Kajsije su bogate vitaminima, vlaknima i antioksidansima – saznajte zašto povoljno utiču na žensko telo tokom letnjih meseci

Sezona kajsija donosi brojne benefite za žensko zdravlje i lepotu. Ovo voće, koje je posebno popularno leti, obiluje vlaknima, vitaminima i antioksidansima, čineći ga odličnim izborom za negu kože, dobar vid i pravilan rad creva.

Kajsije su sastavljene od oko 85% vode, pa pružaju prijatno osveženje i pomažu u održavanju hidratacije tokom toplih dana. Preporučuje se da ih jedete sveže, dok sušene varijante treba konzumirati umereno, naročito ako vodite računa o unosu šećera.

Jedna šolja svežih kajsija sadrži skoro 11% preporučene dnevne količine vlakana, što doprinosi boljoj probavi i može sprečiti zatvor. Rastvorljiva vlakna omekšavaju stolicu, olakšavajući pražnjenje creva, dok nerastvorljiva povećavaju njen volumen – ovo je posebno korisno ženama sa sporijom probavom, tokom trudnoće ili menopauze. Vlakna u kajsijama takođe pomažu u regulaciji šećera i holesterola u krvi, što je važno za prevenciju srčanih oboljenja.

Kajsije su i dobar izvor vitamina C – šolja kajsija obezbeđuje oko 17% dnevnih potreba za ovim vitaminom. Vitamin C jača imunitet i pomaže u proizvodnji kolagena, koji je zaslužan za elastičnost i mladalački izgled kože. Dermatološkinja dr Ana Petrović naglašava: “Vitamin C je ključan za zdravlje kože, ali i za odbranu organizma od infekcija. Redovno konzumiranje voća bogatog ovim vitaminom može doprineti svežini tena i jačem imunitetu.”

Pored toga, kajsije sadrže i vitamin A, koji je važan za zdravlje očiju, naročito za dobar vid pri slabom svetlu i očuvanje zdravlja rožnjače. Ovo čini kajsije idealnim izborom za žene koje mnogo vremena provode pred ekranima ili u zatvorenom prostoru.

Antioksidansi u kajsijama, kao što su beta-karoten i fenolna jedinjenja, štite ćelije od oštećenja i usporavaju starenje, a takođe smanjuju rizik od hroničnih bolesti, uključujući srčana oboljenja i određene vrste karcinoma.

Saveti za konzumaciju: Najbolje ih je jesti sveže, kao užinu ili dodatak salatama i jogurtu. Sušene kajsije birajte bez dodatog šećera i jedite ih u manjim količinama. Kajsije uključite u raznovrsnu, balansiranu ishranu bogatu voćem i povrćem.

Za sve nedoumice ili konkretne zdravstvene probleme, obavezno se posavetujte sa lekarom.

Nedavna studija potvrđuje da optimalan unos vitamina B1, B2, B3, B6 i folata posebno koristi ženama posle 50. godine

Novo, opsežno istraživanje u kojem je učestvovalo više od 220.000 ljudi, otkrilo je da povišen nivo određenih vitamina B može značajno smanjiti rizik od moždanog udara, naročito kod žena srednjih godina i starijih. Analiza je sprovedena na osnovu podataka iz dve velike nacionalne studije koje su pratile ispitanike tokom dvadeset godina. Moždani udar ostaje jedan od glavnih uzroka invaliditeta kod odraslih, a žene starije od 50 godina su posebno u riziku.

U okviru analize, istraživači su pratili unos i vrednosti vitamina B1 (tiamin), B2 (riboflavin), B3 (niacin), B6 (piridoksin) i folata (prirodni oblik vitamina B9) u krvi. Pokazalo se da su žene sa višim nivoima ovih vitamina imale manju verovatnoću za moždani udar. Međutim, zaštitni efekat ovih vitamina bio je ograničen do određene granice – dodatno povećanje nije donosilo dodatnu korist.

Dr Simin Liu, jedan od autora istraživanja i direktor centra za globalno zdravlje u Kaliforniji, naglašava značaj pravilne ishrane: “Naši podaci ukazuju da izbalansirana ishrana bogata određenim B vitaminima može igrati značajnu ulogu u prevenciji moždanog udara, posebno kod žena u srednjim i starijim godinama.”

