Hemikalije iz parfema mogu prolaziti kroz kožu vrata i uticati na hormone – evo na šta posebno treba obratiti pažnju.

Mnoge žene smatraju da je nanošenje parfema na vrat najbolji način da miris traje duže, ali prema rečima dr Nila K. Šaha, stručnjaka za zdravlje kože, ova navika može imati negativne posledice. Koža na vratu je tanja i osetljivija od ostatka tela, što znači da hemikalije iz parfema — naročito ftalati, koji mogu uticati na hormone — lakše i brže prodiru u organizam.

Dr Nil K. Šah poziva se na istraživanje sa Univerziteta u Berkliju, u kojem je analizirano 25 poznatih parfema i otkriveno da 23 sadrže ftalate koji nisu deklarisani. Ove supstance mogu narušiti hormonsku ravnotežu jer imitiraju ili blokiraju funkcije hormona. Problem je i što proizvođači često koriste opšti pojam „miris“ umesto da detaljno navedu sve sastojke, pa je ženama teško da znaju šta zaista nanose na kožu.

Posebnu pažnju treba obratiti na područje vrata jer se ispod njega nalazi štitna žlezda – organ od ključnog značaja za metabolizam, energiju i raspoloženje. Štitna žlezda je izuzetno osetljiva na hemikalije koje deluju na hormone. „Preporučujem ženama, a naročito onima koje imaju problema sa hormonima ili štitnom žlezdom, da izbegavaju nanošenje parfema na vrat“, ističe dr Nil K. Šah. Endokrinolozi često savetuju da se smanji kontakt sa hemikalijama koje mogu poremetiti hormonski sistem.

Iako su ovi saveti sve češći, mnoge žene nisu svesne rizika jer proizvođači nisu obavezni da otkriju sve sastojke parfema. „Mnogi potrošači ne znaju šta se tačno nalazi u proizvodima koje svakodnevno koriste“, upozorava dr Šah. O ovome se sve više raspravlja i na društvenim mrežama.

Kako biste smanjili izloženost štetnim supstancama, dr Šah preporučuje da parfem prskate po odeći, a ne direktno na kožu. „Najbolje je parfem prskati na odeću. Tako ćete zadržati prijatan miris, ali smanjiti mogućnost apsorpcije štetnih sastojaka kroz kožu na vratu“, savetuje dr Nil K. Šah. Ovo je naročito važno za žene koje imaju hormonske tegobe ili probleme sa štitnom žlezdom.

Svaka koža reaguje drugačije, pa ako primetite crvenilo, svrab ili iritaciju na mestu gde ste naneli parfem, prestanite sa korišćenjem i obavezno se konsultujte sa dermatologom ili endokrinologom. Za svaku sumnju ili problem, najbolje je potražiti stručni savet lekara.

Letnja toplota može da pojača tegobe kod žena sa MS, ali postoje načini da olakšate svakodnevicu

Sa dolaskom letnjih vrućina, žene koje žive sa multipla sklerozom često se suočavaju sa pojačanim zdravstvenim izazovima. Multipla skleroza je neurološka bolest čija je specifičnost da simptomi mogu postati izraženiji čak i pri blagom povećanju spoljašnje ili telesne temperature. Zbog toga, izlaganje suncu ili boravak u toplim, zatvorenim prostorijama često dovodi do pogoršanja tegoba, kao što su izražen umor, nestabilan hod i slabost u rukama ili nogama.

Iako simptomi nisu isti kod svih žena, česti su i problemi poput zamagljenog vida, vrtoglavice ili snažnog osećaja iscrpljenosti. Osim toga, letnje temperature često utiču i na lošiji kvalitet sna, što dodatno otežava svakodnevno funkcionisanje. Treba napomenuti da ovakvo pojačavanje simptoma nije znak napredovanja bolesti, već privremena pojava koja prolazi rashlađivanjem tela.

Do pogoršanja dolazi zbog oštećenja mijelina, zaštitnog omotača nervnih vlakana. Kako ističe neurolog dr Vilhelm Uhthoff: „čak i blagi porast telesne temperature može usporiti ili prekinuti prenos nervnih impulsa kod osoba sa multiplom sklerozom.” Ovaj fenomen je poznat kao Uhthoffov fenomen i javlja se ne samo pri visokim temperaturama, već i nakon fizičkog napora, boravka u toplim kupatilima ili saunama, kao i tokom povišene telesne temperature zbog infekcija.

Neke žene sa MS imaju i otežanu regulaciju telesne temperature, što dodatno povećava rizik od pogoršanja simptoma. Istraživanja pokazuju da i najmanje povećanje temperature može izazvati tegobe, čak i pre nego što nastupe ekstremne vrućine.

