Tradicionalni napitak bogat antioksidansima, preporučen od strane dr Vojislava Perišića, pruža zaštitu srcu i krvnim sudovima tokom cele godine

Zdravlje srca i krvnih sudova je posebno važno za žene svih uzrasta, jer su kardiovaskularne bolesti jedan od vodećih uzroka oboljevanja u Srbiji. Gastroenterolog dr Vojislav Perišić preporučuje prirodni napitak poznat kao vodnjika, koji može biti dragocen dodatak svakodnevnoj ishrani i pomoći u prevenciji problema sa masnoćama u krvi.

Vodnjika se pravi od raznog divljeg voća, što znači da je ovaj napitak oslobođen pesticida, toksina i hemikalija. Osnovu čine divlja jabuka i kruška – zajedno čine polovinu ukupnog voća. Ostatak se sastoji od bobičastog voća poput kupine, šipurka, nara i gloginja, kao i mladih pupoljaka četinara. „Vodnjika mora sadržati antioskidantno voće. Dva ključna su jabuka i kruška“, ističe dr Perišić, uz napomenu da bobičasto voće dodatno doprinosi antioksidativnim svojstvima napitka.

Priprema je jednostavna: voće se stavlja u veći sud, preliva vodom i dodaje se jedna do dve supene kašike šećera radi boljeg ukusa. „Šećer nije prooksidant, on samo poboljšava ukus“, objašnjava dr Perišić. Smese treba da stoji 25 dana, po potrebi uz dodatak još vode. Tokom fermentacije stvaraju se korisne antioksidantne supstance koje, prema rečima doktora, „nemaju premca među prirodnim preparatima“.

Antioksidansi su važni jer pomažu u prevenciji oksidacije masti u krvi i smanjuju rizik od upalnih procesa na krvnim sudovima. Ovo je naročito korisno za žene koje žele da zaštite svoje srce, poboljšaju varenje i unaprede opšte zdravlje. Dr Perišić navodi: „Mi svi imamo masne plakove na krvnim sudovima. Kada se oni upale pod dejstvom prooksidanata, onda dolazi do propadanja zida, tromboze, infarkta. Antioskidansi stabilizuju masne naslage da ne budu upaljene.“

Preporučuje se da se ovaj napitak pije dva puta dnevno, ujutru i uveče, tokom cele godine. Uz to, i druge namirnice bogate antioksidansima, poput rena, mogu doprineti zdravlju. U prodavnicama zdrave hrane dostupni su sušeni šipurak ili hladno ceđeno ulje od semenki šipurka, dok se sveže bilje može nabaviti na pijacama kod travara.

Za žene koje žele da prate stanje krvnih sudova, korisno je uraditi analizu CRP (C-reaktivni protein) koja ukazuje na prisustvo upale. Ipak, za tačnu dijagnozu i stručan savet obavezno se konsultujte sa lekarom.

Sindrom najčešće pogađa žene koje dugo sede za računarom, uz simptome poput utrnulosti i glavobolje

Cervikobrahijalni sindrom je zdravstveni problem koji najviše pogađa odrasle žene, naročito one koje mnogo vremena provode za računarom ili se bave ponavljajućim radnjama rukama. Glavni simptomi su bol i ukočenost u vratnom delu kičme, koji se često šire prema ramenu i dalje u ruku. Ovi problemi mogu biti praćeni i osećajem utrnulosti, slabošću ili nelagodnosti u gornjem delu leđa i grudima.

Najčešći uzroci ovog sindroma su dugotrajno sedenje u istom položaju, loše držanje i ponavljajući pokreti rukama. Kod žena koje često rade u kancelariji ili koriste računar, simptomi se najčešće javljaju usled napetosti mišića i pritiska na živce u vratnoj regiji. Pored bola, moguće su i senzacije poput peckanja, otoka ili gubitka snage u ruci, šaci i prstima. Kod nekih osoba javlja se i glavobolja, što dodatno otežava svakodnevne obaveze.

Dr Ana Petrović, specijalista fizikalne medicine, ističe: „Cervikobrahijalni sindrom često pogađa žene koje zbog posla ili svakodnevnih obaveza dugo drže vrat i ruke u istom položaju. Ukoliko primetite utrnulost, slabost ili bol koji iz vrata prelazi u ruku, važno je da se obratite lekaru radi pravovremene dijagnostike i terapije.”

