Četiri doze nove vakcine pružaju 70% zaštite, a posebno su značajne za žene i decu koje vole boravak u prirodi

Najnovija vakcina razvijena u saradnji velike farmaceutske kompanije i francuskih partnera pokazala je obećavajuće rezultate u zaštiti od lajmske bolesti. Treća faza kliničkog ispitivanja otkrila je da četvorostruka doza, primenjena tokom jedne godine, može smanjiti rizik obolevanja za 70% kod osoba starijih od pet godina. Ova vest je naročito važna za žene i decu koje često borave napolju, jer lajmska bolest svake godine pogađa gotovo pola miliona ljudi u SAD, ali i širom Evrope i Azije.

Lajmsku bolest uzrokuje bakterija Borrelia burgdorferi, koju prenose krpelji. Najčešći prvi simptomi su crvenilo na koži, povišena temperatura i bolovi u mišićima i zglobovima. Ako se ne leči, može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema, uključujući komplikacije sa srcem i nervnim sistemom. Najugroženiji su oni koji često borave u travi ili šumi, bave se planinarenjem, vrtlarstvom ili kampovanjem.

Nova vakcina namenjena je osobama starijim od pet godina i daje se u četiri doze: prva i druga doza u razmaku od dva meseca, treća od petog do devetog meseca, a četvrta godinu dana nakon početka imunizacije. Iako zaštita nije potpuna, stručnjaci ističu da je reč o značajnom napretku za one koji žive ili borave u područjima visokog rizika. Profesor dr Tomas Ruso, infektolog, napominje: „Nije optimalno, ali je svakako bolje nego ništa za ljude koji žive ili često borave u područjima sa visokim rizikom.” On dodaje da još nema potvrde da li vakcina može smanjiti komplikacije kod obolelih, ali postoji nada da će bolest kod vakcinisanih imati blaži tok.

Dr Amesh Adalja, stručnjak za javno zdravlje, ističe: „Sedamdeset odsto efikasnosti je prilično visok nivo zaštite i može doneti značajnu korist onima koji su vakcinisani.” Za poređenje, sezonska vakcina protiv gripa pruža zaštitu u 40-60% slučajeva, ali je i dalje preporučena za većinu ljudi.

Za sve koji vole boravak u prirodi ili često vode decu napolje, ova vakcina može biti dodatni sloj sigurnosti. Ipak, preventivne mere ostaju važne: nosite odeću dugih rukava i nogavica, koristite sredstva protiv krpelja i obavezno pregledajte kožu po povratku iz prirode.

Podsećamo da je prethodna vakcina protiv lajmske bolesti krajem devedesetih povučena sa tržišta nakon samo tri godine, pa je ovo prvi put da je vakcina ponovo dostupna za ljude u SAD. Iako predstavlja napredak, nije zamena za oprez i odgovorno ponašanje. Za preciznu dijagnozu i savet, uvek se obratite svom lekaru.

Stručnjaci upozoravaju: detoks programi nisu uvek neophodni i mogu doneti više štete nego koristi

Sa dolaskom proleća, mnoge žene razmišljaju o detoksikaciji tela, najčešće uz pomoć sokova, čajeva ili dodataka ishrani. Proizvodi koji obećavaju “čišćenje jetre” postaju sve popularniji, ali stručnjaci naglašavaju da su ovakvi režimi često nepotrebni, a ponekad i rizični. Jetra ima ključnu ulogu u metabolizmu i svakodnevnoj detoksikaciji, kontinuirano filtrirajući štetne materije iz organizma. Profesorka Triš Lalor, ekspertkinja za hepatologiju, naglašava: „većini zdravih ljudi detoks nije potreban”. Ona objašnjava da su prirodni procesi detoksikacije stalni i ne mogu se ubrzati čajevima ili suplementima. Jetri je najvažnije omogućiti vreme za oporavak i izbegavati česta opterećenja, ističe Lalor.

