Poznate dame i stručnjaci otkrivaju prednosti i ograničenja jutarnje konzumacije maslinovog ulja

Poslednjih meseci sve više žena započinje dan uz kašiku maslinovog ulja, inspirisane izjavama poznatih ličnosti kao što su Hailey Bieber i Kourtney Kardashian. Ovaj trend se širi društvenim mrežama među damama koje žele jednostavne navike za bolje zdravlje. Ključno pitanje je da li zaista postoji dodatna korist od ispijanja maslinovog ulja na prazan stomak. Maslinovo ulje poznato je kao osnovni deo mediteranske ishrane, jedne od najzdravijih na svetu, koja doprinosi zdravlju srca, mozga i dugovečnosti. Zdrave masti posebno su korisne za žene koje žele da smanje unos prerađene hrane i šećera, ali stručnjaci ističu da način konzumiranja maslinovog ulja ne menja njegove efekte.

Nutricionista Dana White naglašava: ‘Maslinovo ulje je izuzetno bogato mononezasićenim mastima, koje podržavaju zdravlje srca.’ Doktorka Navya Mysore dodaje: ‘Mediteranska ishrana, u kojoj se često koristi maslinovo ulje, pokazala je brojne koristi za žene, naročito u prevenciji hroničnih bolesti.’ Osim toga, maslinovo ulje sadrži antioksidanse koji jačaju imunitet i smanjuju upalne procese. Ipak, ispijanje maslinovog ulja na prazan stomak nije čarobni potez za zdravlje. Prema rečima White, ‘Ne postoje posebni dokazi da ispijanje ulja daje veće koristi od upotrebe u salatama ili kuvanju.’

Žene koje žele da uvedu ovu naviku treba da biraju ekstra devičansko maslinovo ulje zbog više hranljivih sastojaka. Najbolje ga je koristiti kao preljev za salate, povrće ili kao dodatak jelima, umesto da ga konzumirate samostalno. Dermatolog Heather D. Rogers savetuje: ‘Maslinovo ulje može doprineti lepšem izgledu kože, ali mnogo je važnije unositi ga u okviru uravnotežene ishrane.’ Takođe, treba voditi računa o količini jer maslinovo ulje ima visok kalorijski sadržaj.

Pre nego što uvedete ovu jutarnju rutinu, važno je znati da nijedna navika ne može zameniti raznovrsnu i balansiranu ishranu. Žene sa problemima žuči ili digestivnog sistema treba da budu oprezne sa unosom masnoća. Ako imate zdravstvene tegobe ili pitanja, obavezno se konsultujte sa lekarom. Za preciznu dijagnozu i savet, uvek se obratite stručnjaku.

Samo 90 do 120 minuta treninga snage nedeljno može smanjiti rizik od prerane smrti i bolesti srca

Nedavne naučne analize sprovedene od strane stručnjaka sa Harvard T.H. Chan School of Public Health i Baltimore’s Mercy Medical Center pokazale su da trening snage donosi važne zdravstvene benefite, naročito ženama. U istraživanju je učestvovalo više od 147.000 odraslih koji su tokom trideset godina redovno izveštavali o svojim navikama kada je reč o kardio i vežbama snage. Rezultati su pokazali da su oni koji su nedeljno vežbali snagu između 90 i 120 minuta imali 13% manji rizik od smrti iz bilo kog razloga, kao i 19% niži rizik od smrti uzrokovane kardiovaskularnim bolestima.

Iako žene često izbegavaju vežbe snage, istraživanje otkriva da ih samo 24% odraslih u SAD uključuje u svoj režim, iako te vežbe čuvaju mišiće, kosti i poboljšavaju metabolizam. Posebno kod žena, gubitak mišićne mase sa godinama povećava rizik od povreda i problema sa srcem. Vežbe snage, kao što su podizanje tegova, vežbe sa sopstvenom težinom ili korišćenje sprava, doprinose očuvanju zdravlja kostiju i smanjuju šansu za razvoj osteoporoze. Takođe, pomažu regulaciji telesne težine i šećera u krvi, što je značajno za prevenciju dijabetesa tipa 2.

