Letnji raspust je vreme za odmor, igru i druženje, ali stručnjaci upozoravaju da roditelji često prave jednu grešku koja može negativno uticati na decu – dozvoljavaju im da potpuno izgube rutinu.

Tokom školskih obaveza deca imaju ustaljen ritam spavanja, obroka, učenja i aktivnosti. Kada počne raspust, mnogi mališani ostaju budni do kasno, dugo spavaju ujutru i provode mnogo više vremena ispred ekrana.

Previše slobode može poremetiti navike

Psiholozi ističu da deci jeste potreban odmor od školskih obaveza, ali potpuni gubitak strukture može dovesti do problema sa koncentracijom, promena raspoloženja i težeg povratka u školski ritam.

Posebno može biti problematično:

• kasno odlazak na spavanje,
• previše vremena na telefonu i računaru,
• nedostatak fizičke aktivnosti,
• preskakanje obroka.

Kako pronaći pravu meru?

Stručnjaci savetuju da roditelji tokom raspusta zadrže određene zdrave navike, ali bez stvaranja pritiska kao tokom školske godine.

Važno je da dete ima dovoljno vremena za igru i odmor, ali i:

• približno isto vreme za spavanje,
• svakodnevno kretanje,
• vreme bez ekrana,
• porodične aktivnosti.

Povratak u školu biće lakši

Nekoliko nedelja pre početka nove školske godine preporučuje se postepeno vraćanje na raniji ritam spavanja i buđenja. Na taj način dete će lakše prihvatiti školske obaveze i izbeći stres zbog nagle promene.

Raspust treba da bude period uživanja, ali održavanje osnovne rutine može pomoći deci da ostanu odmorna, zdrava i spremna za nove izazove.

Gotovo svaka osoba je bar jednom doživela da neko tokom sna izgovara reči, razgovara ili čak vodi čitave rasprave dok spava. Iako može delovati neobično, pričanje u snu je prilično česta pojava i najčešće nije razlog za zabrinutost.

Ovaj fenomen poznat je kao somnilokvija, a može se javiti u bilo kom životnom dobu – kod dece, ali i kod odraslih.

Šta se zapravo dešava dok pričamo u snu?

Tokom spavanja mozak nije potpuno neaktivan. On obrađuje informacije, sećanja i emocije, a ponekad se delovi moždane aktivnosti povezani sa govorom „uključe“ dok osoba još uvek spava.

Zbog toga neko može izgovarati pojedinačne reči, nerazgovetne zvuke, ali i čitave rečenice.

Stres i umor mogu biti okidači

Psiholozi navode da se pričanje u snu češće javlja u periodima pojačanog stresa, emotivnog opterećenja ili nedostatka sna.

Na pojavu mogu uticati i:

• intenzivni snovi,
• anksioznost,
• nepravilni obrasci spavanja,
• iscrpljenost,
• visoka temperatura ili bolest.

Da li ljudi otkrivaju tajne dok spavaju?

Jedan od najčešćih mitova jeste da osoba tokom sna govori ono što zaista misli ili čuva kao tajnu. Međutim, stručnjaci objašnjavaju da reči izgovorene tokom sna uglavnom nemaju pouzdano značenje i ne predstavljaju nužno skrivene misli ili želje.

Često su nepovezane, nasumične ili predstavljaju delove sećanja i snova.

Kada treba obratiti pažnju?

Povremeno pričanje u snu je normalno. Ipak, ako se javlja veoma često, praćeno je jakim pokretima, vikanjem, noćnim strahovima ili ozbiljnim poremećajem sna, može biti korisno razgovarati sa lekarom ili stručnjakom za spavanje.

Kvalitetan san, smanjenje stresa i dobra rutina pred spavanje mogu pomoći da se ovakve pojave ređe javljaju.

Oticanje nogu tokom letnjih meseci česta je pojava koju mnogi primete, ali joj ne pridaju dovoljno pažnje. Visoke temperature mogu uticati na krvne sudove i cirkulaciju, zbog čega se tečnost lakše zadržava u tkivima, posebno u stopalima, zglobovima i listovima.

Iako je povremeno oticanje najčešće bezazleno, ono može biti znak da telo pokušava da ukaže na određeni problem.

Zašto noge otiču kada je vruće?

Tokom visokih temperatura krvni sudovi se šire kako bi telo lakše regulisalo temperaturu. Zbog toga krv sporije cirkuliše, a deo tečnosti može da se zadrži u donjim delovima tela, naročito kada dugo stojimo ili sedimo.

Na oticanje mogu uticati i:

• nedovoljno kretanje,
• predugo sedenje,
• slanija hrana,
• nedovoljan unos vode,
• uska obuća i odeća.

Ko je posebno sklon oticanju nogu?

Veći rizik imaju osobe koje imaju probleme sa venama, povišen krvni pritisak, višak kilograma ili provode mnogo vremena na nogama tokom dana.

Starije osobe takođe češće primećuju otoke, jer cirkulacija sa godinama može postati slabija.

Kada oticanje može biti znak za uzbunu?

Lekari upozoravaju da ne treba ignorisati naglo nastale ili jake otoke, posebno ako se javljaju samo na jednoj nozi.

Obratite pažnju ako se pojave:

• bol u nozi,
• crvenilo i toplina kože,
• otežano disanje,
• bol u grudima,
• iznenadno povećanje otoka.

U tim situacijama potrebno je potražiti savet lekara.

Kako smanjiti oticanje nogu tokom leta?

• Pijte dovoljno vode tokom dana.
• Izbegavajte dugo sedenje bez pauze.
• Podignite noge kada odmarate.
• Šetajte i pokrećite stopala kako biste poboljšali cirkulaciju.
• Smanjite unos previše slane hrane.
• Nosite udobnu obuću.

Oticanje nogu tokom leta često je posledica reakcije organizma na visoke temperature, ali telo ponekad kroz ovaj simptom šalje signal koji ne treba zanemariti.