Sporazum od 14 tačaka predviđa otvaranje Ormuskog moreuza, odmrzavanje 24 milijarde dolara i plan obnove od 300 milijardi dolara

Sjedinjene Američke Države i Iran postigli su privremeni sporazum kojim bi, posle 15 sati pregovora u Teheranu, trebalo da bude okončan rat koji je započet 28. februara. Zvanično potpisivanje Memoranduma o razumevanju očekuje se u petak u Švajcarskoj, a informacije je potvrdio Kazem Garibabadi, zamenik iranskog ministra spoljnih poslova. Dogovor je postignut uz posredovanje katarske delegacije koja je pomogla u finalizaciji nacrta.

Američki predsednik Donald Tramp potvrdio je na mreži Truth Social da je postignut dogovor i najavio ponovno otvaranje Ormuskog moreuza za međunarodnu plovidbu, kao i ukidanje američke pomorske blokade. “Brodovi širom sveta mogu da upale svoje motore. Neka nafta poteče!” poručio je Tramp, ističući da će moreuz biti otvoren nakon formalnog potpisivanja sporazuma i završetka deminiranja.

Prema nacrtu sporazuma od 14 tačaka, američka pomorska blokada treba da bude ukinuta u roku od 30 dana, dok bi Ormuski moreuz bio otvoren pod iranskom upravom. Predviđeno je i suspendovanje sankcija na izvoz iranske nafte i petrohemijskih proizvoda, kao i odmrzavanje 24 milijarde dolara iranske imovine. Polovina tih sredstava, zajedno sa ukidanjem blokade i sankcija na naftu, trebalo bi da bude realizovana pre početka završnih pregovora. Završna faza pregovora, koja bi trajala oko 60 dana, biće posvećena iranskom nuklearnom programu i potpunom ukidanju sankcija.

Po tumačenju iranske strane, raketni program i podrška šiitskim grupama neće biti deo pregovora. Memorandum predviđa da SAD i njihovi saveznici predstave plan obnove Irana vredan najmanje 300 milijardi dolara. Iranski predsednik Masud Pezeškijan naveo je da konačne odluke donosi vrhovni vođa Modžtaba Hamnei i Vrhovni savet za nacionalnu bezbednost, naglašavajući značaj nacionalnog jedinstva.

Unutar Irana postoje različiti stavovi o dogovoru. Bivši zamenik predsednika parlamenta Ali Motahari upozorio je da bi odbacivanje sporazuma moglo dovesti do nastavka rata i gubitka povoljnih uslova za Teheran. Konačna odluka zavisiće od stava vrhovnog vođe Hamneija, koji se još nije izjasnio o tekstu memoranduma.

Vodeće evropske države—Nemačka, Francuska, Velika Britanija i Italija—saopštile su da su spremne da podrže obnovu bezbedne plovidbe kroz Ormuski moreuz putem isključivo odbrambene misije, uključujući zaštitu trgovačkih brodova i deminiranje. Istaknuto je da će ukidanje dodatnih sankcija zavisiti od konkretnih i proverljivih koraka koje Teheran preduzme u vezi sa svojim nuklearnim programom.

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš ocenio je da dogovor predstavlja odlučujući korak ka trajnom miru i pozvao obe strane da iskoriste ovu priliku za okončanje višemesečnog sukoba.

Platforma Market+ beleži 120.000 poseta i okuplja više od 50.000 proizvoda i usluga, dok LEGAL HUB omogućava pristup propisima 24 sata dnevno

Privredna komora Srbije (PKS) najavila je pokretanje nove generacije digitalnih servisa za privredu, uključujući edukativnu platformu ChamberLearn, platformu za podršku poslovanju, specijalizovani servis za medicinska sredstva i LEGAL HUB – centralizovani sistem za pristup svim važećim propisima. Ove inovacije predstavljene su na Trećoj sednici Skupštine komore, a cilj im je da kompanijama omoguće brži pristup znanju, partnerima, tržištima i poslovnim informacijama.

Platforma Market+ trenutno povezuje više od 3.800 kompanija, sa preko 50.000 proizvoda i usluga u ponudi i gotovo 120.000 zabeleženih poseta. Prema navodima PKS, nova platforma ChamberLearn namenjena je unapređenju konkurentnosti kompanija kroz kurseve iz oblasti digitalne transformacije, veštačke inteligencije, marketinga, finansija, upravljanja ljudskim resursima i održivog razvoja.

