Građani Beograda koji se greju na čvrsta goriva ili mazut imaju mogućnost da potpuno besplatno dobiju filtere za dimnjake, uključujući njihovu ugradnju i održavanje tokom prve dve godine. Međutim, dopunom gradske odluke predviđena je i obaveza ugradnje odgovarajućih filtera u roku od pet godina, nakon čega bi oni koji je ne ispune mogli da budu novčano kažnjeni.

Sa početkom hladnijih dana i približavanjem grejne sezone, pitanje zagađenja vazduha ponovo dolazi u prvi plan. Grad Beograd već je nabavio 150.000 filtera za individualna ložišta, a planirana je nabavka još toliko uređaja, kako bi se smanjila količina štetnih čestica koje iz dimnjaka dospevaju u vazduh.

Za građane je posebno važno to što nabavka i stručna ugradnja filtera preko gradskog programa ne podrazumevaju nikakav trošak.

Ipak, ova pogodnost povezana je sa novom obavezom, jer je gradskim propisima predviđen petogodišnji rok za ugradnju odgovarajućih uređaja za smanjenje zagađenja.

Ko mora da ugradi filter za dimnjak?

Nova obaveza odnosi se na domaćinstva sa individualnim ložištima koja koriste čvrsta goriva, poput drveta i uglja, kao i mazut.

To znači da su merom obuhvaćena brojna domaćinstva u prigradskim naseljima i delovima prestonice u kojima se građani greju pomoću peći i kotlova na čvrsta goriva.

Prema ranijim procenama gradskih nadležnih, na teritoriji Beograda postoji približno 400.000 individualnih ložišta.

Upravo ova ložišta predstavljaju jedan od značajnih izvora zagađenja tokom hladnijeg dela godine, kada se povećava potrošnja ogreva.

Važno je naglasiti da se mera ne odnosi automatski na svakog vlasnika stana ili kuće u Beogradu, već na odgovarajuće individualne sisteme grejanja koji su obuhvaćeni gradskom odlukom.

Kako građani mogu da dobiju besplatan filter?

Postupak prijavljivanja organizovan je preko gradskih opština.

Građani koji žele besplatan filter potrebno je da se obrate opštini na čijoj teritoriji se nalazi objekat, ponesu ličnu kartu i popune prijavni obrazac.

Nakon evidentiranja prijave, nadležne tehničke službe organizuju dolazak na adresu, proveravaju uslove i obavljaju ugradnju uređaja.

Za građane koji koriste gradski program besplatni su:

• Sam filter za dimnjak.
• Provera tehničkih uslova i stručna ugradnja.
• Održavanje filtera tokom prve dve godine.

Prema informacijama gradskih nadležnih, pravo na dodelu filtera imaju i građani čiji objekti nisu legalizovani.

Takođe, posedovanje više objekata sa odgovarajućim ložištima samo po sebi ne predstavlja prepreku za prijavljivanje.

Pet godina za ispunjavanje obaveze – nakon toga slede sankcije

Jedna od najvažnijih novina jeste petogodišnji rok za nabavku i ugradnju filtera.

Prema objašnjenju podsekretarke gradskog Sekretarijata za zaštitu životne sredine Jasmine Madžgalj, građani mogu da koriste besplatne filtere koje obezbeđuje Grad ili da sami nabave odgovarajuće uređaje.

Ukoliko ih kupuju samostalno, filteri moraju da ispunjavaju propisane tehničke uslove i da imaju sertifikat koji potvrđuje smanjenje emisije suspendovanih čestica za najmanje 40 odsto.

Po isteku ostavljenog roka predviđena je primena novčanih sankcija prema onima koji ne ispune obavezu.

Tačan iznos kazne nije naveden u dostupnom zvaničnom obaveštenju, pa se ne može pouzdano tvrditi koliko će građani plaćati u slučaju nepoštovanja pravila.

Takođe, precizan datum isteka petogodišnjeg roka potrebno je utvrditi prema odgovarajućoj dopuni gradske odluke i njenim prelaznim odredbama.

Zbog toga građani ne treba da tumače ovu najavu kao obavezu da filtere ugrade odmah, ali imaju razlog da se na vreme informišu i prijave.

Ko će kontrolisati da li su filteri ugrađeni?

Kontrolu sprovođenja nove obaveze obavljaće nadležni inspekcijski organi.

Oni će, u skladu sa gradskim propisima, biti zaduženi za proveru poštovanja obaveza u vezi sa ugradnjom odgovarajućih filtera.

