Menstrualne promene su česte pre menopauze, ali određeni simptomi zahtevaju stručnu procenu i savet lekara

Sve više žena u Srbiji primećuje promene u menstrualnom ciklusu između četrdesete i pedeset pete godine života. Perimenopauza, koja predstavlja prelazni period pre poslednje menstruacije, donosi sa sobom razne telesne promene koje mogu izazvati zabrinutost. Najčešće se javljaju neredovne menstruacije, produžena ili češća krvarenja, kao i povremene mrlje krvi između ciklusa. Sve ove promene rezultat su hormonskih oscilacija, posebno estrogena i progesterona koji regulišu ciklus.

Perimenopauza obično počinje nekoliko godina pre same menopauze i može trajati od nekoliko meseci do čak deset godina. U ovom periodu, jajnici postupno smanjuju proizvodnju hormona, što se odražava na dužinu i intenzitet menstruacije. Krvarenja mogu biti češća ili ređa, a količina krvi može varirati od veoma oskudne do izrazito obilne.

Žene u perimenopauzi često primećuju da ciklus dolazi ranije ili kasnije nego što su navikle, a dešava se i da menstruacija ponekad izostane na mesec ili dva. Takođe su česta slabija ili, suprotno, izuzetno obilna krvarenja, kao i povremeno tačkasto krvarenje između ciklusa – ono obično traje kratko i nije intenzivno.

Ipak, svako krvarenje koje je neuobičajeno obimno, traje više od sedam dana ili vas primorava da menjate uložak svakih sat do dva, razlog je za odlazak kod ginekologa. Takođe, obratite pažnju na krvarenje nakon odnosa ili između ciklusa, kao i na pojavu ugrušaka veličine većeg novčića – ovi simptomi mogu upućivati na ozbiljnije zdravstvene probleme i ne treba ih zanemariti.

Većina promena u ciklusu u ovom životnom dobu je deo prirodnog procesa, ali zbog mogućnosti da se iza nepravilnih krvarenja kriju i ozbiljniji problemi, preporučuje se redovan godišnji pregled kod ginekologa. Lekar će kroz razgovor i ultrazvučni pregled utvrditi uzrok simptoma i dati preporuku za dalje lečenje ili praćenje stanja.

Dr Svetlana Petrović, specijalista ginekologije, napominje: “Ne treba svaku promenu odmah doživeti kao alarm. Ali, ako primetite da vam se ciklus potpuno promenio ili imate obilna i duga krvarenja, obavezno zakažite pregled. Redovna kontrola je najbolja prevencija ozbiljnijih stanja.”

Preporučuje se i da žene beleže promene u trajanju, količini i boji krvarenja. Takva evidencija može značajno pomoći lekaru u postavljanju tačne dijagnoze.

Pored redovnih pregleda, važno je voditi računa o životnim navikama. Balansirana ishrana, fizička aktivnost i kvalitetan san mogu ublažiti simptome perimenopauze. Pušenje i preterana konzumacija alkohola bi trebalo da se izbegavaju. Ako se pojave dodatni simptomi poput valunga, promena raspoloženja ili problema sa snom, poželjno je razgovarati sa lekarom o mogućnostima za olakšanje tegoba.

Svako neuobičajeno krvarenje ili sumnja na poremećaj ciklusa zahteva stručnu procenu. Za tačnu dijagnozu i savet najbolje je obratiti se ginekologu na vreme.

Bobičasto voće i promene u ishrani mogu pomoći u usporavanju procesa starenja, tvrdi neuronaučnik dr Dejvid Koks

Savremeni ritam života donosi brojne izazove za zdravlje žena, posebno kada je reč o očuvanju vitalnosti i usporavanju procesa starenja. Prema poznatom neuronaučniku dr Dejvidu Koksu, male promene u svakodnevnoj ishrani mogu imati veliki uticaj na zdravlje i prolongirati mladalački izgled. On ističe da žene često žive ubrzanim tempom i usvajaju navike koje mogu dodatno opteretiti organizam. Iako se možda čini da je kasno za promene, istraživanja pokazuju suprotno – nikad nije kasno za usvajanje zdravijih navika. Sve više žena interesuje se za tzv. „plave zone“, oblasti u svetu u kojima ljudi žive duže i očuvaju vitalnost. Dr Koks navodi da je ishrana ključni faktor u tim zajednicama, ali i da se taj princip može primeniti u svakodnevici svake žene.

Posebno naglašava značaj redovnog konzumiranja bobičastog voća. „Bobičasto voće je postalo važan deo moje ishrane. Borovnice i jagode posebno. One sadrže prirodna jedinjenja koja mogu pomoći organizmu u borbi protiv oštećenih ćelija“, ističe dr Koks. Ove lako dostupne namirnice podržavaju prirodne procese čišćenja tela, što je od posebne važnosti za žene koje žele da sačuvaju vitalnost. Bobičasto voće pomaže imunom sistemu u eliminaciji tzv. „zombi ćelija“, koje se tokom života akumuliraju u organizmu. Njihovo prisustvo može, s godinama, dovesti do smanjenja energije i usporenog oporavka tela.

