U javnim anketama 2023. godine prikupljeno je više od 365.000 mišljenja, a konačan dizajn biće poznat do kraja 2026. godine

Evropska centralna banka (ECB) započela je proces izbora novih motiva za buduće evro novčanice, uzimajući u obzir rezultate javnih anketa iz leta 2023. godine, u kojima je učestvovalo više od 365.000 građana iz Evrozone. Odluka o novom izgledu banknota očekuje se do kraja 2026. godine, nakon višefaznog procesa koji uključuje predloge umetnika, procenu žirija i dodatnu javnu konsultaciju.

Upravno veće ECB odabralo je dve tematske grupe: ‘Evropska kultura’ i ‘Reke i ptice’. Prva tema stavlja naglasak na zajedničke kulturne prostore i značajne ličnosti, dok druga ističe raznolikost prirode i ekosistema Evrope. Za temu ‘Evropska kultura’ predloženi su likovi Marije Kalas, Ludviga van Betovena, Marije Šklodovske-Kiri, Miguela de Servantesa, Leonarda da Vinčija i Berte fon Satner, dok ‘Reke i ptice’ prikazuju različite rečne tokove i vrste ptica, uz prikaz evropskih institucija.

Proces izbora motiva odvijao se uz podršku dve multidisciplinarne savetodavne grupe, čije su preporuke proistekle iz javnih anketa i fokus grupa održanih između decembra 2021. i marta 2022. godine. Umetnici su imali rok do kraja aprila 2026. da dostave svoje predloge, a žiri sastavljen od nezavisnih stručnjaka izabraće do deset dizajnerskih rešenja – po pet za svaku temu. Nakon toga, biće sprovedena dodatna anketa među građanima, čije će mišljenje biti uzeto u obzir pre konačne odluke Upravnog saveta ECB.

Konkurs za dizajn završava se u junu 2026. godine, dok se objavljivanje finalnog dizajna planira do kraja iste godine. Kada predlog bude usvojen, ECB će odrediti datum početka proizvodnje i izdavanja novih novčanica. Još uvek nije poznato kada će nove novčanice biti puštene u opticaj, pa se očekuje da će proći još nekoliko godina pre nego što se nađu u upotrebi.

Indeks cena hrane FAO dostigao 130,7 poena, žitarice i pirinač takođe u porastu, dok mlečni proizvodi i šećer beleže pad

Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO) saopštila je da su svetske cene hrane porasle treći mesec zaredom u aprilu, pod uticajem viših cena biljnog ulja i rasta cena žitarica i pirinča usled povećanih troškova energije. Prema izveštaju FAO, referentni indeks svetskih cena prehrambenih proizvoda u aprilu je iznosio 130,7 poena, što predstavlja rast od 1,6 odsto u odnosu na revidirani nivo iz marta i dva procenta više nego u istom periodu prošle godine.

Indeks cena biljnog ulja FAO porastao je za 5,9 odsto u odnosu na mart, dostigavši najviši nivo od jula 2022. godine, na šta su uticale više cene palminog, sojinog, suncokretovog i ulja uljane repice. FAO navodi da je ovaj rast podržan većim cenama nafte i povećanom potražnjom za biogorivom.

Indeks cena žitarica FAO zabeležio je povećanje od 0,8 odsto u odnosu na prethodni mesec, posebno zbog viših cena pšenice i kukuruza. Istovremeno, indeks cena svih vrsta pirinča porastao je za 1,9 odsto, a kao ključni razlog navode se viši troškovi sirove nafte i derivata, koji su uticali na proizvodnju i marketing u zemljama izvoznicama pirinča.

Glavni ekonomista FAO-a, Maksimo Torero, izjavio je: „Globalni poljoprivredno-prehrambeni sistemi nastavljaju da pokazuju otpornost uprkos poremećajima povezanim sa krizom u Ormuskom moreuzu, dok su se biljna ulja suočila sa snažnijim rastom cena uglavnom zbog viših cena nafte i veće potražnje za biogorivom.”

Indeks cena mesa FAO porastao je za 1,2 odsto u odnosu na mart i 6,4 procenta u poređenju sa prethodnom godinom, pogotovo zbog viših cena goveđeg mesa. Nasuprot tome, indeks cena mlečnih proizvoda smanjen je za 1,1 odsto, dok je indeks cena šećera pao za 4,7 odsto pod pritiskom očekivanja o obilnim globalnim zalihama.

FAO je takođe povećao svoju prognozu globalne proizvodnje žitarica za 2025. godinu na 3,04 milijarde tona, što je povećanje od šest miliona tona u odnosu na prethodnu godinu. Prognoza proizvodnje pšenice za 2026. godinu revidirana je nešto niže, na 817 miliona tona.

Prosečan poreski klin u OECD-u dostigao 35,1 odsto u 2025. godini, dok u Srbiji opterećenje zarada iznosi 35 odsto

Prema najnovijem izveštaju OECD-a ‘Taxing Wages 2026’, Danska ima najvišu stopu poreza na dohodak za samce bez dece među evropskim državama, koja iznosi 35,3 odsto. U Srbiji godišnji porez na dohodak građana iznosi 10 odsto, ali ga u praksi plaća tek tridesetak hiljada ljudi od ukupno 2,3 miliona zaposlenih, jer bi za to bila potrebna plata pet puta veća od prosečne.

Analiza poreza u 22 evropske zemlje pokazuje da Poljska beleži najnižu stopu od svega 6,6 odsto. Prosečan poreski klin za pojedinačne radnike u zemljama OECD-a porastao je na 35,1 odsto u 2025. godini, uz rast u 24 države. Prosek za 22 članice Evropske unije iznosi 17,2 odsto, dok je prosek OECD-a nešto niži. Pored Danske, visoke poreze beleže Belgija, Finska i Irska, dok su Češka i Slovačka među državama sa nižim stopama.

Poresko opterećenje varira u zavisnosti od broja članova porodice i dece. Na primer, u Slovačkoj za porodicu sa jednim zaposlenim i dvoje dece poreska stopa pada ispod nule zahvaljujući poreskim olakšicama, dok u Estoniji, Švedskoj i Holandiji gotovo da nema razlike između samaca i porodica sa decom. U Srbiji poresko smanjenje za izdržavane članove porodice iznosi 15 odsto prosečne plate po članu, a uz lični odbitak do 40 odsto ukupno smanjenje može dostići 50 odsto.

Stručnjaci upozoravaju da porez na dohodak ne prikazuje ukupan trošak rada, jer se u mnogim državama značajan deo opterećenja odnosi na doprinose za socijalno osiguranje. U Danskoj su doprinosi relativno niski, dok su u Francuskoj viši, što utiče na neto primanja radnika. U Srbiji ukupno poresko opterećenje zarada iznosi 35 odsto, uključujući porez na zaradu od 10 odsto i doprinose na teret zaposlenog od 19,9 odsto (Fond PIO 14 odsto, zdravstveno 5,15 odsto, nezaposlenost 0,75 odsto) i poslodavca 15,15 odsto (Fond PIO 10 odsto, zdravstveno 5,15 odsto). Neoporezivi iznos iznosi 34.221 dinar mesečno.

U 2026. godini, prema analizi, ukupni poreski klin u Srbiji iznosi 37-40 odsto, što je iznad proseka nekih država Evropske unije kao što su Bugarska i Rumunija (25-35 odsto), ali niže od Belgije (50-52 odsto) i Nemačke i Slovenije (46-47 odsto). Analitičari zaključuju da samo poređenje stopa poreza na dohodak ne daje kompletnu sliku troška rada, već otvara šira pitanja modela finansiranja države.