Fiskalni deficit ograničen na 3,0% BDP u periodu 2026–2027, uz privremeno smanjenje akciza na gorivo i stabilne devizne rezerve

Međunarodni monetarni fond (MMF) predstavio je u Beogradu aprilsko izdanje Svetskog ekonomskog izgleda, ističući da su ekonomske osnove Srbije stabilne i da je neophodno nastaviti sa strukturnim reformama. Prema zvaničnoj projekciji, bruto domaći proizvod Srbije u 2027. godini trebalo bi da poraste za 4%, zahvaljujući rastu realnog dohotka, ulaganju u prerađivačku industriju, oporavku poljoprivrede, investicijama u infrastrukturu i energetiku, kao i turističkim uslugama vezanim za izložbu EXPO. Inflacija ostaje niska, što je posledica privremenog smanjenja akciza na gorivo i ograničenog uticaja ukidanja marži na cene hrane i osnovnih proizvoda.

Predstavnik MMF-a u Srbiji, Lev Ratnovski, naveo je da je misija Fonda boravila u Srbiji od 22. aprila do 5. maja 2026. godine i postigla dogovor na nivou timova o trećem razmatranju programa podržanog Instrumentom za koordinaciju politika, koji očekuje odobrenje Izvršnog odbora MMF-a. Iz Narodne banke Srbije (NBS) ističu da je Srbija posvećena ograničenju fiskalnog deficita na 3,0% BDP tokom 2026–2027. godine i primeni posebnih fiskalnih pravila za plate u javnom sektoru i penzije. Privremeno smanjenje akciza na gorivo u martu i aprilu 2026. ublažilo je naftni šok, ali iz MMF-a upozoravaju da bi produženo subvencionisanje moglo ugroziti fiskalnu održivost.

Projekcije MMF-a rađene su u uslovima visoke neizvesnosti zbog rata na Bliskom istoku, pri čemu bi dalja eskalacija sukoba i poremećaji na tržištu energenata povećali rizike za privredni rast i inflaciju. Uprkos ovim izazovima, istaknuto je da Srbija raspolaže snažnim zaštitnim mehanizmima, uključujući umeren javni dug, visoke devizne rezerve i stabilan bankarski sistem, što omogućava da se ekonomski potresi lakše prebrode. „Vođenje oprezne i predvidive makroekonomske politike ključno je za očuvanje kredibiliteta i ublažavanje rizika“, navodi MMF.

Viceguvernerka NBS Ana Ivković naglasila je da centralna banka izrađuje različite scenarije mogućih ishoda i politika za sprečavanje ili ublažavanje negativnih efekata. „Pre petnaest godina bavili smo se dvostrukim deficitima i velikim makroekonomskim neravnotežama, a danas govorimo o finim podešavanjima i strukturnim reformama naredne generacije. Na tom putu imali smo odličnog partnera – Međunarodni monetarni fond“, izjavila je Ivković.

Glavni autor aprilskog izdanja Svetskih ekonomskih izgleda, Ipolit Balima, istakao je da trenutni rat na Bliskom istoku povećava pritiske na zemlje u razvoju, posebno na uvoznike robe. Skok cena, rast inflacionih očekivanja i pooštreni uslovi finansiranja testiraju otpornost globalne privrede. Analiza MMF-a pokazuje da sukobi izazivaju velike i dugotrajne gubitke u ekonomijama pogođenih zemalja, dok se efekti prenose i na druge ekonomije. Oporavak je moguć, ali spor i često neujednačen, a ključni su rana makroekonomska stabilizacija, restrukturiranje duga, domaće reforme i međunarodna podrška.

Balima je upozorio i na trend povećanja izdvajanja za odbranu, što je posledica globalnih tenzija. Multiplikatori potrošnje za odbranu su, u proseku, blizu 1, ali značajno variraju u zavisnosti od načina finansiranja i strukture nabavki. Preporučuje se sprovođenje odgovarajućih politika za ograničenje štete i jačanje globalne stabilnosti, uz kolektivno delovanje na međunarodnom nivou.

