Građani će moći samostalno da podnesu deset vrsta zahteva katastru, bez zakazivanja i troškova posrednika, prema najavi direktora Dalibora Babića.

Građani Srbije od sutra dobijaju mogućnost da deset vrsta zahteva katastru podnesu potpuno samostalno, bez učešća posrednika. Ove promene u radu Republičkog geodetskog zavoda najavljene su kao deo šireg unapređenja usluga, sa ciljem da se olakša pristup dokumentima i poboljša komunikacija sa građanima, kako je istakao direktor Dalibor Babić.

Prema njegovim rečima, inicijativa „Direktno direktoru“ već je omogućila bolju povezanost između institucije i korisnika usluga. Osim toga, građanima je sada dostupna besplatna „Lična karta Vaše nepokretnosti“, što dodatno pojednostavljuje pristup informacijama o sopstvenoj imovini. Ove mere deo su kontinuiranih napora da se rad katastra prilagodi potrebama savremenog društva i ubrza rešavanje zahteva.

Koje novine donosi Republički geodetski zavod?

Babić je naglasio da je unapređenje usluga u Republičkom geodetskom zavodu rezultat dugoročnog rada i praćenja potreba građana. Zahvaljujući novom pristupu, deset najčešćih zahteva sada će moći da budu podneti direktno, bez zakazivanja ili dodatnih troškova koji su ranije išli na ime posrednika. Ova promena posebno će olakšati proces vlasnicima nepokretnosti širom Srbije.

Takođe, posebna pažnja biće posvećena osetljivim kategorijama stanovništva kako bi i njima bio omogućen lakši pristup svim potrebnim dokumentima. Digitalizacija procesa važan je deo reforme, jer omogućava efikasniju obradu podataka i brže odgovore na zahteve.

Digitalizacija i podrška građanima

Direktor Babić je tokom gostovanja istakao da se digitalizacija procesa u katastru ubrzano razvija. Na taj način, procesi koji su ranije zahtevali više koraka i često uključivali dodatne troškove, sada postaju dostupni svima, bez obzira na mesto prebivališta.

Posebno je naglašeno da će novi sistem omogućiti građanima veću kontrolu nad sopstvenim zahtevima, a uvođenje besplatne „Lične karte Vaše nepokretnosti“ predstavlja značajan korak ka transparentnosti i pristupačnosti podataka. U okviru programa „Svoj na svome“, do sada je obrađen veliki broj zahteva, što pokazuje da građani sve više koriste dostupne servise.

Kako će funkcionisati novi sistem?

S obzirom na to da je najavljeno da će se deset vrsta zahteva moći podneti bez posrednika, očekuje se da će građani moći lakše da dođu do potrebnih dokumenata i informacija. Pre svega, nova procedura smanjuje vreme čekanja i eliminiše nepotrebne troškove, čime se štedi novac i vreme korisnika.

Na kraju, Republički geodetski zavod nastavlja da unapređuje svoje usluge kroz digitalizaciju i direktan kontakt sa građanima. Ove promene od sutra biće dostupne svim korisnicima, a akcenat ostaje na jednostavnosti, efikasnosti i transparentnosti procedura.

Poreska uprava planira da 14. oktobra otvori konkurs za 260 pripravnika na 94 radna mesta, sve detalje objavljuju na svom sajtu.

Prilika za posao u državnoj upravi otvara se uskoro, jer će Poreska uprava 14. oktobra raspisati konkurs za 260 pripravničkih mesta na 94 radne pozicije. Ovaj pripravnički program u državnoj upravi namenjen je mladima koji žele da steknu prva praktična iskustva i da se upoznaju sa radom u državnom sektoru.

Prema zvaničnom saopštenju, svi zainteresovani kandidati moći će da pronađu detaljne informacije o uslovima konkursa, načinu prijave i potrebnoj dokumentaciji na zvaničnoj internet stranici Poreske uprave, u odeljku „Konkursi“. Na istom mestu biće dostupni i svi neophodni obrasci za prijavljivanje.

Pripravnički program u državnoj upravi: šta treba da znate

Ova inicijativa ima za cilj da podstakne zapošljavanje mladih i pruži im priliku da se kroz praktičan rad bolje upoznaju sa funkcionisanjem javnog sektora. Takođe, očekuje se da će pripravnički program u državnoj upravi doprineti razvoju stručnih kadrova koji su spremni da odgovore na izazove koje nosi rad u ovoj oblasti.

