Duži životni vek i savremena dijagnostika dovode do više otkrivenih slučajeva, ali smrtnost od raka opada

Mnoge žene danas, kroz razgovore sa poznanicama ili porodicom, sve češće čuju reč „rak“. Ovaj utisak nije bez osnova, jer prema rečima dr Mikkaela Sekeresa, američkog hematologa i onkologa, postoji nekoliko ključnih razloga zašto se danas češće postavlja dijagnoza raka u odnosu na prošlost.

Prvo, produženi životni vek znači da sve više ljudi doživljava starost, a upravo su godine najveći rizik za razvoj tumora. Drugi faktor je napredak u dijagnostici: savremene metode kao što su mamografija, kolonoskopija, PSA testiranje i magnetna rezonanca omogućavaju lekarima da tumore otkriju u ranoj fazi. Zbog toga ne samo da češće dolazi do dijagnoze, već se povećavaju i šanse za uspešno lečenje.

Za žene to znači da je sve više onih koje se susreću sa dijagnozom raka dojke ili drugih vrsta tumora. Ipak, to ne znači nužno da je rak češći u populaciji. Kako objašnjava dr Sekeres: „nije reč samo o tome da ima više raka, već i o tome da ima više ljudi koji dožive životno doba u kojem se rak najčešće javlja“. Takođe, žene danas više razgovaraju o zdravlju i češće odlaze na preventivne preglede, što doprinosi ranijem otkrivanju bolesti.

Iako broj otkrivenih slučajeva raste, smrtnost od raka zapravo opada. Razlog su rani pregledi, smanjenje broja pušača i medicinski napredak, zbog kojih se sve više žena uspešno leči. Statistika pokazuje da čak 70 odsto obolelih živi pet godina ili duže nakon dijagnoze, što je najbolji rezultat do sada.

Zbog čestih priča o raku, mnoge žene osećaju strah i zabrinutost. Ipak, važno je znati da pravovremeni pregledi i informisanost mogu napraviti veliku razliku. Dr Sekeres savetuje: „Starost je najveći faktor rizika za rak, ali uz savremene metode otkrivanja i napredak u lečenju, šansa za oporavak je sve veća.“

Za prevenciju se preporučuju redovni preventivni pregledi kao što su mamografija i ginekološki ultrazvuk, dok zdrava ishrana, fizička aktivnost i izbegavanje pušenja dodatno smanjuju rizik. Ako dobijete dijagnozu ili sumnjate na bolest, obavezno se obratite svom lekaru, jer samo stručnjak može postaviti tačnu dijagnozu i preporučiti adekvatan tretman.

Nagli temperaturni skokovi najviše utiču na trudnice, starije žene i osobe s hroničnim bolestima – evo šta savetuje struka

U Srbiji su poslednjih dana česte nagle promene vremena, što je izazvalo niz zdravstvenih tegoba kod žena, naročito kod trudnica, starijih od 65 godina, dece i osoba sa hroničnim oboljenjima. Posle intenzivnih tropskih vrućina usledilo je osveženje, ali je vazduh ostao vlažan, što dodatno opterećuje organizam i otežava prilagođavanje. Najveći izazov nije samo visoka temperatura ili naglo zahlađenje, već konstantne izmene toplog i hladnog, zbog kojih telo menja način funkcionisanja – tokom vrućina se rashlađuje znojenjem i širenjem krvnih sudova, a kada zahlađenje nastupi, ponaša se potpuno drugačije. Zbog toga mnoge žene osećaju iscrpljenost, glavobolje, slabiju koncentraciju i umor.

Posebno su ugrožene trudnice i žene sa srčanim ili respiratornim tegobama. Dr Snežana Marković, internista, ističe: “Nagli skokovi i padovi temperature mogu pogoršati simptome kod žena koje imaju visok pritisak ili astmu. Zato je važno redovno uzimati terapiju i izbegavati izlazak napolje u najtoplijem delu dana.” Deca i osobe sa hroničnim bolestima takođe često doživljavaju malaksalost i brže se zamaraju. Povišena vlažnost vazduha usporava isparavanje znoja s kože, pa je osećaj zamora i otežanog disanja prisutniji čak i kada spoljašnja temperatura padne.