Kineske zalihe premašile ukupne rezerve SAD, Japana i Evrope, čineći 70 odsto svetskih kopnenih zaliha

Kina je prema najnovijim procenama dostigla strateške rezerve nafte od 1,397 milijardi barela, što je više od ukupnih zaliha Sjedinjenih Američkih Država, Japana i OECD Evrope zajedno, pokazuju podaci američke Uprave za energetsku informaciju (EIA). Ovaj pokazatelj dolazi u trenutku kada geopolitičke tenzije i nestabilnosti na globalnom tržištu energenata podstiču države da uvećavaju svoje strateške rezerve.

Sjedinjene Američke Države nalaze se na drugom mestu sa 413 miliona barela u Strategic Petroleum Reserve (SPR), dok Japan raspolaže sa 263 miliona barela. OECD Evropa ima strateške rezerve od 179 miliona barela. Zajedno, ove zemlje čuvaju oko 70 odsto ukupnih svetskih zaliha nafte uskladištenih na kopnu.

Značajan rast kineskih rezervi povezuje se sa njenom visokom zavisnošću od uvoza energenata i ključnih pomorskih koridora, kao što je Ormuski moreuz. Prekid prometa kroz ovaj moreuz, prema Međunarodnoj agenciji za energiju (IEA), doveo je do jedne od najvećih kriza snabdevanja energijom u modernoj istoriji, dodatno podstičući države da jačaju skladišne kapacitete.

Analitičari ističu da velike rezerve omogućavaju državama poput Kine da izdrže duže periode tržišnih poremećaja i ublaže potencijalni rast cena goriva i energije. “Strateške rezerve nafte postale su jedno od ključnih oružja država u periodu rastućih geopolitičkih tenzija i nestabilnosti na tržištu energenata”, navodi se u analizi.

Globalna energetska politika izmenjena je nakon naftne krize 1973–1974, kada je skok cena iznosio 300 odsto zbog embarga velikih proizvođača. Od tada je osnovana International Energy Agency sa ciljem razvoja koordinisanih strateških rezervi. Do danas, zabeleženo je šest velikih oslobađanja rezervi, uključujući događaje poput Zalivskog rata, uragana Katrina i Rita, građanskog rata u Libiji, ruske invazije na Ukrajinu, energetske krize i poslednjeg zatvaranja Ormuskog moreuza.

Kako se globalne tenzije pojačavaju, sve više država ubrzano povećava skladišne kapacitete i strateške rezerve nafte radi zaštite od budućih energetskih šokova.

Prosečna starost za osećaj zrelosti je 27 godina, finansijska nezavisnost navodi 45 odsto ispitanika

Nedavno sprovedeno istraživanje na uzorku od 2.000 ispitanika iz četiri generacije pokazalo je da 56 odsto osoba odraslost najčešće povezuje sa samostalnim plaćanjem računa. Pored toga, 45 odsto učesnika ističe finansijsku nezavisnost kao ključan faktor, dok 38 odsto smatra da je stavljanje odgovornosti ispred zabave i privatnog života važan pokazatelj zrelosti.

U istraživanju su učestvovali pripadnici generacije Z, milenijalci, generacija X i bebi bumeri. Interesantno je da deo pripadnika generacije Z još uvek ne smatra da su odrasli, dok se prosečan osećaj zrelosti javlja oko 27. godine života. Starije generacije navode da bi mladi trebalo ranije da preuzmu plaćanje sopstvenih troškova, dok mlađe generacije imaju blaža očekivanja po tom pitanju.

Rezultati ukazuju da granica odraslosti nije vezana isključivo za godine, već za okolnosti, samostalnost i svakodnevno preuzimanje odgovornosti. Iako većina ispitanika smatra plaćanje računa jasnim znakom zrelosti, mnogi i dalje ne osećaju da imaju potpunu kontrolu nad svojim životom, čak i nakon godina samostalnog rada i donošenja važnih odluka.

Jedan od razloga za ovakav osećaj je što se važne životne prekretnice, poput braka, roditeljstva ili kupovine nekretnina, danas dešavaju kasnije nego ranije. Ideja potpune sigurnosti i kontrole, koju mnogi vezuju za zrelost, često izostaje, jer se ljudi stalno prilagođavaju novim obavezama i situacijama.

Zaključak istraživanja je da, iako možda nećete uvek imati osećaj da ste odrasli, samostalno plaćanje troškova i preuzimanje odgovornosti za sopstveni život predstavljaju najvažnije prekretnice na putu ka zrelosti.