Brže biološko starenje i loše navike povezani su sa sve češćom pojavom raka kod žena mlađih od 55 godina

Sve više mladih žena suočava se sa dijagnozom raka, često i pre nego što napune 55 godina. Statistika pokazuje da je broj slučajeva ranih karcinoma porastao za 24 odsto u poslednjih trideset godina. Naučnici sa Univerziteta Vašington analizirali su podatke više od 160.000 ljudi iz Velike Britanije i SAD, koristeći biomarkere iz krvi da uporede razliku između biološke i hronološke starosti.

Hronološka starost označava broj godina, dok biološka starost odražava koliko je organizam zaista „istrošen“, na šta utiču ishrana, fizička aktivnost, gojaznost, pušenje, stres, kvalitet sna i izloženost zagađenju. Dve žene istih godina mogu imati potpuno različito zdravstveno stanje upravo zbog ovih faktora.

Studija je pokazala da mlađe generacije imaju izraženije ubrzano biološko starenje u odnosu na ranije. Razlika između biološke i hronološke starosti direktno utiče na rizik od ranih karcinoma – kod žena sa najizraženijim ubrzanim starenjem rizik je bio oko 15 odsto veći. Posebno su izdvojeni karcinomi pluća, debelog creva, digestivnog sistema i materice.

Ovi rezultati su posebno značajni za žene jer se povećava pojavnost karcinoma koji su ranije bili karakteristični za stariju populaciju. Ipak, žene često brinu o svom zdravlju i lakše primete promene na telu, što omogućava pravovremenu reakciju.

Faktori koji ubrzavaju biološko starenje su najčešće gojaznost, fizička neaktivnost, preterana konzumacija ultraprerađene hrane, dugotrajan stres, loš san i izloženost zagađenju. Njihov zajednički uticaj tokom godina može ubrzati starenje tela. Zbog toga je važno da svaka žena obrati pažnju na način života.

Dr Marija Jovanović, internista, ističe: “Biološko starenje nije isto za sve. Žene koje brinu o ishrani, fizičkoj aktivnosti i snu mogu značajno smanjiti rizik od bolesti, uključujući i rak.” Takođe napominje: “Važno je naglasiti da redovni preventivni pregledi i zdrave navike mogu da uspore starenje tela.”

Da bi smanjile rizik, žene bi trebalo da usvoje zdrave navike: redovni pregledi, uravnotežena ishrana bogata vlaknima, voćem i povrćem, izbegavanje duvana i alkohola, svakodnevna fizička aktivnost, kao i kvalitetan san i kontrola stresa. Takođe, preporučuje se izbegavanje zagađenja i hemikalija kad god je moguće. Ukoliko primetite neobične simptome ili promene na telu, obratite se lekaru radi tačne dijagnoze i saveta.

Samo 90 do 120 minuta treninga snage nedeljno može smanjiti rizik od prerane smrti i bolesti srca

Nedavne naučne analize sprovedene od strane stručnjaka sa Harvard T.H. Chan School of Public Health i Baltimore’s Mercy Medical Center pokazale su da trening snage donosi važne zdravstvene benefite, naročito ženama. U istraživanju je učestvovalo više od 147.000 odraslih koji su tokom trideset godina redovno izveštavali o svojim navikama kada je reč o kardio i vežbama snage. Rezultati su pokazali da su oni koji su nedeljno vežbali snagu između 90 i 120 minuta imali 13% manji rizik od smrti iz bilo kog razloga, kao i 19% niži rizik od smrti uzrokovane kardiovaskularnim bolestima.

Iako žene često izbegavaju vežbe snage, istraživanje otkriva da ih samo 24% odraslih u SAD uključuje u svoj režim, iako te vežbe čuvaju mišiće, kosti i poboljšavaju metabolizam. Posebno kod žena, gubitak mišićne mase sa godinama povećava rizik od povreda i problema sa srcem. Vežbe snage, kao što su podizanje tegova, vežbe sa sopstvenom težinom ili korišćenje sprava, doprinose očuvanju zdravlja kostiju i smanjuju šansu za razvoj osteoporoze. Takođe, pomažu regulaciji telesne težine i šećera u krvi, što je značajno za prevenciju dijabetesa tipa 2.

