Bobičasto voće i promene u ishrani mogu pomoći u usporavanju procesa starenja, tvrdi neuronaučnik dr Dejvid Koks

Savremeni ritam života donosi brojne izazove za zdravlje žena, posebno kada je reč o očuvanju vitalnosti i usporavanju procesa starenja. Prema poznatom neuronaučniku dr Dejvidu Koksu, male promene u svakodnevnoj ishrani mogu imati veliki uticaj na zdravlje i prolongirati mladalački izgled. On ističe da žene često žive ubrzanim tempom i usvajaju navike koje mogu dodatno opteretiti organizam. Iako se možda čini da je kasno za promene, istraživanja pokazuju suprotno – nikad nije kasno za usvajanje zdravijih navika. Sve više žena interesuje se za tzv. „plave zone“, oblasti u svetu u kojima ljudi žive duže i očuvaju vitalnost. Dr Koks navodi da je ishrana ključni faktor u tim zajednicama, ali i da se taj princip može primeniti u svakodnevici svake žene.

Posebno naglašava značaj redovnog konzumiranja bobičastog voća. „Bobičasto voće je postalo važan deo moje ishrane. Borovnice i jagode posebno. One sadrže prirodna jedinjenja koja mogu pomoći organizmu u borbi protiv oštećenih ćelija“, ističe dr Koks. Ove lako dostupne namirnice podržavaju prirodne procese čišćenja tela, što je od posebne važnosti za žene koje žele da sačuvaju vitalnost. Bobičasto voće pomaže imunom sistemu u eliminaciji tzv. „zombi ćelija“, koje se tokom života akumuliraju u organizmu. Njihovo prisustvo može, s godinama, dovesti do smanjenja energije i usporenog oporavka tela.

Druga važna tema koju dr Koks ističe jeste česta navika stalnog grickanja tokom dana. „Stalno jedenje tokom dana, bez dovoljno pauza, može dodatno opteretiti organizam“, objašnjava on. Kada telo nema dovoljno vremena za pauzu između obroka, prirodni mehanizmi oporavka se usporavaju. On takođe upozorava da mlađe generacije često zanemaruju unos vlakana i previše konzumiraju industrijski prerađenu hranu.

Na kraju, njegov savet je: „Više celovitih namirnica, voća i povrća, a manje hrane koja nepotrebno opterećuje organizam“. Iako nijedna hrana ne može sama zaustaviti starenje, male svakodnevne promene mogu pomoći telu da ostane snažno što duže. Ovi saveti posebno su korisni za žene koje žele da preduprede probleme povezane sa godinama. Redovan unos bobičastog voća, ređe grickanje i pažljiv izbor namirnica mogu doprineti boljem opštem stanju organizma.

Za preciznu dijagnozu i individualne savete, obratite se svom lekaru.

Letnja toplota može da pojača tegobe kod žena sa MS, ali postoje načini da olakšate svakodnevicu

Sa dolaskom letnjih vrućina, žene koje žive sa multipla sklerozom često se suočavaju sa pojačanim zdravstvenim izazovima. Multipla skleroza je neurološka bolest čija je specifičnost da simptomi mogu postati izraženiji čak i pri blagom povećanju spoljašnje ili telesne temperature. Zbog toga, izlaganje suncu ili boravak u toplim, zatvorenim prostorijama često dovodi do pogoršanja tegoba, kao što su izražen umor, nestabilan hod i slabost u rukama ili nogama.

Iako simptomi nisu isti kod svih žena, česti su i problemi poput zamagljenog vida, vrtoglavice ili snažnog osećaja iscrpljenosti. Osim toga, letnje temperature često utiču i na lošiji kvalitet sna, što dodatno otežava svakodnevno funkcionisanje. Treba napomenuti da ovakvo pojačavanje simptoma nije znak napredovanja bolesti, već privremena pojava koja prolazi rashlađivanjem tela.

Do pogoršanja dolazi zbog oštećenja mijelina, zaštitnog omotača nervnih vlakana. Kako ističe neurolog dr Vilhelm Uhthoff: „čak i blagi porast telesne temperature može usporiti ili prekinuti prenos nervnih impulsa kod osoba sa multiplom sklerozom.” Ovaj fenomen je poznat kao Uhthoffov fenomen i javlja se ne samo pri visokim temperaturama, već i nakon fizičkog napora, boravka u toplim kupatilima ili saunama, kao i tokom povišene telesne temperature zbog infekcija.

Neke žene sa MS imaju i otežanu regulaciju telesne temperature, što dodatno povećava rizik od pogoršanja simptoma. Istraživanja pokazuju da i najmanje povećanje temperature može izazvati tegobe, čak i pre nego što nastupe ekstremne vrućine.

