Jedina žena u Srbiji koja je tokom čekanja na transplantaciju jetre donela život na svet otkriva svoju borbu i poruku nade

Željka Bojić iz Beograda nalazi se u jedinstvenoj i veoma zahtevnoj životnoj situaciji, jer je već četiri godine na listi za transplantaciju jetre, a prošle jeseni postala je majka dečaka Jakova. Njena životna priča naglašava koliko su podrška porodice i šira informisanost o transplantacijama ključni, posebno među ženama u Srbiji. Zdravstveni problemi za Željku su počeli 2011. godine nakon rutinske operacije žučne kese, kada su se pojavile komplikacije koje su prouzrokovale dodatne operacije i dug oporavak. Kasnije su se razvili napadi holangitisa, što je dovelo do sekundarne bilijarne ciroze jetre. Iako se osećala dobro, lekari su joj jasno rekli da je transplantacija jedino rešenje za njeno stanje. Kako Željka opisuje: “Ono što je najšokantnije bilo jeste što sam ja bila dobro. Tada mi je lekar saopštio da su laboratorijske analize nešto lošije i da je transplantacija jedino radikalno rešenje.”

Biti na listi za transplantaciju znači stalnu neizvesnost i spremnost na svaki poziv, jer on može doneti novu šansu za život. Kada se pojavi donator koji odgovara krvnoj grupi i tkivnim karakteristikama, pozivaju se još dvoje ili troje pacijenata sa sličnim parametrima, a organ dobija onaj kome je najpotrebniji u tom trenutku, objašnjava Željka.

Najveći izazov za nju bio je saznanje da je trudna. Iako je bila svesna visokog rizika, uz podršku hepatologa i ginekologa, odlučila je da trudnoću privede kraju. “Postojala je realna mogućnost da ne iznesem trudnoću do kraja, ali zahvaljujući podršci lekara, ja sam uspela i evo Jakov je sada tu sa nama”, ističe Željka.

Za žene koje su prošle operaciju žučne kese ili se suočavaju sa bolestima jetre, važno je znati da komplikacije mogu dovesti do ozbiljnih hroničnih problema. Simptomi poput umora, žutice, svraba kože ili otoka stomaka ne smeju se zanemarivati. Pravilna i pravovremena dijagnostika, kao i saveti stručnjaka, ključ su za očuvanje zdravlja.

Željka naglašava da joj je njen sin najveća motivacija: “Sada imam najveći razlog zašto treba da ostanem živa i zašto treba da se borim i istrajem u toj celoj priči, da bi on pre svega imao dobro i normalno detinjstvo, i majku uz sebe.”

Savetuje ženama koje čekaju transplantaciju ili boluju od sličnih bolesti da redovno prate zdravstveno stanje, razgovaraju sa lekarima i uključe porodicu u proces lečenja. Sumnja na komplikacije nakon operacije zahteva konsultaciju sa stručnjacima. Za tačnu dijagnozu i savet obavezno se obratite lekaru.

Nova istraživanja otkrivaju zašto žene sa traumatskim povredama mozga sve češće same koriste psihodelike, ali upozoravaju na ozbiljne rizike bez medicinskog nadzora.

Žene koje su preživele traumatsku povredu mozga često se suočavaju sa brojnim simptomima poput stalnih glavobolja, problema sa koncentracijom i emocionalnih teškoća. Najnovije međunarodno istraživanje, sprovedeno na više od 6.000 ljudi, pokazuje da se deo ovih žena okreće psihodeličnim supstancama kao što su psilocibin i LSD, u pokušaju da samostalno ublaže tegobe. Ovaj trend brine stručnjake, posebno zbog nedostatka jasnih medicinskih smernica i mogućih posledica.

Studija je obuhvatila navike i iskustva osoba sa povredama mozga, a 3,4% ispitanika je izjavilo da koristi psihodelike kako bi pokušali da se sami leče. Psihodelici se trenutno istražuju zbog mogućeg pozitivnog uticaja na mentalno zdravlje, ali njihova primena bez lekarskog nadzora može biti rizična, naročito za žene sa ovakvim dijagnozama.