Stručnjaci ističu važnost kombinovanja različitih tipova fizičke aktivnosti. ‘Najveće koristi za zdravlje imaju oni koji kombinuju aerobne vežbe (poput brzog hodanja ili vožnje bicikla) sa treningom snage’, naglašava dr Joseph J. Ciotola, ortopedski hirurg. Sportski kardiolog dr Christopher Tanayan dodaje: ‘Naši nalazi potvrđuju da uključivanje oba tipa vežbi smanjuje rizik od bolesti srca i produžava život.’

Autorka studije Yiwen Zhang, PhD, ističe: ‘Vežbe snage ne treba da budu rezervisane samo za mlađe ili profesionalne sportiste. Svi, bez obzira na godine, mogu da imaju koristi.’

Žene se podstiču da bar dva puta nedeljno u svoj plan uvrste vežbe snage – to mogu biti čučnjevi, sklekovi, vežbe sa elastičnim trakama ili podizanje tegova. Bitno je slušati svoje telo i napredovati postepeno, a za početak se možete obratiti licenciranom treneru ili fizioterapeutu. Vežbanje se može sprovoditi i kod kuće, bez potrebe za skupom opremom. Pre uvođenja novih aktivnosti, posebno u slučaju hroničnih bolesti, savetuje se konsultacija sa lekarom. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Brza i ispravna reakcija nakon ujeda krpelja značajno smanjuje rizik od opasnih bolesti poput lajmske borelioze

Boravak na otvorenom tokom toplih meseci donosi mnogo zadovoljstva, ali i povećava šansu za susret sa krpeljima, što je posebno važno za žene koje često šetaju s decom ili kućnim ljubimcima. Iako većina ujeda ne izaziva bolesti, veoma je važno da se krpelj ukloni što pre i na pravilan način, jer upravo dugotrajan boravak krpelja na koži (više od 24 sata) povećava rizik od infekcija kao što je lajmska borelioza (infekcija bakterijom Borrelia burgdorferi).

Stručnjaci naglašavaju da nisu svi krpelji zaraženi, a čak i kada jesu, ne moraju nužno preneti bolest. Ipak, što se krpelj ranije ukloni, šansa za infekciju je manja. Savet je da uočeni krpelj uklonite odmah, čime značajno smanjujete mogućnost prenosa patogena. Medicinski podaci pokazuju da je rizik od lajmske bolesti minimalan ako se krpelj ukloni u prvih 24 sata.

Za ispravno vađenje potrebno je koristiti čistu pincetu ili posebnu alatku za krpelje. Pre nego što započnete, pincetu obavezno dezinfikujte alkoholom. Krpelja uhvatite što bliže koži i povucite ravnomerno, pravo nagore, bez okretanja ili uvrtanja. Važno je da ga ne pritiskate niti gnječite. Nakon vađenja, mesto uboda treba dezinfikovati alkoholom. Ako deo krpelja ostane u koži, preporučuje se da se javite lekaru.

Mnoge žene pogrešno koriste ulje, alkohol, sapun ili pokušavaju da uklone krpelja paljenjem šibice ili cigarete. Ove metode mogu biti opasne jer krpelj pod stresom može izbaciti sadržaj iz sebe nazad u ranu, povećavajući rizik od infekcije. Dr Pavle Banović, infektolog, ističe: „Nikada ne treba gnječiti krpelja, niti ga spaljivati. Najbolje je koristiti pincetu i izvući ga pažljivo, bez pritiska.“

Nakon ujeda, pratite svoje zdravlje tokom narednih nedelja. Posebno obratite pažnju na crvenilo koje se širi oko ujeda, povišenu temperaturu, malaksalost, glavobolje, bolove u mišićima i zglobovima ili uvećane limfne čvorove. Ako primetite bilo koji od ovih simptoma, obavezno kontaktirajte lekara i napomenite da ste imali ubod krpelja, jer pravovremena reakcija sprečava ozbiljne komplikacije i olakšava lečenje.

Izbegavajte narodne metode i oslanjajte se na proverene savete. Ako niste sigurni kako da sami uklonite krpelja ili ne uspevate, potražite stručnu pomoć. Za preciznu dijagnozu i dodatne savete uvek se obratite medicinskom stručnjaku.