Čak 90% prodaje Pilos proizvoda potiče od domaćih dobavljača, a izvoz Adriatikos sira iznosi 350 tona godišnje

Kompanija Lidl Srbija saopštila je da kroz svoj brend “Pilos” na tržište plasira proizvode nastale preradom gotovo 6 miliona litara domaćeg sirovog mleka svakog meseca. Ova količina rezultat je saradnje sa pet domaćih partnera i predstavlja izraženu podršku lokalnoj mlekarskoj industriji, dok aktuelna kampanja dodatno povećava vidljivost domaćih dobavljača i otvara mogućnosti za njihov rast i izvoz.

U asortimanu brenda “Pilos” nalazi se oko 110 artikala, a ključni proizvodi, poput svežeg i dugotrajnog mleka, u potpunosti su domaćeg porekla. Prema podacima kompanije, 90% ukupne prodaje Pilos brenda čine proizvodi domaćih dobavljača, što potvrđuje orijentaciju Lidla ka jačanju srpske privrede. Lokalni partneri ostvaruju stabilnu saradnju sa Lidlom, što doprinosi unapređenju kvaliteta, rastu proizvodnje i povećanju izvoznog potencijala.

Mlekara Kruna, jedan od partnera, ističe da je na početku saradnje prerađivala oko 7 tona mleka dnevno, dok danas ta količina iznosi 45 tona dnevno. “Saradnja sa Lidlom jedan je od ključnih pokretača našeg rasta i razvoja. Unapredili smo proizvodne procese, uveli savremena rešenja i dodatno ojačali primenu visokih standarda kvaliteta i sertifikacije. Partnerstvo sa Lidlom za nas ne znači samo rast proizvodnje, već i kontinuirani razvoj, veću spremnost za tržišne izazove i dodatno jačanje izvoznog potencijala”, izjavila je Marija Zeljić iz Mlekare Kruna.

Kroz partnerstvo sa domaćim dobavljačima, Lidl Srbija omogućava plasman lokalnih proizvoda i na inostrana tržišta. Tako se sir “Pilos Adriatikos” izvozi u Hrvatsku, Mađarsku, Slovačku, Bugarsku i Češku, u količini od 350 tona godišnje, što je ekvivalent od skoro 1,8 miliona litara sirovog mleka. Planovi Lidla predviđaju i dodatni rast izvoza, uključujući dodatnih 720 tona proizvoda, odnosno oko 2,5 miliona litara mleka, kao i godišnji izvoz 50 tona “Pilos Adriatikos Light” proizvoda.

“Posebno nam je važno što kroz ovakva partnerstva sa domaćim dobavljačima pružamo podršku lokalnoj proizvodnji, ali i koristimo potencijal i snagu velike Lidl mreže da predstavimo srpske proizvode i drugim zemljama – na to smo ponosni”, izjavila je Marija Kojčić, rukovodilac sektora Korporativne komunikacije Lidl Srbija.

Nova marketinška kampanja kompanije Lidl Srbija dodatno naglašava značaj domaćih dobavljača i omogućava prepoznatljivim proizvodima visokog kvaliteta veću vidljivost kako na domaćem, tako i na inostranom tržištu.

Za nove proizvodne kapacitete predviđeno 6,5 milijardi evra, dok su gasne interkonekcije i infrastruktura prioritet do 2028.

Srbija će u periodu od 2028. do 2035. godine investirati oko 14,4 milijarde evra u energetski sektor, saopšteno je na konferenciji o energetskoj otpornosti kompanija. Najveći deo sredstava, oko 6,5 milijardi evra, biće usmeren na izgradnju novih kapaciteta za proizvodnju električne energije. U prenosni i distributivni sistem planirano je ulaganje od 2,4 milijarde evra, dok je za gasne interkonekcije, unutrašnje magistralne i regionalne gasovode i naftovode predviđeno 1,2 milijarde evra.

Pomoćnik ministra rudarstva i energetike Radoš Popadić istakao je da su prioriteti u naredne dve godine početak izgradnje reverzibilne hidroelektrane Bistrica, gasne elektrane kod Niša, kao i gasnih interkonekcija ka Severnoj Makedoniji i Rumuniji. Takođe, završetak proširenja skladišta u Banatskom Dvoru i Transbalkanskog koridora su među ključnim investicionim projektima. Poseban akcenat stavljen je na pokretanje programa nuklearne energije, što se vidi kao pravac dugoročne energetske sigurnosti zemlje.

Na konferenciji Američke privredne komore u Srbiji, predstavnik Saveza energetičara Željko Marković naglasio je da tržište energenata sve češće karakteriše povećana neizvesnost, a promenljivost cena, regulativa i geopolitički faktori predstavljaju glavne poslovne rizike. “U takvom okruženju, kompanije koje ostanu pasivni kupci energije biće sve izloženije rastu troškova i tržišnim rizicima. Rešenje se sve više nalazi u aktivnom upravljanju energijom – kroz sopstvenu proizvodnju iz obnovljivih izvora, skladištenje energije, povećanje energetske efikasnosti, elektrifikaciju i optimizaciju potrošnje”, izjavio je Marković.

On je zaključio da će kompanije koje se uključe u energetsku tranziciju i dekarbonizaciju, te energijom budu upravljale kao aktivni kupci, biti otpornije i spremnije da prevaziđu energetske rizike i postanu lideri u procesu energetske tranzicije.

U javnim anketama 2023. godine prikupljeno je više od 365.000 mišljenja, a konačan dizajn biće poznat do kraja 2026. godine

Evropska centralna banka (ECB) započela je proces izbora novih motiva za buduće evro novčanice, uzimajući u obzir rezultate javnih anketa iz leta 2023. godine, u kojima je učestvovalo više od 365.000 građana iz Evrozone. Odluka o novom izgledu banknota očekuje se do kraja 2026. godine, nakon višefaznog procesa koji uključuje predloge umetnika, procenu žirija i dodatnu javnu konsultaciju.

Upravno veće ECB odabralo je dve tematske grupe: ‘Evropska kultura’ i ‘Reke i ptice’. Prva tema stavlja naglasak na zajedničke kulturne prostore i značajne ličnosti, dok druga ističe raznolikost prirode i ekosistema Evrope. Za temu ‘Evropska kultura’ predloženi su likovi Marije Kalas, Ludviga van Betovena, Marije Šklodovske-Kiri, Miguela de Servantesa, Leonarda da Vinčija i Berte fon Satner, dok ‘Reke i ptice’ prikazuju različite rečne tokove i vrste ptica, uz prikaz evropskih institucija.

Proces izbora motiva odvijao se uz podršku dve multidisciplinarne savetodavne grupe, čije su preporuke proistekle iz javnih anketa i fokus grupa održanih između decembra 2021. i marta 2022. godine. Umetnici su imali rok do kraja aprila 2026. da dostave svoje predloge, a žiri sastavljen od nezavisnih stručnjaka izabraće do deset dizajnerskih rešenja – po pet za svaku temu. Nakon toga, biće sprovedena dodatna anketa među građanima, čije će mišljenje biti uzeto u obzir pre konačne odluke Upravnog saveta ECB.

Konkurs za dizajn završava se u junu 2026. godine, dok se objavljivanje finalnog dizajna planira do kraja iste godine. Kada predlog bude usvojen, ECB će odrediti datum početka proizvodnje i izdavanja novih novčanica. Još uvek nije poznato kada će nove novčanice biti puštene u opticaj, pa se očekuje da će proći još nekoliko godina pre nego što se nađu u upotrebi.