Stručnjaci ističu važnost kombinovanja različitih tipova fizičke aktivnosti. ‘Najveće koristi za zdravlje imaju oni koji kombinuju aerobne vežbe (poput brzog hodanja ili vožnje bicikla) sa treningom snage’, naglašava dr Joseph J. Ciotola, ortopedski hirurg. Sportski kardiolog dr Christopher Tanayan dodaje: ‘Naši nalazi potvrđuju da uključivanje oba tipa vežbi smanjuje rizik od bolesti srca i produžava život.’

Autorka studije Yiwen Zhang, PhD, ističe: ‘Vežbe snage ne treba da budu rezervisane samo za mlađe ili profesionalne sportiste. Svi, bez obzira na godine, mogu da imaju koristi.’

Žene se podstiču da bar dva puta nedeljno u svoj plan uvrste vežbe snage – to mogu biti čučnjevi, sklekovi, vežbe sa elastičnim trakama ili podizanje tegova. Bitno je slušati svoje telo i napredovati postepeno, a za početak se možete obratiti licenciranom treneru ili fizioterapeutu. Vežbanje se može sprovoditi i kod kuće, bez potrebe za skupom opremom. Pre uvođenja novih aktivnosti, posebno u slučaju hroničnih bolesti, savetuje se konsultacija sa lekarom. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Brza i ispravna reakcija nakon ujeda krpelja značajno smanjuje rizik od opasnih bolesti poput lajmske borelioze

Boravak na otvorenom tokom toplih meseci donosi mnogo zadovoljstva, ali i povećava šansu za susret sa krpeljima, što je posebno važno za žene koje često šetaju s decom ili kućnim ljubimcima. Iako većina ujeda ne izaziva bolesti, veoma je važno da se krpelj ukloni što pre i na pravilan način, jer upravo dugotrajan boravak krpelja na koži (više od 24 sata) povećava rizik od infekcija kao što je lajmska borelioza (infekcija bakterijom Borrelia burgdorferi).

Stručnjaci naglašavaju da nisu svi krpelji zaraženi, a čak i kada jesu, ne moraju nužno preneti bolest. Ipak, što se krpelj ranije ukloni, šansa za infekciju je manja. Savet je da uočeni krpelj uklonite odmah, čime značajno smanjujete mogućnost prenosa patogena. Medicinski podaci pokazuju da je rizik od lajmske bolesti minimalan ako se krpelj ukloni u prvih 24 sata.

Za ispravno vađenje potrebno je koristiti čistu pincetu ili posebnu alatku za krpelje. Pre nego što započnete, pincetu obavezno dezinfikujte alkoholom. Krpelja uhvatite što bliže koži i povucite ravnomerno, pravo nagore, bez okretanja ili uvrtanja. Važno je da ga ne pritiskate niti gnječite. Nakon vađenja, mesto uboda treba dezinfikovati alkoholom. Ako deo krpelja ostane u koži, preporučuje se da se javite lekaru.

Mnoge žene pogrešno koriste ulje, alkohol, sapun ili pokušavaju da uklone krpelja paljenjem šibice ili cigarete. Ove metode mogu biti opasne jer krpelj pod stresom može izbaciti sadržaj iz sebe nazad u ranu, povećavajući rizik od infekcije. Dr Pavle Banović, infektolog, ističe: „Nikada ne treba gnječiti krpelja, niti ga spaljivati. Najbolje je koristiti pincetu i izvući ga pažljivo, bez pritiska.“

Nakon ujeda, pratite svoje zdravlje tokom narednih nedelja. Posebno obratite pažnju na crvenilo koje se širi oko ujeda, povišenu temperaturu, malaksalost, glavobolje, bolove u mišićima i zglobovima ili uvećane limfne čvorove. Ako primetite bilo koji od ovih simptoma, obavezno kontaktirajte lekara i napomenite da ste imali ubod krpelja, jer pravovremena reakcija sprečava ozbiljne komplikacije i olakšava lečenje.

Izbegavajte narodne metode i oslanjajte se na proverene savete. Ako niste sigurni kako da sami uklonite krpelja ili ne uspevate, potražite stručnu pomoć. Za preciznu dijagnozu i dodatne savete uvek se obratite medicinskom stručnjaku.