Nove terapijske opcije omogućavaju efikasnije lečenje i mladima ispod 18 godina, uz bržu dijagnozu i veću podršku

Plućna hipertenzija je ozbiljno i progresivno oboljenje koje utiče na krvne sudove u plućima i povećava opterećenje srca. Danas ova bolest više nije tako „nevidljiva“ kao što je nekada bila – zahvaljujući medicinskom napretku i širem pristupu terapijama, žene u Srbiji, naročito one mlađe i u periodu životnog uspona, imaju znatno bolje mogućnosti za duži i kvalitetniji život. Na stručnom skupu „PH juče, danas, sutra“ u Beogradu, vodeći lekari, predstavnici zdravstva i pacijenti iz regiona diskutovali su o napretku u poslednjih deset godina, od vremena kada specifične terapije nisu bile dostupne, do današnjih savremenih rešenja.

Plućna hipertenzija može se javiti kod bilo koga, ali najčešće pogađa žene mlađe i srednje dobi. Simptomi poput otežanog disanja, zamaranja, gušenja, preskakanja srca, vrtoglavice ili oticanja nogu mogu biti nejasni i lako se pomešaju sa blažim zdravstvenim problemima. Zbog toga se bolest često kasno prepozna, što dodatno otežava terapiju i smanjuje kvalitet svakodnevnog života.

Učesnici skupa istakli su da je vreme od pojave prvih simptoma do postavljanja dijagnoze, ali i od dijagnoze do početka terapije, ključno za ishod bolesti. Prof. dr Jovan Matijašević naglasio je: „Čekanje između dijagnoze i početka lečenja mora se smanjiti – svaka nedelja je važna za dugoročno zdravlje naših pacijentkinja.“

Za razliku od prethodne decenije, sada su dostupne savremene terapije, uključujući kombinaciju dva oralna leka, što olakšava primenu i povećava doslednost kod pacijenata. Posebno važno je to što su inovativne terapije dostupne i mlađima od 18 godina, što znači mnogo za porodice sa decom i adolescentima kojima je postavljena dijagnoza. Prva inovativna terapija za plućnu hipertenziju sada je dostupna i u Srbiji, što je značajan napredak ka modernom pristupu lečenju.

Prof. dr Arsen Ristić istakao je značaj referentnih centara i bolje dostupnosti savremenih lekova, dok je dr Ivan Stanković dodao: „Rana dijagnostika i bolja saradnja između lekara ključni su za uspešnije lečenje plućne hipertenzije.“

Žene koje primete simptome poput upornog zamora, otežanog disanja ili oticanja nogu treba što pre da se obrate svom lekaru ili specijalisti. Pravovremena dijagnoza i odgovarajuća terapija mogu značajno usporiti napredak bolesti i poboljšati svakodnevni život. Za tačnu dijagnozu i preporuku obavezno se konsultujte sa lekarom.

Naučite koji su najčešći simptomi i faktori rizika za trombozu kod žena i kako da sprečite ozbiljne posledice

Krvni ugrušci su ozbiljna zdravstvena pretnja, posebno za žene koje su tokom života izložene većem riziku – na primer, u trudnoći, menopauzi ili tokom dužeg mirovanja. Prepoznavanje ranih simptoma i razumevanje uzroka igraju ključnu ulogu u sprečavanju komplikacija.

Tromb, odnosno krvni ugrušak, nastaje kada se masa nalik gelu formira u krvnom sudu. Iako je zgrušavanje važno za zaustavljanje krvarenja, ugrušci unutar vena ili arterija mogu blokirati protok krvi do vitalnih organa poput srca, pluća ili mozga, što može uzrokovati moždani ili srčani udar, kao i plućnu emboliju.

