Rani simptomi poput osipa i slabosti mišića često su prvi znaci dermatomiozitisa, posebno kod žena starijih od pedeset godina.

Dermatomiozitis je retka autoimuna bolest koja najčešće pogađa žene između 50. i 70. godine. Ljubičasti osip može biti prvi znak dermatomiozitisa kod žena, a javlja se najčešće oko očiju. Ova bolest, osim kože, zahvata i mišiće, a simptomi uključuju slabost mišića, pojačano opadanje kose i osećaj umora. Zbog toga je važno na vreme prepoznati početne promene, jer rana dijagnoza poboljšava kvalitet života.

Osim toga, mnoge žene primete poteškoće pri penjanju uz stepenice ili ustajanju iz stolice. Nažalost, simptomi se često javljaju postepeno, pa se bolest ne prepozna odmah. S druge strane, ljubičasti osip nije jedini znak dermatomiozitisa. Gotronove papule (crvenoljubičaste promene na zglobovima šaka, laktova ili kolena) i suva, gruba koža lica, vrata ili šaka takođe ukazuju na ovaj problem.

Ljubičasti osip može biti prvi znak dermatomiozitisa kod žena

Pored kožnih promena, žene mogu iskusiti bol u mišićima, hroničan umor i gubitak telesne mase. Međutim, neki simptomi mogu ukazivati na zahvaćenost i drugih organa. Na primer, promuklost ili otežano gutanje često znače da su zahvaćeni mišići grla ili jednjaka. U nekim slučajevima javlja se i Rejnoov fenomen (prsti prvo pobele, potom pomodre, pa pocrvene i zabole na hladnoći).

Uzrok dermatomiozitisa još nije u potpunosti poznat. Ipak, stručnjaci smatraju da su genetska predispozicija i faktori iz okoline, poput virusnih infekcija ili izlaganja hemikalijama, značajni okidači. Osim toga, kod starijih žena postoji veći rizik da se dermatomiozitis poveže sa malignim bolestima. Zbog toga lekari često preporučuju dodatne onkološke preglede ako se dijagnoza potvrdi.

Simptomi na koje žene treba da obrate pažnju

Važno je razlikovati dermatomiozitis od drugih kožnih i mišićnih bolesti. Zato obratite pažnju na kombinaciju ljubičastog osipa, slabosti mišića i ostalih znakova kao što su opadanje kose i nelagodnost u svakodnevnim pokretima. Štaviše, simptomi poput otežanog disanja, upornog kašlja ili poremećaja srčanog ritma mogu ukazivati na zahvaćenost pluća ili srca i zahtevaju hitnu medicinsku procenu.

Dr Ivana Petrović, reumatolog, ističe: „Ljubičasti osip na kapcima ili slabost mišića ne treba zanemariti. Ako primetite ove simptome, obavezno se javite svom izabranom lekaru.“

Praktični saveti i kada potražiti pomoć

Ako primetite neobičan ljubičasti osip, slabost mišića ili pojačano opadanje kose, obavezno posetite lekara. Takođe, važno je ne pokušavati samostalno lečenje jer samo stručna dijagnostika može potvrditi dermatomiozitis. Lekari koriste laboratorijske analize i klinički pregled, a po potrebi i dodatne testove. Na taj način mogu precizno postaviti dijagnozu i započeti odgovarajuću terapiju. Na kraju, rana dijagnoza omogućava bolji odgovor na lečenje i smanjuje rizik od komplikacija.

Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Japanska studija otkriva da svakodnevna upotreba maitake pečurki može doprineti očuvanju mentalne bistrine kod starijih žena

Naučnici iz Japana nedavno su sproveli istraživanje koje otkriva vezu između svakodnevne konzumacije maitake pečurki i boljeg pamćenja kod žena starijih od 60 godina. U studiji je učestvovalo 47 zdravih osoba, među njima žene i muškarci, uzrasta između 60 i 85 godina. Tokom 18 nedelja, učesnici su svakodnevno jeli hleb sa maitake pečurkama ili običan hleb. Zdravstveni problem koji su istraživači želeli da prouče jeste pad kognitivnih funkcija (pamćenja i razmišljanja), posebno izražen kod žena nakon ulaska u šesto desetljeće života. Međutim, rezultati pokazuju da jednostavna promena u ishrani može pozitivno uticati na mentalno zdravlje.