Konkurs za pripravnike odnosi se na ukupno 94 radna mesta u okviru Poreske uprave, dok je broj pripravničkih pozicija ograničen na 260. Na ovaj način, mladi ljudi koji ispunjavaju uslove konkursa mogu da započnu profesionalnu karijeru u državnim institucijama.

Pored toga, svi kandidati su pozvani da redovno prate zvaničnu internet stranicu Poreske uprave, gde će biti objavljene sve nove informacije u vezi sa konkursom. Pripravnički program u državnoj upravi predstavlja važan korak za one koji žele iskustvo i znanje iz sfere javne administracije.

Na kraju, konkurs zvanično počinje 14. oktobra, što zainteresovanim kandidatima ostavlja dovoljno vremena da pripreme potrebnu dokumentaciju i upoznaju se sa svim detaljima. Prijavljivanje i dodatne informacije biće dostupni isključivo putem zvanične internet stranice Poreske uprave.

Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Miholjdan, praznik čije ime ima zanimljivu istoriju i vezu sa crkvenim kalendarima.

Danas se širom Srbije slavi Miholjdan, praznik koji mnogi poznaju, ali malo ko zna pravo poreklo njegovog imena. Prema saopštenju, ovaj datum je u srpskoj pravoslavnoj tradiciji posvećen Prepodobnom Kirijaku Otšelniku, dok je u narodu poznat kao Miholjdan. Iako se često povezuje sa Svetim Arhangelom Mihailom, poreklo imena Miholjdan zapravo otkriva zanimljiv spoj različitih kalendara i verskih običaja koji su se razvijali na Balkanu tokom vekova.

Jedno od najčešćih tumačenja ističe da naziv Miholjdan potiče iz razlike između julijanskog i gregorijanskog kalendara. Osim toga, vekovima su pravoslavni i katolički vernici živeli jedni uz druge na ovim prostorima, što je dovelo do preplitanja prazničnih običaja. U zapadnom hrišćanstvu, praznik Svetog Arhangela Mihaila obeležava se 29. septembra po gregorijanskom kalendaru, dok se kod pravoslavaca, isti datum po julijanskom kalendaru pada 12. oktobra po novom računanju.

Poreklo naziva Miholjdan i veza sa Arhangelom Mihailom

Prema jednom od tumačenja, naziv Miholjdan se razvio iz imena Mihovil ili Mihalj, pod kojima je Sveti Arhangel Mihailo poznat u zapadnim tradicijama. Na taj način, praznik je dobio ime koje asocira na Arhangela, iako je u srpskom pravoslavnom kalendaru tog dana u fokusu Prepodobni Kirijak Otšelnik. Ova mešavina običaja posebno je izražena u oblastima kao što su Boka Kotorska, Dalmacija, Slavonija i delovi nekadašnje Habzburške monarhije, gde su pravoslavci i katolici dugi niz godina delili prostor i tradiciju.

Zanimljivo je da običaji i naziv praznika često odražavaju upravo tu složenu kulturnu i versku istoriju regiona. Takođe, u mnogim mestima, proslava Miholjdana tradicionalno je označavala kraj letnjih poslova i dolazak jeseni, što je dodatno povezivalo praznik sa ciklusima prirode i života na selu.

Zašto je Miholjdan važan u srpskoj tradiciji?

Miholjdan je za mnoge porodice značajan i kao dan kada se okupljaju za slavsku trpezu, slaveći svoju krsnu slavu. Iako je poreklo imena Miholjdan povezano sa Arhangelom Mihailom, sam praznik u Srpskoj pravoslavnoj crkvi posvećen je Prepodobnom Kirijaku Otšelniku. Na taj način, Miholjdan predstavlja primer kako su se običaji i kalendarski datumi preklapali i oblikovali tokom istorije Balkana.

Pored toga, ovaj praznik svedoči o bogatoj tradiciji i zajedničkom nasleđu naroda koji su živeli na istim prostorima. Zbog toga Miholjdan nije samo verski, već i kulturni datum, čija simbolika prevazilazi granice jedne religije ili naroda.