Detalji o postupku kontrole i konkretnim kaznama treba da budu provereni u važećem tekstu odluke o dimničarskim uslugama.

Za sada je najvažnije da građani imaju mogućnost da filter dobiju i ugrade bez plaćanja, umesto da kasnije sami snose troškove nabavke.

Koliko filteri smanjuju zagađenje vazduha?

Prema podacima gradskog Sekretarijata za zaštitu životne sredine, filteri mogu da smanje emisiju suspendovanih čestica za najmanje 40 odsto.

Uređaji ne zahtevaju dodatno napajanje električnom energijom, jednostavni su za održavanje i prilagođavaju se različitim dimenzijama dimnjačkih cevi.

Njihova osnovna namena jeste da zadrže deo štetnih čestica koje nastaju sagorevanjem čvrstih goriva.

To je posebno važno zbog prisustva sitnih čestica PM10 i PM2,5, koje mogu da prodru u disajne puteve i predstavljaju zdravstveni rizik, naročito za decu, starije osobe i ljude sa hroničnim respiratornim i kardiovaskularnim oboljenjima.

Iako filteri ne mogu potpuno da uklone zagađenje, njihova šira primena mogla bi da doprinese poboljšanju kvaliteta vazduha, posebno tokom zime.

Interesovanje građana bilo znatno manje od očekivanog

Iako Grad Beograd raspolaže velikim brojem filtera, zainteresovanost građana tokom prethodnih meseci nije bila na očekivanom nivou.

Prema podacima koje je Sekretarijat za zaštitu životne sredine dostavio Insajderu u julu 2026. godine, do tada su se prijavila svega 2.272 građanina.

U međuvremenu je nastavljeno informisanje stanovništva, a gradske službe organizovale su predstavljanje programa u više opština.

Prema novijim informacijama, nekoliko hiljada filtera već je podeljeno, dok interesovanje raste sa dolaskom hladnijeg vremena.

Gde mogu da se pronađu informacije i prijave?

Građani se za prijavljivanje i dodatne informacije mogu obratiti svojoj gradskoj opštini, a javni pozivi i obaveštenja dostupni su i preko zvaničnog sajta Grada Beograda.

Poželjno je da pre dolaska provere informacije o prijavljivanju, potrebnoj dokumentaciji i mogućim terminima ugradnje.

Na taj način mogu da obezbede besplatan uređaj i istovremeno doprinesu smanjenju zagađenja vazduha.

Iako je za ispunjavanje obaveze ostavljen višegodišnji rok, građanima se već sada pruža mogućnost da bez troškova reše pitanje koje bi u budućnosti moglo da postane predmet inspekcijske kontrole i novčanih sankcija.

Nakon toplih oktobarskih dana, Srbiju je zahvatilo zahlađenje, a prema najnovijoj prognozi Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), pred građanima su hladna jutra, promenljivo vreme i povremene padavine. Jutarnja temperatura sredinom nedelje spustiće se na svega tri stepena, dok se na visokim planinama očekuje mogućnost kratkotrajnog snega.

Vremenske prilike u Srbiji narednih dana biće u znaku pravog jesenjeg vremena. Posle perioda u kojem su temperature dostizale i 28 stepeni, usledilo je zahlađenje koje će se zadržati tokom cele nedelje.

Prema najnovijoj meteorološkoj najavi RHMZ od ponedeljka, 12. oktobra, do kraja sedmice dnevne temperature u većini mesta kretaće se između 14 i 20 stepeni, dok će jutra biti znatno hladnija.

Najhladniji deo dana biće rano ujutru, posebno u kotlinama i pojedinim delovima Srbije gde će temperatura sredinom nedelje pasti na samo tri stepena.

Danas do 20 stepeni, kiša stiže u pojedine delove Srbije

U ponedeljak, 12. oktobra, vreme će biti promenljivo oblačno, uglavnom suvo, uz sunčane intervale tokom prvog dela dana.

Posle podne očekuje se povećanje oblačnosti, a na istoku i jugoistoku Srbije ponegde i kiša.

Duvaće slab i umeren zapadni i severozapadni vetar, dok će na severu i istoku povremeno biti jakih udara.

Najviša dnevna temperatura kretaće se od 15 do 20 stepeni.

U Beogradu će biti promenljivo oblačno, uz najvišu temperaturu oko 17 stepeni.

U utorak još hladnije, na visokim planinama moguć sneg

Već u utorak, 13. oktobra, u većem delu zemlje očekuju se promenljiva oblačnost i duži sunčani intervali.

