Gotovo svaka osoba je bar jednom doživela da neko tokom sna izgovara reči, razgovara ili čak vodi čitave rasprave dok spava. Iako može delovati neobično, pričanje u snu je prilično česta pojava i najčešće nije razlog za zabrinutost.

Ovaj fenomen poznat je kao somnilokvija, a može se javiti u bilo kom životnom dobu – kod dece, ali i kod odraslih.

Šta se zapravo dešava dok pričamo u snu?

Tokom spavanja mozak nije potpuno neaktivan. On obrađuje informacije, sećanja i emocije, a ponekad se delovi moždane aktivnosti povezani sa govorom „uključe“ dok osoba još uvek spava.

Zbog toga neko može izgovarati pojedinačne reči, nerazgovetne zvuke, ali i čitave rečenice.

Stres i umor mogu biti okidači

Psiholozi navode da se pričanje u snu češće javlja u periodima pojačanog stresa, emotivnog opterećenja ili nedostatka sna.

Na pojavu mogu uticati i:

• intenzivni snovi,
• anksioznost,
• nepravilni obrasci spavanja,
• iscrpljenost,
• visoka temperatura ili bolest.

Da li ljudi otkrivaju tajne dok spavaju?

Jedan od najčešćih mitova jeste da osoba tokom sna govori ono što zaista misli ili čuva kao tajnu. Međutim, stručnjaci objašnjavaju da reči izgovorene tokom sna uglavnom nemaju pouzdano značenje i ne predstavljaju nužno skrivene misli ili želje.

Često su nepovezane, nasumične ili predstavljaju delove sećanja i snova.

Kada treba obratiti pažnju?

Povremeno pričanje u snu je normalno. Ipak, ako se javlja veoma često, praćeno je jakim pokretima, vikanjem, noćnim strahovima ili ozbiljnim poremećajem sna, može biti korisno razgovarati sa lekarom ili stručnjakom za spavanje.

Kvalitetan san, smanjenje stresa i dobra rutina pred spavanje mogu pomoći da se ovakve pojave ređe javljaju.

Oticanje nogu tokom letnjih meseci česta je pojava koju mnogi primete, ali joj ne pridaju dovoljno pažnje. Visoke temperature mogu uticati na krvne sudove i cirkulaciju, zbog čega se tečnost lakše zadržava u tkivima, posebno u stopalima, zglobovima i listovima.

Iako je povremeno oticanje najčešće bezazleno, ono može biti znak da telo pokušava da ukaže na određeni problem.

Zašto noge otiču kada je vruće?

Tokom visokih temperatura krvni sudovi se šire kako bi telo lakše regulisalo temperaturu. Zbog toga krv sporije cirkuliše, a deo tečnosti može da se zadrži u donjim delovima tela, naročito kada dugo stojimo ili sedimo.

Na oticanje mogu uticati i:

• nedovoljno kretanje,
• predugo sedenje,
• slanija hrana,
• nedovoljan unos vode,
• uska obuća i odeća.

Ko je posebno sklon oticanju nogu?

Veći rizik imaju osobe koje imaju probleme sa venama, povišen krvni pritisak, višak kilograma ili provode mnogo vremena na nogama tokom dana.

Starije osobe takođe češće primećuju otoke, jer cirkulacija sa godinama može postati slabija.

Kada oticanje može biti znak za uzbunu?

Lekari upozoravaju da ne treba ignorisati naglo nastale ili jake otoke, posebno ako se javljaju samo na jednoj nozi.

Obratite pažnju ako se pojave:

• bol u nozi,
• crvenilo i toplina kože,
• otežano disanje,
• bol u grudima,
• iznenadno povećanje otoka.

U tim situacijama potrebno je potražiti savet lekara.

Kako smanjiti oticanje nogu tokom leta?

• Pijte dovoljno vode tokom dana.
• Izbegavajte dugo sedenje bez pauze.
• Podignite noge kada odmarate.
• Šetajte i pokrećite stopala kako biste poboljšali cirkulaciju.
• Smanjite unos previše slane hrane.
• Nosite udobnu obuću.

Oticanje nogu tokom leta često je posledica reakcije organizma na visoke temperature, ali telo ponekad kroz ovaj simptom šalje signal koji ne treba zanemariti.

Visoke temperature ne utiču samo na raspoloženje i energiju, već mogu ozbiljno opteretiti organizam. Tokom toplotnih talasa povećava se rizik od različitih zdravstvenih problema, posebno kod starijih osoba, dece, hroničnih bolesnika i ljudi koji rade ili borave na otvorenom.

Važno je prepoznati prve simptome i reagovati na vreme.

Toplotni udar – najopasnije stanje izazvano vrućinom

Toplotni udar nastaje kada telo više ne može da reguliše temperaturu. Ovo stanje zahteva hitnu reakciju.

Simptomi mogu biti:

• visoka telesna temperatura,
• crvena i vrela koža,
• jaka glavobolja,
• vrtoglavica,
• mučnina i povraćanje,
• ubrzan puls,
• konfuzija ili gubitak svesti.

Osobu treba odmah skloniti u hladan prostor i pozvati pomoć ukoliko se stanje pogoršava.

Toplotna iscrpljenost – upozorenje organizma

Pre nego što dođe do težeg stanja, telo često šalje signale da je preopterećeno.

Najčešći simptomi su:

• pojačano znojenje,
• slabost i umor,
• grčevi u mišićima,
• bleda koža,
• glavobolja,
• osećaj nesvestice.

Pomoć može biti odmor u hladu, rashlađivanje i unos tečnosti.

Dehidracija – čest problem tokom leta

Tokom velikih vrućina telo gubi više vode i elektrolita, naročito kroz znojenje.

Obratite pažnju na:

• suva usta,
• tamniju mokraću,
• umor,
• vrtoglavicu,
• ubrzan rad srca.

Redovno unošenje vode je ključno, čak i kada ne osećate jaku žeđ.

Toplotni grčevi

Gubitak minerala usled znojenja može izazvati bolne grčeve, najčešće u nogama, rukama ili stomaku.

Pomažu odmor, rashlađivanje i nadoknada tečnosti i elektrolita.

Problemi sa srcem i pritiskom

Visoke temperature dodatno opterećuju kardiovaskularni sistem. Kod nekih ljudi mogu se javiti skokovi ili padovi krvnog pritiska, ubrzan rad srca i osećaj slabosti.

Posebno oprezni treba da budu ljudi koji već imaju srčane tegobe.

Kako se zaštititi tokom vrelih dana?

• Pijte dovoljno vode tokom celog dana.
• Izbegavajte boravak na suncu između 10 i 17 časova.
• Nosite laganu odeću svetlih boja.
• Rashlađujte prostorije i telo.
• Ne ostavljajte decu i kućne ljubimce u automobilima.

Velike vrućine mogu biti ozbiljan izazov za organizam, zato simptome poput jake slabosti, konfuzije, vrtoglavice ili gubitka svesti ne treba ignorisati.