Kod žena, produženo mirovanje – bilo nakon operacije ili tokom dugih putovanja – jedan je od najčešćih uzroka nastanka ugrušaka. Dodatni faktori rizika su pušenje, hormonska terapija, trudnoća i određene hronične bolesti. Kako objašnjava ginekološkinja dr Marija Petrović: „Žene koje koriste hormonske kontraceptive ili su prošle kroz trudnoću treba da obrate posebnu pažnju na simptome tromboze.“

Simptomi tromba zavise od mesta gde se nalazi. Ako se ugrušak formira u nozi ili ruci (duboka venska tromboza), prisutni su otok, bol, osećaj topline i promena boje kože. U slučaju da ugrušak dospe do pluća (plućna embolija), simptomi su iznenadan osećaj nedostatka vazduha, oštar bol u grudima, ubrzan puls i ponekad iskašljavanje krvi. Srčani udar izazvan ugruškom u srcu manifestuje se bolom ili pritiskom u grudima koji se širi na ruku ili vilicu, hladnim znojem i vrtoglavicom. Moždani udar može nastati ako ugrušak dospe do mozga – tada se javlja slabost ili utrnulost jedne strane tela, problemi sa govorom i koordinacijom.

Žene bi posebno trebalo da budu oprezne u periodima povećanog rizika, kao što je trudnoća ili upotreba hormonske terapije. Dr Petrović savetuje: „Ukoliko primetite neobjašnjiv otok, bol ili promene boje kože, posebno nakon dužeg mirovanja, obavezno se javite lekaru.“

Prevencija je veoma važna – redovno se krećite, izbegavajte dugo sedenje, hranite se zdravo, održavajte adekvatnu telesnu masu i prestanite sa pušenjem. Na putovanjima s vremena na vreme ustanite i istegnite noge. Ako ste na hormonskoj terapiji ili ste izloženi povećanom riziku, konsultujte se sa lekarom o dodatnim merama zaštite.

Uvek se obratite lekaru radi tačne dijagnoze i saveta. Pravovremena reakcija može značajno smanjiti rizik od ozbiljnih posledica koje krvni ugrušci mogu izazvati.

Poznata plesačica otvoreno govori o melanomu, važnosti ranog otkrivanja i zaštite kože tokom cele godine

Witney Carson, renomirana plesačica i javna ličnost, podelila je svoje iskustvo sa melanomom, najopasnijim oblikom raka kože, kako bi podstakla žene svih generacija da brinu o zdravlju svoje kože. Carson je saznala za melanom već sa 18 godina, što jasno pokazuje da ova bolest ne pogađa isključivo stariju populaciju, već i mlađe žene.

Melanom nastaje iz pigmentnih ćelija kože, a najčešće se manifestuje kao novi ili promenjeni mladež. Ova bolest može da se pojavi kod žena bilo kog uzrasta, a ranim otkrivanjem šanse za potpuno izlečenje su daleko veće. Witney naglašava: “Želim da žene znaju koliko je važno da obraćaju pažnju na promene na svojoj koži i da ne odlažu odlazak kod lekara.”

Stručnjaci ističu da su glavni faktori rizika preterano izlaganje suncu, učestala upotreba solarijuma i nasledne predispozicije. Simptomi na koje treba obratiti pažnju su pojava novog mladeža ili promene u veličini, boji i obliku postojećih mladeža. Redovno samopregledanje kože i praćenje promjena su ključni koraci u prevenciji.

Za smanjenje rizika od melanoma preporučuje se nošenje odeće koja pokriva telo, šešira i naočara za sunce, kao i izbegavanje sunčanja u periodu od 10 do 16 časova. Upotreba kreme sa zaštitnim faktorom je dodatna mera, ali kako ističe dermatolog dr Aleksandar Petrović: “Krema za sunčanje je poslednja linija odbrane, nikako zamena za druge mere zaštite.”

Redovni dermatološki pregledi su od suštinske važnosti – savetuje se poseta dermatologu jednom godišnje, a češće ukoliko primetite bilo kakve promene na koži. Dr Petrović poručuje: “Ne treba čekati da se pojave ozbiljni simptomi, bolje je sprečiti nego lečiti.”

Ako primetite bilo kakvu sumnjivu promenu na koži ili se javlja sumnja na melanom, što pre potražite savet i pomoć stručnjaka. Za tačnu dijagnozu i preporuke obavezno se obratite lekaru.