Srpska preduzeća iz sektora logistike, prehrambene i visokih tehnologija nastupila na globalnom sajmu lanaca snabdevanja, otvoreni razgovori sa kineskim partnerima o ulasku na tržište

Na četvrtom Kineskom međunarodnom sajmu lanaca snabdevanja (CISCE), koji je otvoren 22. juna 2026. godine u Pekingu, predstavilo se ukupno 11 kompanija iz Srbije, saopštila je Privredna komora Srbije. Srpski nacionalni paviljon okupio je preduzeća iz oblasti logistike, robe široke potrošnje, prehrambene industrije, transporta, visokih tehnologija i inovacija, sa ciljem jačanja ekonomskih veza sa Kinom.

Među izlagačima iz Srbije nalazile su se logističke i špediterske kompanije Nelt, JUSDA, Danubia Holding – Dragon Maritime Group i LogMax Supply Chain Solutions, koje posluju u oblasti međunarodnog transporta i upravljanja lancima snabdevanja. Domaću prehrambenu industriju predstavljali su Beohemija, proizvođač deterdženata i sredstava za održavanje domaćinstva, i Aleva, poznata po začinima, supama i prehrambenim dodacima. Sektor metalske i elektro industrije bio je zastupljen firmom Meter&Control, koja je izložila pametna brojila, komunikacione uređaje i softver za upravljanje energetskim mrežama, dok je Institut Mihajlo Pupin predstavio inovacije iz oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija, veštačke inteligencije i automatizacije.

Na štandu su bile prisutne i institucije poput Razvojne agencije Srbije, kao i kompanije Ekspo 2027 i Serbia Eksport. Delegaciju su pratili i predstavnici Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine, kao i predsednik Privredne komore Srbije.

Tokom sajma, delegacija iz Srbije održala je seriju sastanaka sa predstavnicima vodećih kineskih kompanija i institucija, uključujući COFCO, jednu od najvećih kineskih korporacija u prehrambenoj industriji, i GTT (Sanya), sa kojima su razgovarali o mogućnostima uvoza i većeg plasmana srpskih proizvoda na kinesko tržište. Posebna pažnja bila je posvećena i susretima sa rukovodstvom provincije Hajnan, predvođenim guvernerom Liu Sjaomingom, sa fokusom na razvoj novih poslovnih projekata i investicija između Srbije i ove dinamične kineske provincije.

Srpska delegacija sastala se i sa rukovodstvom Walmart China, gde su razmatrane mogućnosti uključivanja srpskih kompanija u globalne lance snabdevanja ovog trgovinskog giganta, sa posebnim akcentom na izvoz vina i premijum prehrambenih proizvoda iz Srbije.

Predstavnici Razvojne agencije Srbije i Ambasade Republike Srbije u Kini učestvovali su i na privrednom skupu provincije Šandong, posvećenom saradnji u okviru inicijative “Pojas i put”.

CISCE sajam, koji traje od 22. do 26. juna 2026. godine u Pekingu, jedan je od vodećih globalnih događaja za povezivanje kompanija i inovacija u oblasti lanaca snabdevanja.

Ministar finansija potvrdio posvećenost ispunjenju uslova do 2030, forinta ostaje do ispunjenja stroge ekonomske regulative

Mađarska planira da do 2030. godine ispuni sve ekonomske i monetarne kriterijume predviđene Mastriškim ugovorom, što bi omogućilo prelazak sa mađarske forinte (HUF) na evro, izjavio je ministar finansija Andraš Karman. Prema njegovim rečima, vlada ostaje posvećena ovom cilju i radi na ispunjenju svih potrebnih uslova u narednim godinama.

Karman je potvrdio da se Mađarska obavezala na poštovanje sporazuma iz Mastrihta, koji kao članici Evropske unije nalaže uvođenje evra nakon ispunjenja strogih ekonomskih zahteva. Zemlja trenutno koristi sopstvenu valutu, forintu, dok se priprema za prelazak na zajedničku evropsku valutu.

Ministar finansija je najavio i sastanak sa premijerom Peterom Mađarom i grčkim premijerom Kirijakosom Micotakisom u petak, navodeći da će teme razgovora uključivati ekonomske reforme i korake ka integraciji u evrozonu.

Govoreći o pitanju zamrzavanja referentne kamatne stope, Karman je izjavio: „Ovo je večno aktuelna tema, bez obzira na to što smo to više puta rekli. Uz odgovornu ekonomsku politiku i predvidljiv budžet, prethodna vlada ne bi morala da uvodi i održava na neodređeno vreme mere koje su štetne i loše za tržište kao što je zamrzavanje kamatnih stopa na hipoteke.“ Ovu izjavu je objavio na svom Fejsbuk nalogu.

Mađarska će, prema zvaničnim najavama, narednih godina intenzivirati napore kako bi ispunila sve mastriške kriterijume koji uključuju stabilnost javnih finansija, kontrolu inflacije i usklađivanje kamatnih stopa, što je preduslov za ulazak u evrozonu. Uvođenje evra očekuje se nakon što svi zahtevi budu ispunjeni, a vlada je potvrdila da je 2030. godina cilj za završetak ovog procesa.

Britanska valuta oslabila i prema evru za 0,1 odsto, politička neizvesnost nakon ostavke premijera Keira Starmera

Britanska funta zabeležila je pad od 0,2 odsto u odnosu na američki dolar, dosegnuvši nivo od 1,304 dolara, dok je u odnosu na evro oslabila za 0,1 odsto, navodi se u najnovijim ekonomskim analizama. Prinos na desetogodišnje britanske državne obveznice ostao je gotovo nepromenjen i iznosi 4,85 odsto.

Ove promene na valutnom i obvezničkom tržištu usledile su nakon što je britanski premijer Keir Starmer najavio ostavku. Tržišta su ostala stabilna po pitanju obveznica, dok je funta nastavila da beleži gubitke. Odluka Starmera otvara mogućnost da ga zameni gradonačelnik Mančestera Andi Barnam, koji je prošle nedelje izabran u Parlament. Investitori su posebno oprezni u pogledu uticaja novog lidera na javne finansije i eventualnog izbora novog ministra finansija, ukoliko bi Rejčel Rivs bila smenjena.

Barnam, koji se smatra glavnim favoritom za premijersku poziciju, za sada nije izneo detalje o ekonomskim merama koje bi mogao da sprovede, što otežava procenu budućih kretanja državnog zaduživanja. Tržišta su posebno osetljiva na svako moguće povećanje prodaje obveznica zbog finansiranja državne potrošnje, s obzirom na visok nivo duga Ujedinjenog Kraljevstva.

Prinosi na britanske obveznice su u prethodnim nedeljama bili u padu zahvaljujući optimizmu u vezi sa mirovnim sporazumom između SAD i Irana. Prošlog meseca, prinosi su dostigli najviši nivo u poslednjih 18 godina, kao posledica previranja na Bliskom istoku i rasta cena nafte, što je dodatno povećalo zabrinutost zbog inflacije.

Politička previranja su se intenzivirala nakon što je Laburistička partija na čelu sa Starmerom doživela poraz na lokalnim izborima početkom maja. Taj rezultat podstakao je Barnamovu kandidaturu, a njegova pobeda na dopunskim izborima u Mejkerfildu, gde je pobedio Reform UK, stranku Najdžela Faradža, dovela je do ocene među laburistima da bi Barnam mogao da bude ključni faktor u borbi protiv desnih populista na sledećim opštim izborima koji moraju biti održani najkasnije do 2029. godine.