Druga važna tema koju dr Koks ističe jeste česta navika stalnog grickanja tokom dana. „Stalno jedenje tokom dana, bez dovoljno pauza, može dodatno opteretiti organizam“, objašnjava on. Kada telo nema dovoljno vremena za pauzu između obroka, prirodni mehanizmi oporavka se usporavaju. On takođe upozorava da mlađe generacije često zanemaruju unos vlakana i previše konzumiraju industrijski prerađenu hranu.

Na kraju, njegov savet je: „Više celovitih namirnica, voća i povrća, a manje hrane koja nepotrebno opterećuje organizam“. Iako nijedna hrana ne može sama zaustaviti starenje, male svakodnevne promene mogu pomoći telu da ostane snažno što duže. Ovi saveti posebno su korisni za žene koje žele da preduprede probleme povezane sa godinama. Redovan unos bobičastog voća, ređe grickanje i pažljiv izbor namirnica mogu doprineti boljem opštem stanju organizma.

Za preciznu dijagnozu i individualne savete, obratite se svom lekaru.

Letnja toplota može da pojača tegobe kod žena sa MS, ali postoje načini da olakšate svakodnevicu

Sa dolaskom letnjih vrućina, žene koje žive sa multipla sklerozom često se suočavaju sa pojačanim zdravstvenim izazovima. Multipla skleroza je neurološka bolest čija je specifičnost da simptomi mogu postati izraženiji čak i pri blagom povećanju spoljašnje ili telesne temperature. Zbog toga, izlaganje suncu ili boravak u toplim, zatvorenim prostorijama često dovodi do pogoršanja tegoba, kao što su izražen umor, nestabilan hod i slabost u rukama ili nogama.

Iako simptomi nisu isti kod svih žena, česti su i problemi poput zamagljenog vida, vrtoglavice ili snažnog osećaja iscrpljenosti. Osim toga, letnje temperature često utiču i na lošiji kvalitet sna, što dodatno otežava svakodnevno funkcionisanje. Treba napomenuti da ovakvo pojačavanje simptoma nije znak napredovanja bolesti, već privremena pojava koja prolazi rashlađivanjem tela.

Do pogoršanja dolazi zbog oštećenja mijelina, zaštitnog omotača nervnih vlakana. Kako ističe neurolog dr Vilhelm Uhthoff: „čak i blagi porast telesne temperature može usporiti ili prekinuti prenos nervnih impulsa kod osoba sa multiplom sklerozom.” Ovaj fenomen je poznat kao Uhthoffov fenomen i javlja se ne samo pri visokim temperaturama, već i nakon fizičkog napora, boravka u toplim kupatilima ili saunama, kao i tokom povišene telesne temperature zbog infekcija.

Neke žene sa MS imaju i otežanu regulaciju telesne temperature, što dodatno povećava rizik od pogoršanja simptoma. Istraživanja pokazuju da i najmanje povećanje temperature može izazvati tegobe, čak i pre nego što nastupe ekstremne vrućine.

Najčešće tegobe tokom toplih dana su izražen umor, slabost mišića, problemi sa ravnotežom, zamagljen ili dvostruki vid, vrtoglavica, utrnulost i trnjenje ekstremiteta. Dobra vest je što se simptomi povlače kad se telo rashladi, pa je važno razlikovati privremeno pogoršanje od pravog napredovanja bolesti. Takva pogoršanja mogu uticati na samopouzdanje i nezavisnost u svakodnevnim aktivnostima, zbog čega se mnoge žene povlače iz društvenih događaja ili izbegavaju fizičku aktivnost.

Da bi se letnji dani lakše prebrodili, važno je izbegavati sunce tokom najtoplijeg dela dana, nositi laganu i prozračnu odeću od prirodnih materijala, češće se tuširati mlakom vodom i boraviti u rashlađenim prostorijama. Preporučuje se unos dovoljno tečnosti i izbegavanje napornih aktivnosti dok su temperature visoke.

“Svaka žena treba da osluškuje svoje telo. Čim oseti prve znake pogoršanja, treba da se povuče u hlad i odmori”, savetuje dr Vilhelm Uhthoff.

Na kraju, žene sa multiplom sklerozom bi trebalo da se konsultuju sa svojim lekarom oko individualnih strategija za lakše funkcionisanje tokom leta. Ukoliko primetite trajno pogoršanje simptoma, obavezno se obratite stručnjaku radi tačne dijagnoze i saveta.