Predsednik PKS Marko Čadež istakao je da se tehnološke promene, geopolitički poremećaji, energetska tranzicija, novi regulatorni zahtevi i rastuća konkurencija dešavaju višestruko brže nego pre godinu dana, zbog čega privreda, država i Komora moraju biti agilniji u prepoznavanju i rešavanju problema. On je podsetio da je PKS, zajedno sa Kabinetom predsednika Srbije, Vladom i resornim ministarstvima, razgovarala sa više od 40 velikih kompanija iz svih ključnih sektora, te da je identifikovano preko 220 izazova na čijem rešavanju zajednički rade PKS, Savet za BDP, ministarstva i druge institucije.

Čadež je naveo da među najvećim izazovima privrede ostaju složene administrativne procedure, sporo postupanje institucija, dugotrajno dobijanje dozvola i saglasnosti, energetska i infrastrukturna pitanja, manjak kvalifikovane radne snage i potreba za većom produktivnošću. Poseban akcenat stavljen je na digitalnu i AI transformaciju, dekarbonizaciju poslovanja i pristup novim tržištima.

“Naš zadatak nije samo da identifikujemo probleme. Naš zadatak je da pomognemo da se oni reše”, naglasio je Čadež. Dodao je i da se intenzivno radi na razvoju srpskog velikog jezičkog modela (LLM), kao i specijalizovanih AI modela za različite sektore privrede, dok su u saradnji sa Ministarstvom privrede dostupni programi podrške i subvencije za digitalizaciju i automatizaciju proizvodnje radi jačanja konkurentnosti domaće privrede.

Nova platforma za podršku poslovanju omogućiće članicama centralizovan pristup informacijama, programima podrške i poslovnim prilikama, dok će servis za medicinska sredstva, koji počinje sa radom krajem septembra, objediniti propise, edukacije, poslovne informacije i komunikaciju između kompanija i regulatornih tela. LEGAL HUB članicama donosi brz pristup svim važećim propisima na jednom mestu, uz jednostavnu pretragu i mogućnost prevođenja propisa za međunarodnu saradnju. Ovaj servis je dostupan 24 časa dnevno, što značajno smanjuje vreme i troškove traženja informacija.

Na sednici je predstavljena i uloga PKS u EXPO 2027, gde će paviljon Komore biti centralno mesto poslovnih susreta, foruma, B2B sastanaka i sektorskih prezentacija. Skupština PKS usvojila je odluke i akta važna za funkcionisanje komorskog sistema.

Američki predsednik zahteva ukidanje poreza od tri odsto na tehnološke gigante, preteći carinama na industriju vrednu više milijardi dolara godišnje

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp najavio je mogućnost uvođenja carina od 100 odsto na francuska vina, ukoliko Francuska ne ukine digitalni porez od tri odsto koji se odnosi na američke tehnološke kompanije. Tramp je izjavio da je direktno upozorio predsednika Emanuela Makrona, zahtevajući ukidanje ovog poreza koji pogađa firme kao što su Alphabet, Amazon, Meta i Apple.

Prema Trampovim rečima, američko tržište čini petinu globalne prodaje francuske vinske industrije, čija je vrednost veća od više milijardi dolara godišnje. On je naglasio: “Zamolio sam ga da ne naplaćuje porez američkim kompanijama, a ako to urade, nemam drugog izbora nego da naplaćujem 100 odsto carine na sve šampanjce i sva vina koja dolaze iz Francuske”.

Francuski porez na digitalne usluge uveden je 2019. godine i obuhvata tri odsto prihoda koje ostvaruju kompanije na lokalnom tržištu. Kako navode iz francuskog ministarstva finansija, ovaj porez cilja bruto prihod, a ne profit, što posebno pogađa američke tehnološke gigante koji su u prethodnoj godini ostvarili oko 700 miliona dolara prihoda podložnih ovom porezu.

Tramp je istakao da je rešenje jednostavno: “Sve što Makron treba da uradi je da se reši poreza na promet, i ne bi imao takav pritisak”. On je upozorio na potencijalno razorne ekonomske posledice za francuske proizvođače vina na američkom tržištu, ukoliko se porez ne ukine.

Ova Trampova pretnja dolazi u trenutku kada je digitalni porez već izazvao tenzije između Sjedinjenih Država i Francuske, a američke kompanije ukazuju na to da su prošle godine platile oko 700 miliona dolara na osnovu ovog nameta.