Jednostavna metoda za trenutno olakšanje od štucanja osvojila je društvene mreže i pregledana je više od 22 miliona puta

Štucanje je česta i neprijatna pojava koja može da vas zatekne u najnezgodnijim trenucima, bilo na poslu, tokom razgovora ili u društvu. Ovaj refleks dolazi usled kratkog grča dijafragme i obično nije razlog za brigu, ali mnoge žene žele da ga se što pre reše kako bi nastavile svakodnevne obaveze bez ometanja.

Na društvenim mrežama se u poslednje vreme pojavio jednostavan trik koji je postao pravi hit, sa više od 22 miliona pregleda. Sve što treba da uradite jeste da nekoliko puta naglas izgovorite: “di di di, ka ka ka, ni ni ni”. Upravo zbog lakoće primene ova metoda je osvojila korisnike, a žene u komentarima dele svoja pozitivna iskustva – jedna od njih piše: “Dete mi je počelo da štuca i čim je izgovorilo ove reči, štucanje je nestalo”.

I dok ovaj trik deluje gotovo kao igra, postoje i klasični načini da zaustavite štucanje. Među najčešćima su zadržavanje daha, disanje u papirnu kesu, ispijanje hladne vode u malim gutljajima, sagnuće unapred sa kolenima na grudima i uzimanje malo šećera ili limuna. Kod beba, štucanje se često javlja nakon obroka i obično samo prođe.

Štucanje najčešće izazivaju brzo jedenje, gazirani napici, začinjena hrana, nagle promene temperature ili emocija. Ova pojava je većinom bezopasna i prolazna, ali ako traje duže od 48 sati ili je praćena bolovima, savetuje se konsultacija sa lekarom. Za svakodnevne situacije, ovakvi brzi trikovi mogu biti od velike koristi mnogim ženama.

Otkrivamo kako pravilno skladištiti povrće da ostane sveže što duže, uz proverene trikove iz prakse

Nepravilno skladištenje povrća i pogrešno kombinovanje namirnica često dovodi do bržeg kvarenja i nepotrebnog bacanja hrane, što je čest problem u domaćinstvima. Mimi Morli, menadžerka za razvoj recepata iz poznate firme, podelila je korisne savete sa domaćicama u Srbiji kako da produže svežinu povrća, posebno kada je reč o čuvanju u frižideru. Prema podacima iz Velike Britanije, svake godine se baci oko 2,5 miliona tona svežeg voća i povrća, a čak 1,7 miliona tona je još uvek jestivo.

Morli ističe da često kupujemo više povrća nego što realno možemo da iskoristimo tokom nedelje, pa se dešava da propadne pre nego što ga upotrebimo. Jedan od najčešćih razloga bržeg kvarenja je pogrešan način čuvanja i držanje namirnica koje ne bi trebalo biti zajedno. „Često kupujemo impulsivno, bez plana šta ćemo tačno spremati narednih dana, pa povrće ostane neiskorišćeno i propadne. Zato je važno bar okvirno planirati obroke i voditi računa koliko brzo će se pojedine namirnice pokvariti“, navodi Morli.

Prema njenim savetima, lisnato povrće poput spanaća, rukole i salate najbolje je držati u frižideru, u prozračnoj kesi sa blago vlažnim papirnim ubrusom, što omogućava da ostane sveže tri do pet dana. Korenasto povrće, kao što su šargarepa, cvekla i paškanat, treba čuvati u perforiranim plastičnim kesama ili u fioci za povrće, jer tako može trajati i više nedelja.

Morli posebno naglašava da korenasto povrće ne treba držati pored voća poput jabuka ili pored paradajza, jer gas etilen koji oni proizvode ubrzava sazrevanje i omekšavanje povrća. Na primer, šargarepa brzo postaje gumena ako je blizu jabuka. Povrće kao što su brokoli i karfiol može ostati sveže do nedelju dana u frižideru, dok kupus može trajati i do dve nedelje.

Kada su u pitanju paradajz, krastavci i paprika, preporučuje se čuvanje na sobnoj temperaturi i što brža upotreba, jer paradajz u frižideru gubi ukus. Ako ipak želite da ga sačuvate duže, najbolje je da ga skuvate u sos i zamrznete.

Morli zaključuje da je ključno pravilno odvajati povrće i voće i planirati kupovinu, kako biste smanjili otpad i uživali u svežim namirnicama što duže.

Žene sa osetljivijim zdravljem mogu iskusiti glavobolje, umor i promene raspoloženja zbog vremenskih uslova ovog datuma

Vremenske oscilacije najavljene za 8. april doneće izazove posebno ženama koje su osetljive na promene klime. Meteorolozi prognoziraju dan sa čestim smenama sunca i oblaka, povremenom kišom i umerenim vetrom. Temperature preko dana neće prelaziti 15°C, dok će noću padati na oko 5°C. Povećana vlažnost vazduha i jačanje vetra u popodnevnim satima mogu uzrokovati glavobolje, pad energije i nervozu, naročito kod žena sklonih migrenama ili sinuzitisu.

Dr Marija Petrović, specijalista opšte medicine, objašnjava: “Promene atmosferskog pritiska i povećana vlažnost često dovode do zagušenja sinusa i pojačanih bolova u glavi. Preporučujem adekvatnu hidrataciju, izbegavanje naglih promena temperature i, po potrebi, upotrebu blagih sprejeva za nos.”

Žene sa kardiovaskularnim tegobama mogu primetiti nelagodnost zbog kolebanja temperature i pritiska. Stručnjaci savetuju da se izbegavaju naporni fizički napori i da se izdvoji dovoljno vremena za odmor. Dr Petrović dodaje: “Redovno uzimanje terapije i lagane šetnje na svežem vazduhu mogu pomoći u prevenciji problema sa krvnim pritiskom.”

Povišena vlažnost vazduha može dovesti i do iritacija kože kod osoba sa suvom kožom ili atopijskim dermatitisom. Dermatolozi savetuju upotrebu hidratantnih krema i redovno, ali blago, čišćenje kože kako bi se sprečilo preterano znojenje i neprijatni mirisi.

Promenljivo vreme negativno utiče i na psiho-emotivno stanje, naročito kod žena koje su sklone promenama raspoloženja, umoru ili bezvoljnosti tokom oblačnih dana. Psihološkinja Ana Jovanović preporučuje: “Blaga fizička aktivnost, meditacija ili boravak na otvorenom mogu značajno podići raspoloženje i energiju.”

Žene koje imaju respiratorne probleme poput astme ili hroničnog bronhitisa treba da budu naročito oprezne, jer visoka vlažnost i promene pritiska mogu otežati disanje. Preporučuje se redovno korišćenje inhalatora i izbegavanje vlažnih i hladnih prostora.

Ukoliko primetite pogoršanje simptoma, savet je da pratite svoje stanje i po potrebi se obratite lekaru. Prilagođavanje dnevnih aktivnosti i briga o sebi mogu značajno olakšati prilagođavanje vremenskim promenama.