Privredni sud u Kragujevcu izrekao novčane kazne, a presuda još nije pravosnažna zbog žalbe na odluku

Javno preduzeće Resavica kažnjeno je sa dva miliona dinara zbog rada rudnika Soko bez odobrenja za izvođenje rudarskih radova u trenutku nesreće 2022. godine. Privredni sud u Kragujevcu doneo je prvostepenu presudu, kojom su pored preduzeća kažnjeni i bivši v.d. direktor Marko Vuković i sadašnji v.d. direktor Saša Spasić, sa po 120.000 dinara novčane kazne. Postupak je pokrenut nakon nesreće u kojoj je život izgubilo osmoro rudara, dok je dvadeset rudara povređeno. Prema nalazima inspektorke rudarstva, deo rudnika gde se dogodila nesreća nije imao odgovarajuće odobrenje Ministarstva rudarstva i energetike. Suđenje je trajalo dve i po godine i pokrenuto je na osnovu prijave rudarske inspekcije. Presuda još nije konačna, jer je izjavljena žalba, a konačnu odluku doneće Privredni apelacioni sud u Beogradu. U odvojenom postupku, oslobođeni su odgovornosti firma Terragold & Co i njen direktor Dragan Milošević, koji su bili zaduženi za tehničku kontrolu projekta.

Javno preduzeće Resavica i dva direktora dobili novčane kazne, presuda još nije pravosnažna

Rudnik Soko radio je bez odobrenja za izvođenje rudarskih radova u trenutku nesreće u kojoj je život izgubilo osam rudara, potvrđeno je presudom Privrednog suda u Kragujevcu. Javno preduzeće Resavica kažnjeno je sa dva miliona dinara, dok su bivši v.d. direktor Marko Vuković i sadašnji v.d. direktor Saša Spasić kažnjeni sa po 120.000 dinara. Presuda još nije konačna, jer je izjavljen prigovor, pa se čeka odluka Privrednog apelacionog suda u Beogradu.

Postupak je pokrenut na osnovu prijave rudarske inspekcije pre dve i po godine, nakon što je inspektorka rudarstva Zorica Vukadinović utvrdila da deo rudnika u kojem se desila nesreća nije imao neophodno odobrenje Ministarstva rudarstva i energetike. Tokom nesreće, usled obrušavanja zida i curenja metana, poginuli su rudari Darko Zlatković (43), Nenad Trivunac (37), Petar Petrović (31), Radovan Grujić (47), Branko Čokorilo (57), Branislav Zlatanović (54), Bratislav Živković (59) i Bojan Stajić (34), dok je povređena još 21 osoba.

Odgovornost za tehničku kontrolu projekta rudnika Soko snosila je i firma Terragold & Co, čiji je direktor Dragan Milošević. Protiv njih je takođe podneta prijava, ali su u maju 2024. godine prvostepeno oslobođeni odgovornosti pred Privrednim sudom u Beogradu, što je kasnije potvrdio i Privredni apelacioni sud.

Presuda protiv Resavice i njenih rukovodilaca još je u procesu žalbe, a konačnu odluku donosi Privredni apelacioni sud.

Švedska kompanija prodaje testna vozila nakon bankrota iz 2011, Saab AB i dalje zapošljava 26.100 ljudi

Švedska automobilska kompanija Saab pokrenula je aukciju za osam razvojnih i testnih vozila zasnovanih na modelu Saab 9-3, nakon što je objavljeno gašenje fabrike u Trolhatanu. Ova vozila obuhvataju autonomne modele, električne automobile sa motorima u točkovima i hibride sa produživačem dometa, predstavljajući završnu fazu inovacija pre zatvaranja pogona.

Fabrika u Trolhatanu, otvorena 1937. godine za proizvodnju letelica, prešla je na automobilsku industriju 1949. i do danas proizvela je nekoliko miliona vozila. Iako je Saab izgradio reputaciju zahvaljujući rešenjima iz avijacije i inovativnim turbo motorima, kompanija nikada nije zauzela značajan udeo na globalnom tržištu, ali je imala lojalnu klijentelu i specifičan imidž.

Problemi su nastali zbog nedostatka obima proizvodnje i visokih ulaganja potrebnih za opstanak u automobilskoj industriji. Već devedesetih godina prošlog veka, Saab je preuzeo General Motors, što je omogućilo pristup kapitalu, ali i gubitak dela identiteta kompanije. Posle finansijske krize 2008. godine, GM je prodao Saab holandskoj firmi Spyker Cars, koja nije imala dovoljno sredstava za nastavak proizvodnje. Saab je 2011. proglasio bankrot, a imovinu je 2012. preuzeo Nevs (National Electric Vehicle Sweden), planirajući proizvodnju električnih vozila na platformi Saab 9-3 za kinesko tržište. Međutim, sa razvojem konkurencije u Kini, planovi za oporavak su propali, čime je zatvaranje fabrike postalo izvesno.

Saab AB, izvorna kompanija koja je ostala izvan automobilske industrije, nastavlja uspešno da posluje u segmentima proizvodnje vojnih aviona, radara, podmornica i odbrambenih sistema. Prošle godine Saab AB je zapošljavao 26.100 ljudi, a očekuje se da će se ovaj broj povećati usled rasta prihoda i profita, posebno zbog nestabilne geopolitičke situacije u svetu.