Međutim, na jugu i istoku Srbije situacija će biti drugačija. Tamo će se zadržati oblačno vreme, mestimično praćeno kišom.

Na visokim planinama moguć je i kratkotrajan sneg, što će dodatno naglasiti dolazak hladnijeg dela jeseni.

Najniža temperatura biće od 5 do 11 stepeni, a najviša uglavnom od 10 do 16 stepeni. Na jugu i jugoistoku dnevna temperatura u pojedinim mestima neće prelaziti 10 do 12 stepeni.

Sreda i četvrtak donose jutra od samo 3 stepena

Posebnu pažnju treba obratiti na sredu, 14. oktobar, i četvrtak, 15. oktobar.

Prema prognozi, jutarnje temperature oba dana biće između 3 i 9 stepeni, pa će razlika između jutarnjih i dnevnih vrednosti biti izražena.

U sredu se očekuje promenljivo oblačno vreme sa dužim sunčanim intervalima. Na istoku i jugoistoku ujutru je još moguća slaba kiša.

Najviša temperatura iznosiće od 12 do 18 stepeni.

U četvrtak će biti više sunčanih perioda, uz dnevnu temperaturu od 15 do 20 stepeni.

Ipak, uprkos nešto prijatnijem vremenu tokom dana, hladna jutra će se zadržati.

Petak donosi novu kišu – evo gde se očekuju padavine

Prema najavi RHMZ, u petak, 16. oktobra, lokalno se očekuje kratkotrajna kiša.

Padavine će biti najverovatnije u predelima južnije od Save i Dunava, dok će u drugim delovima zemlje vreme biti uglavnom suvo, uz smenu sunca i oblaka.

Dnevne temperature neće se bitnije menjati, pa se u većini mesta očekuje od 14 do 20 stepeni.

To znači da se, prema trenutnim izgledima vremena, ne očekuje novo izraženo zahlađenje, ali ni povratak visokih temperatura s početka oktobra.

Kakvo će vreme biti za vikend?

Za subotu, 17. oktobar, i nedelju, 18. oktobar, RHMZ predviđa promenljivo oblačno vreme sa sunčanim intervalima, ponegde i pretežno sunčano.

U većini mesta biće uglavnom suvo, a najviša dnevna temperatura ostaje između 14 i 20 stepeni.

To su nešto povoljniji uslovi za boravak na otvorenom u odnosu na kišovite dane, ali građani koji planiraju putovanja ili odlazak u planinske krajeve treba da računaju na znatno hladnija jutra i niže temperature na većim nadmorskim visinama.

Da li se vraća Miholjsko leto?

Iako su početak oktobra obeležile neuobičajeno visoke temperature, sa vrednostima koje su u pojedinim krajevima dostizale i 28 stepeni, trenutno nema najave skorog povratka takve toplote.

Prema prognozi do kraja ove sedmice, zadržaće se dnevne temperature uglavnom do 20 stepeni.

Sunčanih intervala biće, naročito sredinom i krajem nedelje, ali to ne znači i povratak pravog Miholjskog leta sa temperaturama koje su nedavno bile karakteristične za pojedine septembarske dane.

Za sada se može reći da Srbiju očekuje stabilizacija vremena uz hladna jutra, a ne novi izraženi talas toplote.

Građani da se pripreme za velike razlike između jutra i dana

Zbog jutarnjih temperatura koje će u pojedinim mestima pasti na svega tri stepena, preporučuje se slojevito oblačenje, posebno onima koji rano odlaze na posao ili u školu.

Vozači bi u jutarnjim satima trebalo da obrate pažnju na moguću maglu, naročito u kotlinama i pored reka, gde vidljivost može biti smanjena.

Iako će popodnevni sati u pojedinim delovima Srbije biti prijatniji, večeri će ponovo donositi osećaj hladnoće.

Prema trenutnoj prognozi RHMZ, Srbija do kraja nedelje ostaje u znaku promenljivog jesenjeg vremena – sa hladnim jutrima, povremenom kišom i dnevnim temperaturama uglavnom do 20 stepeni.

Vlada Srbije produžila je smanjenje akciza na gorivo za 25 odsto, ali samo do 18. oktobra. Računica pokazuje koliko bi samo vraćanje akciza na prethodni nivo moglo da utiče na cenu svakog litra.

Vozači u Srbiji dobili su još sedam dana predaha od mogućeg dodatnog poskupljenja goriva. Vlada Srbije u tehničkom mandatu produžila je odluku o privremenom smanjenju akciza na naftne derivate za 25 odsto, a nova odluka važi zaključno sa 18. oktobrom 2026. godine.