Kako bi se lakše podnele ovakve meteorološke oscilacije, stručnjaci savetuju da pijete dovoljno vode čak i kada ne osećate žeđ, birate lagane obroke bogate povrćem i voćem, nosite svetlu, prozračnu odeću od prirodnih materijala i izbegavate boravak na direktnom suncu u najtoplijim satima dana. Takođe, treba izbegavati naglo rashlađivanje klima uređajima, a temperatura između spoljašnjeg i unutrašnjeg prostora ne bi smela da bude previše različita.

Obratite pažnju na simptome upozorenja – ako se pojave vrtoglavica, jaka glavobolja, otežano disanje ili bol u grudima, najbolje je odmah konsultovati lekara. Dr Marković savetuje: “Redovan san, umerena fizička aktivnost ujutru ili uveče i dobra hidratacija mogu pomoći telu da lakše pregura ove oscilacije.”

Za preciznu dijagnozu i individualne savete obavezno se obratite svom lekaru. Prateći preporuke stručnjaka, moguće je značajno smanjiti rizik od zdravstvenih problema izazvanih naglim promenama vremena.

Novo istraživanje pokazuje da žene koje hodaju bržim tempom imaju manji rizik od demencije i gubitka pamćenja

Nedavna studija iz Sjedinjenih Američkih Država donosi važne informacije o tome koliko je brzina hodanja povezana sa zdravljem mozga kod starijih osoba, posebno žena. Naučnici sa univerziteta Stony Brook analizirali su skoro 4.000 odraslih ispitanika iz tri velike grupe i otkrili da osobe koje spadaju u kategoriju “super pokretača” – ljudi u osamdesetim godinama koji hodaju brže od proseka – imaju značajno manju verovatnoću za razvoj kognitivnog pada, demencije i Alzheimerove bolesti, koja utiče na pamćenje i sposobnost razmišljanja.

Ova studija ističe da i najmanja promena u svakodnevnoj navici može imati veliki uticaj na zdravlje mozga. Žene koje su uvele brže hodanje u rutinu postizale su bolje rezultate na testovima pamćenja i logičkog zaključivanja u odnosu na one koje su hodale sporije. Ovo je posebno značajno jer se broj osoba obolelih od demencije i sličnih bolesti povećava sa godinama, a žene su najčešće pogođene.

Stručnjaci smatraju da je tempo hodanja vrlo jednostavan, ali snažan pokazatelj ne samo fizičkog zdravlja već i stanja mozga. Profesor neurologije sa Stony Brook univerziteta, dr Joe Verghese, ističe: “Brzina hodanja nije samo odraz fizičke spremnosti, već i funkcije mozga. Starije žene koje hodaju brže mogu usporiti pojavu problema sa pamćenjem.” Pored toga, žene koje su među najbržima u svojoj starosnoj grupi znatno ređe razvijaju simptome demencije ili Alchajmerove bolesti.

Važno je znati da ne morate trenirati ni trčati – već je dovoljno 20 do 30 minuta brže šetnje dnevno. Ovako jednostavna fizička aktivnost može pomoći cirkulaciji, jačanju srca i usporavanju promena mozga koje dolaze sa godinama.

Na osnovu ovih otkrića, lekari savetuju ženama svih uzrasta da obrate pažnju na tempo hodanja, posebno nakon 60. godine. Neurohirurg dr Randy D’Amico objašnjava: “Ukoliko primetite da vam je potrebno više vremena za kraće udaljenosti nego ranije, to može biti znak da treba da obratite pažnju na zdravlje.”

Profesor fiziologije dr Nikhil Satchidanand takođe savetuje: “Redovno hodanje, uz povremeno ubrzavanje tempa, može poboljšati ne samo fizičko već i psihičko stanje žene u poznijim godinama.” Ovakav vid kretanja smanjuje rizik od depresije, pomaže u održavanju telesne mase i doprinosi kvalitetnijem snu.

Ukoliko primetite probleme sa pamćenjem ili poteškoće u kretanju, obavezno se obratite izabranom lekaru, jer samo stručnjak može dati pravu dijagnozu i preporuke. Zapamtite, brza šetnja je važna, ali jednako su bitni i zdrava ishrana, dovoljno sna i mentalne vežbe za prevenciju bolesti mozga.