Dr Baeleigh VanderZwaag, autorka istraživanja, navodi: „Nisam očekivala da će ovoliki broj ljudi već sada koristiti psihodelike u ovom kontekstu – ovo su zaista nove informacije.” Dodaje da su do sada većina podataka dolazila iz studija na životinjama, dok su iskustva ljudi još uvek ograničena.

Prema rezultatima, i žene i muškarci sa povredama mozga najčešće biraju psilocibin i koriste ga povremeno, dok neki eksperimentuju i sa LSD-om ili ketaminom. Prijavljeni efekti uključuju olakšanje bolova i emotivnih smetnji, ali reakcije su veoma individualne, a kod osoba sa postojećim neurološkim problemima moguća su ozbiljna neželjena dejstva.

Dr Mauricio Garcia-Barrera naglašava da ne postoji univerzalno rešenje za simptome nakon povrede mozga, zbog čega mnogi traže alternativne načine. Ipak, upozorava: „Samostalno eksperimentisanje sa ovim supstancama može biti rizično, posebno bez stručnog nadzora.”

Važno je istaći da nijedna alternativna metoda ne može zameniti savet i praćenje od strane stručnjaka. Ako imate uporne glavobolje, probleme sa pamćenjem ili promene raspoloženja nakon povrede mozga, obavezno se obratite lekaru. Samoinicijativna upotreba psihodelika može dovesti do nepredviđenih i ozbiljnih posledica.

Za tačnu dijagnozu i individualni savet, posetite svog lekara.

Inovativne terapije omogućavaju povratak rasta kose, ali je važno redovno se savetovati sa dermatologom

Alopecija areata je autoimuna bolest koja uzrokuje gubitak kose kod žena i muškaraca svih godina, najčešće na delovima temena, a pogađa oko 7 miliona ljudi u SAD. Kod žena, opadanje kose ove vrste često utiče na samopouzdanje i svakodnevni kvalitet života. U poslednje vreme, pojavile su se nove terapije koje daju više mogućnosti za lečenje, zbog čega je važno razgovarati sa dermatologom o svim rešenjima.

Kod ove bolesti, imuni sistem greškom napada folikule dlake, što izaziva upalu i privremeno opadanje kose. Za razliku od mnogih drugih oblika gubitka kose, kod alopecije areate folikuli nisu trajno oštećeni, što znači da postoji šansa za ponovno izrastanje. Dermatolog dr Dženifer Song iz Santa Ane objašnjava: „Ova bolest je rezultat kombinacije genetske predispozicije i uticaja okoline, kao što su fizički ili emotivni stres, ali stres nije glavni uzrok. Mnoge žene misle da su same izazvale opadanje kose zbog stresa, ali to nije slučaj.”

Donedavno su osobe sa težim formama alopecije areate imale vrlo ograničene opcije, jer odobrenih terapija nije bilo. Danas, zahvaljujući napretku medicine i novim imunomodulatorima, pristup lečenju se menja. Ovi lekovi ciljaju upalne procese oko folikula, što kod nekih žena omogućava povratak rasta kose. Ipak, rezultati se razlikuju, pa nije svaka terapija prikladna za svakoga.

Prema rečima dr Song, „važno je da pacijentkinje sa teškim oblikom alopecije areate redovno razgovaraju sa svojim dermatologom o najnovijim mogućnostima lečenja. Svaka žena ima jedinstveno iskustvo sa ovom bolešću, zato je i terapija individualna.”

Ako primetite nagli gubitak kose ili imate istoriju autoimunih bolesti, preporučuje se da se obratite lekaru što pre – rana dijagnoza može znatno uticati na ishod. Dermatolog može predložiti topikalne preparate, imunomodulatorne lekove ili moderne sistemske terapije, u zavisnosti od težine bolesti i vašeg zdravlja. Osim medicinskih tretmana, savetuje se i emocionalna podrška kroz savetovališta ili grupe, jer je psihološki aspekt gubitka kose često vrlo važan.

Za tačnu dijagnozu i izbor terapije, konsultujte svog dermatologa i pratite najnovije preporuke. Ne ustručavajte se da pitate o svim mogućim opcijama, jer savremena medicina nudi sve više rešenja za alopeciju areatu.