korisne navike uvek prijatne. Dugoročan osećaj smisla često se razvija kroz izazovnije aktivnosti – kao što su rad na važnom projektu, sticanje novih veština ili pomaganje drugima. Iako mogu biti zahtevne, ove aktivnosti doprinose ličnom zadovoljstvu i motivaciji.

Velike ciljeve treba podeliti na manje zadatke, što ženama omogućava češći osećaj napretka. Dr Korb napominje: “Male pobede su izuzetno važne za samopouzdanje i održavanje motivacije”.

Ne treba zaboraviti ni značaj društvenih odnosa. Vreme provedeno sa porodicom i prijateljima, kao i otvorena komunikacija i podrška bliskih ljudi, značajno doprinose psihičkoj ravnoteži. U savremenom ubrzanom ritmu života, žene često zaboravljaju na sopstvene potrebe, ali povezivanje sa drugima ostaje ključno za dobro mentalno zdravlje.

Na kraju, dovoljan san i redovan odmor su osnovna potreba, a ne luksuz. “Odmor nije znak lenjosti. Mozak mora imati priliku da se oporavi kako bi mogao funkcionisati najbolje moguće”, poručuje dr Korb.

Za žene koje žele da sačuvaju mladost i zdravlje mozga, nisu potrebne rigorozne rutine, već male i realne promene koje svakodnevno donose osećaj mira i ispunjenosti.

Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.