Alkohol je tipičan primer supstance koju jetra mora da obradi. Posle konzumiranja alkohola, jetra ga razlaže na toksične materije, a ako je često izložena, može doći do upale, fibroze ili ciroze. Zbog toga se žene često odlučuju za detoks posle perioda konzumacije alkohola ili teške hrane. Ipak, stručnjaci upozoravaju da nagle promene u ishrani, veoma restriktivni režimi ili neproverene biljne formule mogu naneti više štete nego koristi.

Kratak i umeren detoks na bazi prirodnih sokova i povećane tečnosti obično nije problematičan za zdrave odrasle osobe. Međutim, dugotrajni detoks ili korišćenje neregulisanih biljnih suplemenata povećava rizik od nuspojava, posebno kod žena sa zdravstvenim tegobama, trudnica i dojilja. Proizvodi koji nisu pod kontrolom često variraju po kvalitetu i doziranju, zbog čega može doći do neželjenih reakcija.

Ako želite da očuvate zdravlje jetre, preporučuje se umeren unos alkohola, raznovrsna ishrana bogata voćem, povrćem i vlaknima, kao i redovno kretanje. Najvažnije je izbegavati trendovske dijete i konsultovati se sa lekarom pre bilo kakvog detoks režima. Kako kaže profesorka Lalor: „Ako smo generalno zdravi i ne opterećujemo stalno svoj organizam, ne treba nam ‘reset’”. Za tačnu dijagnozu i preporuke uvek se obratite svom lekaru.

Fenomen ‘food noise’ može otežati svakodnevicu, ali postoje načini da ga prepoznate i olakšate sebi

Mnoge žene, bez obzira na životno doba, često se suočavaju sa upornim mislima o hrani čak i kada nisu fizički gladne. Ovaj osećaj, poznat kao ‘food noise’, karakteriše konstantno razmišljanje o obrocima i namirnicama, što može otežati svakodnevno funkcionisanje, pa čak izazvati i osećaj krivice ili prejedanje. Za razliku od emocionalnog prejedanja, gde hrana služi kao uteha u stresnim periodima, ‘food noise’ nastaje zbog samih misli koje se ne vezuju direktno za emocije ili konkretne povode. Najčešće pogađa žene koje su dugo bile na restriktivnim dijetama ili su stalno opterećene izgledom i težinom. Umesto da stroga pravila donesu kontrolu i mir, ona mogu dodatno pojačati zaokupljenost hranom i stvoriti začarani krug opsesivnih misli.

Prema nedavnom istraživanju sprovedenom na 550 osoba, među kojima je bilo mnogo žena, pokazalo se da terapije koje deluju na centre u mozgu odgovorne za apetit – kao što su lekovi na bazi semaglutida (koji su registrovani i kod nas) – mogu značajno smanjiti intenzitet ‘šuma’ u mislima vezanih za hranu. Ispitanice su izjavile da su uporne misli o hrani bile smanjene skoro za polovinu, a oko dve trećine žena prijavilo je i poboljšanje mentalnog blagostanja.

Psihijatar i psihoterapeut dr Irena Đorđević objašnjava: „Mnogo je barijera pred kojima se nalaze osobe sa problemom gojaznosti, a stalno razmišljanje o hrani je jedna od najvećih. Zato je važno da lekovi koji utiču na apetit budu deo šire strategije promene životnih navika, uz obavezni nadzor lekara.”

Terapija lekovima nije jedino rešenje i može se koristiti isključivo uz preporuku stručnjaka. Ključ za dugoročno poboljšanje je uvođenje zdravih životnih navika, izgradnja pozitivnog odnosa prema sopstvenom telu i postepena promena stila života. Ako kod sebe prepoznajete uporno razmišljanje o hrani, preporučuje se da se obratite nutricionisti ili lekaru koji će vam pomoći da pronađete ravnotežu između zdrave ishrane i mentalnog zdravlja. Za tačnu dijagnozu i najbolji savet, konsultujte se sa stručnjakom.