Prevencija ovog sindroma podrazumeva redovno pravljenje pauza tokom rada, pravilno podešeno radno mesto i svakodnevno izvođenje vežbi istezanja za vrat i ramena. Preporučuje se takođe izbegavanje podizanja teških predmeta iznad glave i nošenje torbi koje opterećuju samo jednu stranu tela. Ako simptomi postanu izraženiji tokom noći ili ometaju san, savetuje se da što pre posetite lekara.

U dijagnostici, lekar će obratiti pažnju na simptome kao što su bol i slabost u ruci, otok i otežano pomeranje šake ili prstiju. U pojedinim slučajevima, može biti potrebna dodatna dijagnostika kao što su rendgen ili magnetna rezonanca, kako bi se isključili drugi uzroci, poput problema sa diskovima ili suženja kanala za nerve.

Važno je napomenuti da, iako cervikobrahijalni sindrom može biti neprijatan, pravovremeno prepoznavanje simptoma i promene u načinu života mogu značajno poboljšati svakodnevno funkcionisanje. Ako primetite simptome, obavezno se konsultujte sa lekarom radi prave dijagnoze i adekvatne terapije.

Naučite koji su najčešći simptomi i faktori rizika za trombozu kod žena i kako da sprečite ozbiljne posledice

Krvni ugrušci su ozbiljna zdravstvena pretnja, posebno za žene koje su tokom života izložene većem riziku – na primer, u trudnoći, menopauzi ili tokom dužeg mirovanja. Prepoznavanje ranih simptoma i razumevanje uzroka igraju ključnu ulogu u sprečavanju komplikacija.

Tromb, odnosno krvni ugrušak, nastaje kada se masa nalik gelu formira u krvnom sudu. Iako je zgrušavanje važno za zaustavljanje krvarenja, ugrušci unutar vena ili arterija mogu blokirati protok krvi do vitalnih organa poput srca, pluća ili mozga, što može uzrokovati moždani ili srčani udar, kao i plućnu emboliju.

Kod žena, produženo mirovanje – bilo nakon operacije ili tokom dugih putovanja – jedan je od najčešćih uzroka nastanka ugrušaka. Dodatni faktori rizika su pušenje, hormonska terapija, trudnoća i određene hronične bolesti. Kako objašnjava ginekološkinja dr Marija Petrović: „Žene koje koriste hormonske kontraceptive ili su prošle kroz trudnoću treba da obrate posebnu pažnju na simptome tromboze.“

Simptomi tromba zavise od mesta gde se nalazi. Ako se ugrušak formira u nozi ili ruci (duboka venska tromboza), prisutni su otok, bol, osećaj topline i promena boje kože. U slučaju da ugrušak dospe do pluća (plućna embolija), simptomi su iznenadan osećaj nedostatka vazduha, oštar bol u grudima, ubrzan puls i ponekad iskašljavanje krvi. Srčani udar izazvan ugruškom u srcu manifestuje se bolom ili pritiskom u grudima koji se širi na ruku ili vilicu, hladnim znojem i vrtoglavicom. Moždani udar može nastati ako ugrušak dospe do mozga – tada se javlja slabost ili utrnulost jedne strane tela, problemi sa govorom i koordinacijom.

Žene bi posebno trebalo da budu oprezne u periodima povećanog rizika, kao što je trudnoća ili upotreba hormonske terapije. Dr Petrović savetuje: „Ukoliko primetite neobjašnjiv otok, bol ili promene boje kože, posebno nakon dužeg mirovanja, obavezno se javite lekaru.“

Prevencija je veoma važna – redovno se krećite, izbegavajte dugo sedenje, hranite se zdravo, održavajte adekvatnu telesnu masu i prestanite sa pušenjem. Na putovanjima s vremena na vreme ustanite i istegnite noge. Ako ste na hormonskoj terapiji ili ste izloženi povećanom riziku, konsultujte se sa lekarom o dodatnim merama zaštite.

Uvek se obratite lekaru radi tačne dijagnoze i saveta. Pravovremena reakcija može značajno smanjiti rizik od ozbiljnih posledica koje krvni ugrušci mogu izazvati.