Naučna istraživanja pokazuju da odlazak u krevet između 22 i 23 časa može smanjiti rizik od srčanih bolesti kod žena.

Novo istraživanje Univerziteta u Ekseteru, sprovedeno na više od 88.000 odraslih, otkrilo je da žene koje odlaze na spavanje između 22 i 23 časa imaju značajno manji rizik od srčanih bolesti. Ova studija, objavljena u časopisu Evropskog udruženja za kardiologiju, trajala je nekoliko godina i donela važna saznanja o vezi između vremena odlaska na počinak i zdravlja srca.

Dr David Plans, vodeći istraživač, objašnjava da naš biološki sat reguliše brojne procese u telu: “Naš unutrašnji sat traje 24 sata i reguliše brojne fizičke i mentalne funkcije. Kada izostanemo iz tog ritma, izlažemo se većem riziku od zdravstvenih problema”, istakao je dr Plans.

Rezultati su pokazali da osobe koje ležu posle ponoći imaju čak 25% veći rizik od kardiovaskularnih bolesti u poređenju s onima koji spavaju u optimalnom periodu od 22 do 23 časa. Interesantno je da čak i previše rani odlazak na spavanje, pre 22 časa, može povećati rizik, što naglašava važnost balansa i pravilnog ritma.

U svakodnevici, navike poput korišćenja mobilnog telefona uveče, kasnog završavanja posla ili želje za dodatnim vremenom za sebe često remete prirodni ritam spavanja. Telo ipak pamti ove promene, a one mogu imati dugoročne posledice na zdravlje.

Za žene je kvalitetan san posebno važan zbog hormonskog balansa i specifičnih rizika za srce i krvne sudove. Redovno odlazak na spavanje u istom vremenskom intervalu pomaže organizmu da se bolje regeneriše i smanji nivo stresa.

Stručnjaci preporučuju da se spavanje planira u skladu s biološkim satom i da se izbegavaju nagle promene u rutini. Najvažnija poruka ovog istraživanja je da nije presudno koliko sati spavamo, već kada ležemo i koliko je san usklađen sa prirodnim ritmom tela.

Jednostavan test otkriva slabost mišića i povećan rizik od povreda, a posebno je važan u menopauzi

Stajanje na jednoj nozi najmanje 10 sekundi jednostavan je način da proverite snagu i stabilnost svojih mišića, kao i zdravlje zglobova i nervnog sistema. Ovaj test možete obaviti u bilo kom trenutku, a stručnjaci preporučuju da svaka žena bude u stanju da bez oslonca stoji na jednoj nozi najmanje 10 sekundi. Ukoliko se javi teškoća, to može biti znak slabljenja mišića, problema sa zglobovima ili kičmom, ali i nedostatka vitamina B12.

Dr Maureen Dale, specijalista gerijatrijske medicine, naglašava da održavanje ravnoteže značajno smanjuje rizik od padova, pogotovo kod žena starijih od 65 godina. Statistika pokazuje da svaka četvrta žena u ovoj dobi doživi pad, što može dovesti do ozbiljnih povreda poput preloma kuka ili pršljenova. Rizik je posebno visok kod žena u postmenopauzi zbog smanjenja gustine kostiju. Dr James F. Wyss, fizijatar, ističe: “Najbolji način da sprečimo prelom jeste da sprečimo pad.”

Prema fizioterapeutkinji Janice McGrail, cilj je da stojite na jednoj nozi minimum 10 sekundi, dok je optimalno i do 30 sekundi. Ako imate poteškoća, to može značiti da su mišići nogu ili stomaka slabiji, što se može popraviti redovnim vežbanjem i fizikalnom terapijom. McGrail savetuje: “Ukoliko imate problema sa ravnotežom, vežbe je najbolje izvoditi uz čvrst oslonac, kao što je radna površina u kuhinji ili lavabo. Za dodatnu sigurnost, može se postaviti stolica iza vas.”

Problemi sa ravnotežom ponekad su povezani sa upotrebom određenih lekova, smanjenom osetljivošću u nogama (neuropatija), bolestima zglobova i kičme ili poremećajem unutrašnjeg uha. Ako primetite ozbiljnije ili iznenadne promene, važno je da se obratite lekaru.

Vežbe za ravnotežu lako se uklapaju u svakodnevnicu – dovoljno je pokušati da stojite na jednoj nozi dok perete zube ili čekate da se jelo zagreje. Početnice mogu vežbati i hodanje po prstima ili petama. Redovno praktikovanje ovih vežbi jača mišiće, doprinosi sigurnosti pri kretanju i smanjuje rizik od povreda, što je od posebnog značaja za žene svih uzrasta.

Nedostatak sunčeve svetlosti i niske temperature mogu izazvati umor i pad motivacije, posebno kod žena sa hroničnim tegobama

Subota, 11. april, donosi pretežno oblačno vreme širom Srbije, sa temperaturama koje se kreću od 6 do 14 stepeni. Iako dan deluje mirno, mnoge žene mogu primetiti izraženiji umor, tromost ili manjak motivacije. Posebno su pogođene žene koje već imaju hronične probleme poput povišenog pritiska, reume, migrena ili su sklone promenama raspoloženja.

Uzrok ovih promena leži u povećanoj oblačnosti i slaboj sunčevoj svetlosti, što može da utiče na nivo serotonina – hormona odgovornog za dobro raspoloženje. Stručnjaci napominju da razlika između stvarne i subjektivne temperature dodatno može otežati dan, izazivajući napetost u mišićima, bolove u zglobovima i osećaj težine, što je posebno izraženo kod žena sa hroničnim problemima.

Dr Snežana Petrović, specijalista opšte medicine, ističe: “Dani sa slabim UV indeksom i malo svetlosti mogu izazvati pad koncentracije, razdražljivost i pojačanu potrebu za odmorom. Najvažnije je slušati potrebe svog tela i ne forsirati se.”

Ovakvo vreme može biti prilika da se posvetite sebi kroz lagane aktivnosti, kraće šetnje na svežem vazduhu i introspekciju. Preporučuje se da unosite više tečnosti i birate laku hranu, izbegavate nagle fizičke napore i obratite pažnju na kvalitet sna. Ako primetite pad energije, dozvolite sebi vreme za odmor i regeneraciju – ovakav dan traži ravnotežu, a ne dokazivanje.

“Oblačan dan nije razlog za zabrinutost, ali jeste podsetnik da budemo nežne prema sebi i svom telu. Iskoristite ga za male rituale koji vam prijaju i razgovore koje ste možda odlagale”, zaključuje dr Petrović.

Iako subota ne donosi drastične vremenske promene, suptilne promene mogu uticati na vaše raspoloženje i energiju. Prilagodite dnevne navike i dajte prednost odmoru, kako biste iz ovog dana izašle stabilnije i sa više unutrašnjeg mira.