Trenutno maksimalna maloprodajna cena evrodizela iznosi 236 dinara po litru, dok benzin evropremijum BMB 95 košta najviše 207 dinara po litru. Ove cene važe do petka, 16. oktobra, kada se očekuje novo usklađivanje.

Koliko bi gorivo moglo da poskupi ako se akcize vrate na stari nivo?

Prema odluci objavljenoj u „Službenom glasniku“, trenutni iznosi akciza su:

• Bezolovni benzin – 54 dinara po litru.
• Gasna ulja, u koja spada i dizel – 55,53 dinara po litru.
• Olovni benzin – 57,41 dinar po litru.

Pošto su ovi iznosi za 25 odsto niži od redovnih, akciza na bezolovni benzin bez umanjenja iznosi 72 dinara po litru, a na dizel 74,04 dinara.

To znači da je razlika u akcizi 18 dinara za benzin i 18,51 dinar za dizel.

Ako bi nakon 18. oktobra prestalo da važi umanjenje akciza, a svi ostali elementi cene ostali nepromenjeni, samo povećanje akciznog opterećenja moglo bi da dovede do povećanja maloprodajne cene za približno 21,60 dinara po litru benzina i 22,21 dinar po litru dizela, kada se uračuna i PDV.

U takvom, isključivo hipotetičkom scenariju, litar benzina mogao bi da dostigne približno 229 dinara, a dizela oko 258 dinara.

Važno je naglasiti da ovo nije zvanična najava novih cena, već matematička računica koja pokazuje koliko poresko opterećenje utiče na krajnju cenu goriva. Stvarne cene zavisiće i od drugih tržišnih faktora, kao i od novih odluka države.

Zašto je država smanjila akcize?

Privremeno smanjenje akciza uvedeno je kako bi se ublažile posledice rasta cena nafte i naftnih derivata na međunarodnom tržištu.

Cena goriva ne zavisi samo od vrednosti sirove nafte. Na nju utiču i troškovi prerade, transporta, skladištenja, kurs dolara, porezi i druga davanja.

Upravo zbog toga država može da utiče na konačnu cenu smanjenjem akciza, čime se deo finansijskog opterećenja privremeno preuzima na teret budžetskih prihoda.

Produžavanje ove mere pokazuje da nadležni nastoje da ublaže udar na potrošače u uslovima nestabilnog energetskog tržišta.

Poskupljenje goriva ne pogađa samo vozače

Eventualno povećanje cena benzina i dizela ne bi predstavljalo problem samo za građane koji svakodnevno koriste automobile.

Dizel je posebno važan za transport robe, poljoprivredu, građevinarstvo i brojne proizvodne delatnosti.

Kada porastu troškovi prevoza, povećava se pritisak i na troškove poslovanja. To se vremenom može odraziti na cene prehrambenih proizvoda, građevinskog materijala, dostave i različitih usluga.

Zbog toga pitanje akciza ima širi ekonomski značaj od samih cena na benzinskim pumpama.

Tri moguća scenarija posle 18. oktobra

Prvi scenario jeste da Vlada ponovo produži postojeću meru, čime bi umanjene akcize nastavile da važe i nakon 18. oktobra.

Drugi scenario podrazumeva izmenu nivoa umanjenja. Država bi, na primer, mogla da odluči da akcize i dalje budu niže od redovnih, ali ne u dosadašnjem procentu.

Treći scenario jeste prestanak privremene mere i vraćanje akciza na redovne iznose, što bi povećalo poresko opterećenje po litru goriva.

Koji će scenario biti primenjen, zavisiće od budućih odluka Vlade i procene stanja na tržištu.

Vozači čekaju dve važne odluke

Pred građanima Srbije sada su dva važna datuma.

Prvi je petak, 16. oktobar, kada treba da budu objavljene nove maksimalne maloprodajne cene goriva.

Drugi je nedelja, 18. oktobar, kada ističe važenje odluke o smanjenju akciza za 25 odsto.

Do tada nema osnova za tvrdnju da će gorivo sigurno poskupeti za određeni iznos.

Međutim, jasno je da bi prestanak ove poreske olakšice, ukoliko ne bi bio praćen drugim merama ili povoljnijim tržišnim kretanjima, mogao da poveća pritisak na cene goriva.

Zato će narednih nekoliko dana biti posebno važno za milione vozača, prevoznike i privredu Srbije.