B vitamini su neophodni za zdravlje nervnog sistema, stvaranje energije i očuvanje krvnih sudova. Njihov manjak može povećati nivo homocisteina u krvi, što je jedan od faktora rizika za moždani udar.

Nutricionistkinja dr Sonja Angelone savetuje da se vitamini B najpre unose putem raznovrsne hrane. “Najbolje je osloniti se na hranu bogatu vitaminima B, kao što su spanać, avokado, integralne žitarice, mahunarke i nemasno meso živine,” ističe dr Angelone. “Dodaci ishrani nisu uvek potrebni, osim ako lekar ne utvrdi deficit.”

Žene koje žele da umanje rizik od moždanog udara trebalo bi da u svakodnevnu ishranu uvedu više povrća, orašastih plodova, mahunarki i integralnih žitarica, uz redovno vežbanje i izbegavanje pušenja. Preporučuje se i povremena provera nivoa vitamina B u krvi, posebno nakon 50. godine.

Ukoliko imate nedoumice u vezi sa unosom vitamina ili simptome nedostatka, obratite se svom izabranom lekaru ili nutricionisti. Za tačnu dijagnozu i savet, konsultujte stručnjaka.

Sve više mladih žena oboleva od malignih bolesti, a individualni pristup i savremene metode povećavaju šanse za majčinstvo

Suočavanje sa dijagnozom maligne bolesti predstavlja ogroman izazov za svaku ženu, naročito za one koje planiraju porodicu. U poslednje vreme, u Srbiji i širom Evrope primećuje se porast broja mladih žena mlađih od 40 godina koje dobijaju dijagnozu raka, a mnoge od njih još nisu postale majke. Statistika pokazuje da oko 8 odsto žena oboli od maligne bolesti pre četrdesete godine, dok se godišnje u Evropi više od 150.000 žena uzrasta između 20 i 45 godina suoči sa ovom dijagnozom.

Zahvaljujući napretku medicine, danas je moguće da žene koje završe lečenje nastave sa planiranjem porodice. Prema rečima prof. dr Vesne Kesić, ginekologa-onkologa, „očuvanje plodnosti za žene koje su lečene od raka danas je važan deo brige o zdravlju, a želja za potomstvom često je jača od straha od povratka bolesti“. Ona takođe ističe da savremena medicina sve češće omogućava rano otkrivanje i uspešno lečenje karcinoma, što ženama daje dodatnu nadu da mogu ostvariti majčinstvo.

Onkofertilitet je posebna grana medicine koja se bavi očuvanjem mogućnosti za trudnoću kod pacijentkinja koje se leče od raka. Pre početka terapije, važno je da svaka žena bude informisana o uticaju hemioterapije i zračenja na plodnost. Ove metode lečenja mogu privremeno ili trajno smanjiti funkciju jajnika, pa je preporučljivo da žene razgovaraju sa lekarima o opcijama za očuvanje plodnosti, kao što su zamrzavanje jajnih ćelija ili embriona, kada god postoji mogućnost za to.

Kako navodi prof. dr Kesić, „plan očuvanja reproduktivne funkcije mora biti prilagođen svakoj ženi ponaosob. Pre početka lečenja, žene moraju biti svesne da tretmani mogu smanjiti plodnost ili dovesti do trajne insuficijencije jajnika, ali i da savremene metode često omogućavaju očuvanje funkcije reproduktivnih organa, naročito ako je bolest otkrivena rano”.

Žene koje su završile lečenje i žele trudnoću treba redovno da posećuju ginekologa i onkologa, dok savremene metode poput vantelesne oplodnje mogu pomoći onima koje su imale probleme sa plodnošću zbog terapije. Takođe, psihološka podrška igra važnu ulogu u prevazilaženju emotivnih i fizičkih posledica bolesti.

Ako razmišljate o očuvanju plodnosti ili imate pitanja o trudnoći posle lečenja raka, obavezno se obratite svom lekaru. Samo stručni medicinski tim može dati odgovarajuće preporuke u skladu sa vašim zdravstvenim stanjem i dijagnozom. Za tačnu dijagnozu i savet, konsultujte lekara.