Praznici su prošli, ali frižideri su i dalje puni ostataka roštilja. Mnogi će bez razmišljanja posegnuti za jučerašnjim ćevapima i pljeskavicama, međutim – stručnjaci upozoravaju da upravo tu nastaje problem. Naizgled bezazlen obrok može postati ozbiljan rizik po zdravlje ako se ne čuva pravilno.

Najveća zamka nije samo u tome koliko dugo meso stoji u frižideru, već koliko je vremena provelo van njega.

Pravilo koje svi zanemaruju

Ako je pečeno meso ostalo na sobnoj temperaturi duže od dva sata – posebno na suncu ili toplom vazduhu – šanse za razvoj opasnih bakterija naglo rastu. U takvim uslovima, čak i ako ga kasnije stavite u frižider, ono više nije bezbedno za jelo.

S druge strane, ako je odmah pravilno odloženo, pečeno meso može trajati nekoliko dana, ali ni tada ne zauvek.

Koliko dugo roštilj može da stoji?

U frižideru, dobro pečeno meso može da izdrži najviše tri do četiri dana. Sve nakon toga postaje rizično, čak i ako na prvi pogled deluje u redu.

Ako već znate da nećete pojesti ostatke u kratkom roku, zamrzavanje je bolja opcija. U zamrzivaču roštilj može da stoji i do tri meseca, ali će nakon odmrzavanja izgubiti deo sočnosti.

Greška koju mnogi prave kod čuvanja

Jedan od najčešćih propusta je ostavljanje mesa u posudama u kojima je doneto sa izleta ili slavlja. Umesto toga, važno je da ga što pre prebacite u čiste, zatvorene posude i stavite u frižider.

Takođe, nemojte mešati meso sa salatama ili drugim prilozima – povrće se brže kvari i može ubrzati propadanje celog obroka.

Da li podgrevanje rešava problem?

Mnogi veruju da će visoka temperatura „popraviti stvar“, ali to nije uvek tačno. Podgrevanje može uništiti deo bakterija, ali ne i sve toksine koje su one eventualno već proizvele.

Važno je i da meso podgrevate samo jednom – višestruko hlađenje i zagrevanje značajno povećava rizik od trovanja.

Kako prepoznati da je meso pokvareno?

Ne oslanjajte se samo na miris – on često vara. Ipak, postoje jasni znaci da roštilj više nije za upotrebu:

• površina postaje lepljiva ili sluzava
• boja prelazi u sivu ili zelenkastu nijansu
• pojavljuje se neprijatan, kiselkast miris

Ako primetite bilo koji od ovih znakova – najbolje je da ne rizikujete.

Zaključak

Ostaci roštilja mogu biti praktičan obrok i narednih dana, ali samo ako se pravilno čuvaju. U suprotnom, ono što je trebalo da bude brz ručak može završiti kao ozbiljan zdravstveni problem.

Press.rs

Saznajte zašto se žene često bude u isto vreme tokom noći i koje navike mogu pomoći da san bude bolji

Buđenje u toku noći uvek u isto vreme je česta pojava sa kojom se suočavaju žene svih uzrasta, a može značajno uticati na kvalitet sna, dnevnu energiju i opšte zdravlje. Uzroci ovog problema su različiti – od promena unutrašnjeg biološkog sata, poznatog kao cirkadijalni ritam, do stresa, navika spavanja, ali i određenih zdravstvenih stanja. Razumevanje šta izaziva noćna buđenja može pomoći ženama da lakše pronađu efikasno rešenje.

Cirkadijalni ritam ima ključnu ulogu u regulisanju kada zaspimo i kada se budimo, a na njega utiču svetlosni uslovi, dnevne rutine i hormoni. Žene koje odlaze na spavanje u isto vreme često se bude nakon istog broja sati. Nedovoljno sna ili česta buđenja tokom noći mogu izazvati umor, nervozu i smanjenje koncentracije tokom dana.