Najčešće tegobe tokom toplih dana su izražen umor, slabost mišića, problemi sa ravnotežom, zamagljen ili dvostruki vid, vrtoglavica, utrnulost i trnjenje ekstremiteta. Dobra vest je što se simptomi povlače kad se telo rashladi, pa je važno razlikovati privremeno pogoršanje od pravog napredovanja bolesti. Takva pogoršanja mogu uticati na samopouzdanje i nezavisnost u svakodnevnim aktivnostima, zbog čega se mnoge žene povlače iz društvenih događaja ili izbegavaju fizičku aktivnost.

Da bi se letnji dani lakše prebrodili, važno je izbegavati sunce tokom najtoplijeg dela dana, nositi laganu i prozračnu odeću od prirodnih materijala, češće se tuširati mlakom vodom i boraviti u rashlađenim prostorijama. Preporučuje se unos dovoljno tečnosti i izbegavanje napornih aktivnosti dok su temperature visoke.

“Svaka žena treba da osluškuje svoje telo. Čim oseti prve znake pogoršanja, treba da se povuče u hlad i odmori”, savetuje dr Vilhelm Uhthoff.

Na kraju, žene sa multiplom sklerozom bi trebalo da se konsultuju sa svojim lekarom oko individualnih strategija za lakše funkcionisanje tokom leta. Ukoliko primetite trajno pogoršanje simptoma, obavezno se obratite stručnjaku radi tačne dijagnoze i saveta.

Novo istraživanje pokazuje da delirijum posle operacije može dugoročno uticati na pamćenje i mentalne sposobnosti starijih žena

Nedavno sprovedena studija u Brigham and Women’s Hospital otkriva da postoperativni delirijum – nagla zbunjenost i dezorijentacija nakon operacije – može biti ozbiljan pokazatelj budućeg opadanja kognitivnih funkcija kod starijih osoba. Posebno su u riziku žene starije od 70 godina, koje često prolaze kroz različite hirurške intervencije i faze oporavka.

Delirijum se smatra najčešćom komplikacijom kod starijih pacijenata nakon operacija. Manifestuje se iznenadnom zbunjenošću, problemima sa pažnjom i pamćenjem, što može ukazivati na značajne promene u moždanim funkcijama. U pomenutoj studiji učestvovalo je 560 osoba starijih od 70 godina, čije su mentalne sposobnosti praćene svakih šest meseci tokom šest godina.

Rezultati su pokazali da osobe koje dožive delirijum nakon operacije gube pamćenje i pažnju znatno brže u poređenju sa onima koji nemaju ovu komplikaciju. To znači da delirijum ne predstavlja samo kratkotrajni problem, već može uzrokovati dugoročnu štetu i uticati na opšti kvalitet života. Naučnici su otkrili da ni ponovne hospitalizacije ni intenzivna nega nisu u potpunosti odgovorni za ovaj efekat – delirijum ostaje nezavisni faktor rizika.

Ova saznanja posebno su značajna za žene koje se pripremaju za operaciju ili brinu o starijim članovima porodice. Ukoliko nakon operacije primetite naglu zbunjenost, promene ponašanja ili dezorijentaciju kod voljene osobe, važno je odmah obavestiti zdravstveni tim. Studija pokazuje da delirijum može imati uticaj na kognitivne sposobnosti i do pet godina nakon što se pojavi, dok svaka nova hospitalizacija dodatno povećava rizik od pogoršanja mentalnih funkcija.

Stručnjaci ističu važnost ovog otkrića. Dr Tammy T. Hshieh, specijalista za starenje, naglašava: „Videli smo da delirijum ima veze sa kognitivnim padom brže nego što bismo normalno videli kod blagog kognitivnog oštećenja i da efekat nije posredovan rehospitalizacijom. Ovo je bilo iznenađujuće jer smo mislili da će rehospitalizacija objasniti barem deo efekta delirijuma na dugoročni kognitivni pad. Potrebno je dalje istraživanje kako bi se bolje razumele važne veze između delirijuma i dugoročnog zdravlja mozga.“

Njegov kolega, profesor javnog zdravlja dr Zachary J. Kunicki, dodaje: „Naši nalazi pokazuju da ljudi koji razviju postoperativni delirijum propadaju brže od onih koji ga ne razviju, a ovaj brži pad se ne može objasniti ponovnim hospitalizacijama tokom praćenja, što pojačava ključnu potrebu za boljim razumevanjem i sprečavanjem delirijuma kod starijih osoba.“

Da biste smanjili rizik, važno je na vreme prepoznati prve znake delirijuma tokom oporavka. Preporučuje se mirno i poznato okruženje, jasna i ohrabrujuća komunikacija, kao i redovno praćenje mentalnog stanja. U slučaju promena, obavezno se obratite lekaru ili specijalisti za gerijatriju, jer pravovremena reakcija može sprečiti dugoročne posledice na zdravlje mozga.