Najčešće tegobe tokom toplih dana su izražen umor, slabost mišića, problemi sa ravnotežom, zamagljen ili dvostruki vid, vrtoglavica, utrnulost i trnjenje ekstremiteta. Dobra vest je što se simptomi povlače kad se telo rashladi, pa je važno razlikovati privremeno pogoršanje od pravog napredovanja bolesti. Takva pogoršanja mogu uticati na samopouzdanje i nezavisnost u svakodnevnim aktivnostima, zbog čega se mnoge žene povlače iz društvenih događaja ili izbegavaju fizičku aktivnost.

Da bi se letnji dani lakše prebrodili, važno je izbegavati sunce tokom najtoplijeg dela dana, nositi laganu i prozračnu odeću od prirodnih materijala, češće se tuširati mlakom vodom i boraviti u rashlađenim prostorijama. Preporučuje se unos dovoljno tečnosti i izbegavanje napornih aktivnosti dok su temperature visoke.

“Svaka žena treba da osluškuje svoje telo. Čim oseti prve znake pogoršanja, treba da se povuče u hlad i odmori”, savetuje dr Vilhelm Uhthoff.

Na kraju, žene sa multiplom sklerozom bi trebalo da se konsultuju sa svojim lekarom oko individualnih strategija za lakše funkcionisanje tokom leta. Ukoliko primetite trajno pogoršanje simptoma, obavezno se obratite stručnjaku radi tačne dijagnoze i saveta.

Novo istraživanje pokazuje da delirijum posle operacije može dugoročno uticati na pamćenje i mentalne sposobnosti starijih žena

Nedavno sprovedena studija u Brigham and Women’s Hospital otkriva da postoperativni delirijum – nagla zbunjenost i dezorijentacija nakon operacije – može biti ozbiljan pokazatelj budućeg opadanja kognitivnih funkcija kod starijih osoba. Posebno su u riziku žene starije od 70 godina, koje često prolaze kroz različite hirurške intervencije i faze oporavka.

Delirijum se smatra najčešćom komplikacijom kod starijih pacijenata nakon operacija. Manifestuje se iznenadnom zbunjenošću, problemima sa pažnjom i pamćenjem, što može ukazivati na značajne promene u moždanim funkcijama. U pomenutoj studiji učestvovalo je 560 osoba starijih od 70 godina, čije su mentalne sposobnosti praćene svakih šest meseci tokom šest godina.

Rezultati su pokazali da osobe koje dožive delirijum nakon operacije gube pamćenje i pažnju znatno brže u poređenju sa onima koji nemaju ovu komplikaciju. To znači da delirijum ne predstavlja samo kratkotrajni problem, već može uzrokovati dugoročnu štetu i uticati na opšti kvalitet života. Naučnici su otkrili da ni ponovne hospitalizacije ni intenzivna nega nisu u potpunosti odgovorni za ovaj efekat – delirijum ostaje nezavisni faktor rizika.

Ova saznanja posebno su značajna za žene koje se pripremaju za operaciju ili brinu o starijim članovima porodice. Ukoliko nakon operacije primetite naglu zbunjenost, promene ponašanja ili dezorijentaciju kod voljene osobe, važno je odmah obavestiti zdravstveni tim. Studija pokazuje da delirijum može imati uticaj na kognitivne sposobnosti i do pet godina nakon što se pojavi, dok svaka nova hospitalizacija dodatno povećava rizik od pogoršanja mentalnih funkcija.

Stručnjaci ističu važnost ovog otkrića. Dr Tammy T. Hshieh, specijalista za starenje, naglašava: „Videli smo da delirijum ima veze sa kognitivnim padom brže nego što bismo normalno videli kod blagog kognitivnog oštećenja i da efekat nije posredovan rehospitalizacijom. Ovo je bilo iznenađujuće jer smo mislili da će rehospitalizacija objasniti barem deo efekta delirijuma na dugoročni kognitivni pad. Potrebno je dalje istraživanje kako bi se bolje razumele važne veze između delirijuma i dugoročnog zdravlja mozga.“

Njegov kolega, profesor javnog zdravlja dr Zachary J. Kunicki, dodaje: „Naši nalazi pokazuju da ljudi koji razviju postoperativni delirijum propadaju brže od onih koji ga ne razviju, a ovaj brži pad se ne može objasniti ponovnim hospitalizacijama tokom praćenja, što pojačava ključnu potrebu za boljim razumevanjem i sprečavanjem delirijuma kod starijih osoba.“

Da biste smanjili rizik, važno je na vreme prepoznati prve znake delirijuma tokom oporavka. Preporučuje se mirno i poznato okruženje, jasna i ohrabrujuća komunikacija, kao i redovno praćenje mentalnog stanja. U slučaju promena, obavezno se obratite lekaru ili specijalisti za gerijatriju, jer pravovremena reakcija može sprečiti dugoročne posledice na zdravlje mozga.