Faktori iz okoline takođe mogu uticati na prekid sna. Buka, promena temperature ili svetlost sa ekrana mogu lako poremetiti san. Stres zbog poslovnih ili porodičnih obaveza često izaziva nesanicu ili buđenje tokom noći. Prema rečima dr Ivane Petrović, specijaliste za poremećaje spavanja: “Stres je jedan od glavnih razloga zbog kojih se ljudi bude noću, a žene su posebno osetljive na promene u ritmu sna zbog hormonalnih oscilacija.”

Određena zdravstvena stanja zahtevaju posebnu pažnju, poput apneje u snu (kratki prekidi disanja tokom sna), noćnog mokrenja (nokturije), kao i hormonalnih promena u menopauzi, koji takođe mogu izazvati buđenja. Dr Petrović savetuje: “Ako se osoba budi sa osećajem gušenja, bolom u grudima ili ima potrebu da često mokri noću, preporučujem da se obrati lekaru radi precizne dijagnoze i terapije.”

Kako bi poboljšale san, ženama se savetuje da izbegavaju upotrebu elektronskih uređaja neposredno pre spavanja, uvedu opuštajuće rituale pred odlazak u krevet i dosledno poštuju raspored spavanja. Takođe, preporučuje se ograničen unos kofeina i tečnosti u večernjim satima, kao i redovna fizička aktivnost (ali ne pred spavanje) kako bi se san poboljšao.

Ukoliko noćna buđenja postanu česta i počnu da remete svakodnevni život, neophodno je obratiti se stručnjaku. Samo lekar može precizno utvrditi uzrok i predložiti odgovarajući tretman. Za tačnu dijagnozu i savet, obavezno potražite stručnu pomoć.

Stalni umor i pospanost mogu biti prvi pokazatelji bolesti bubrega, posebno ako se javljaju dodatni simptomi.

Ako ste često pospane ili umorne i ne možete da pronađete očigledan razlog za to, važno je znati da ovi simptomi nisu uvek posledica stresa ili nedostatka sna. Kod žena svih uzrasta, hronični umor može ukazivati na rane faze bolesti bubrega. Statistike pokazuju da između 70 i 97 procenata žena koje imaju hroničnu bolest bubrega osećaju izražen umor koji remeti svakodnevne aktivnosti.

Glavni razlozi zašto problemi s bubrezima izazivaju umor su nakupljanje toksina u telu, smanjena proizvodnja hormona neophodnih za stvaranje crvenih krvnih zrnaca (što vodi u anemiju), poremećena ravnoteža minerala i loš san. Ovakva iscrpljenost je često duboka i ne povlači se ni nakon odmora, što je razlikuje od običnog zamora.

Obratite pažnju ukoliko pored pospanosti primetite oticanje nogu, lica ili regije oko očiju, promene u mokrenju (učestalost, pena, prisustvo krvi), povišen krvni pritisak ili bolove u donjem delu leđa. Gubitak apetita i mučnina mogu biti dodatni alarmi. Bolest bubrega ponekad dugo ne daje jasne simptome, pa je važno slušati signale svog tela.

Dr Tamara Jovanović, nefrolog, ističe: “Umor i pospanost koji traju duže vreme, pogotovo ako ih prati oticanje ili promena u mokrenju, ne treba zanemariti. Pravovremena analiza krvi i urina može pomoći u ranom otkrivanju bolesti bubrega i sprečiti komplikacije.”

Istraživanja potvrđuju da je hronični umor jedan od prvih i najčešćih simptoma bolesti bubrega. Čak i žene koje nisu na dijalizi ili su imale transplantaciju često osećaju iscrpljenost. Zbog toga se savetuje da, ukoliko primetite dugotrajan umor i pospanost bez jasnog uzroka, uradite osnovne laboratorijske analize: krvnu sliku, kreatinin, ureu i pregled urina.

Za tačnu dijagnozu i terapiju obavezno se obratite svom lekaru. Pravovremeno prepoznavanje i lečenje bolesti bubrega može značajno poboljšati kvalitet života i očuvati zdravlje.