Kako maitake pečurke utiču na pamćenje kod žena

Pre svega, istraživači su koristili dva soja maitake pečurki: Y10M i C5304. Jedna grupa učesnika jela je hleb sa Y10M sojem, dok je druga dobijala C5304. Treća grupa konzumirala je običan hleb. Istraživači su dodali začine od paradajza i luka kako bi prikrili ukus pečurki, jer je važno da učesnici ne znaju šta jedu. Nakon 18 nedelja, grupa koja je unosila Y10M maitake pečurke ostvarila je bolje rezultate na testu Montreal Cognitive Assessment, koji procenjuje različite aspekte kognitivnih sposobnosti, uključujući pamćenje i pažnju. Osim toga, tradicionalni testovi nisu pokazali značajne promene, ali napredak na ovom specifičnom testu bio je očigledan.

Zbog toga, stručnjaci naglašavaju da konzumacija pečurki može biti korisna, ali ne zamenjuje ostale zdrave navike. Važno je da se maitake pečurke kombinuju sa uravnoteženom ishranom, fizičkom aktivnošću i redovnim mentalnim vežbama.

Šta ovi rezultati znače za žene koje brinu o zdravlju mozga

Za mnoge žene posle 60. godine, očuvanje pamćenja postaje sve važnije. Ova studija pruža novu nadu da prirodni sastojci iz hrane, kao što su maitake pečurke, mogu doprineti zdravlju mozga. Ipak, potrebno je naglasiti da su u istraživanju učestvovali i muškarci i žene, ali rezultati su značajni za sve starije osobe. Pored toga, stručnjaci napominju da su potrebna veća istraživanja sa posebnim fokusom na žene.

Clifford Segil, neurolog, ističe: „Trenutno ne postoji čudotvorna hrana koja će sama po sebi poboljšati pamćenje. Ipak, ovo istraživanje pokazuje da maitake pečurke mogu biti deo zdrave ishrane koja podržava mozak.”

Jessica Cording, dijetetičarka, kaže: „Pečurke su bogate vlaknima i antioksidansima, a maitake posebno sadrže spojeve koji mogu podržati zdravlje mozga.”

S druge strane, Keri Gans, dijetetičarka, navodi: „Važno je da žene raznovrsno jedu i uključuju različite vrste povrća i pečuraka. Maitake može biti ukusan i koristan dodatak, ali nije dovoljan sam za sebe.”

Praktični saveti za žene koje žele bolje pamćenje

Ako želite da poboljšate pamćenje, pokušajte da uvrstite maitake pečurke u svakodnevnu ishranu. Potražite ih na pijacama ili u prodavnicama zdrave hrane. Takođe, možete ih dodati u supe, salate ili jela sa povrćem. Osim toga, obratite pažnju na celokupan način života: redovno vežbajte, družite se i uključite raznovrsne namirnice u ishranu. Na kraju, ukoliko primetite ozbiljnije probleme sa pamćenjem, obavezno se obratite lekaru.

Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Stručnjaci su otkrili da kombinacija ishrane, kretanja i psihološke otpornosti može doprineti dugovečnosti žena.

Najnovija analiza 124 istraživanja otkriva šta povezuje žene koje dožive sto godina. Ova tema je posebno važna jer žene čine između 75 i 83 odsto svih ljudi koji dožive ovaj izuzetan jubilej. Istraživači su pratili životne navike, genetiku i psihološke karakteristike žena iz različitih zemalja koje su napunile sto godina. Zbog toga su rezultati korisni za sve žene koje žele da produže zdrav i kvalitetan život.

Međutim, analiza je pokazala da ne postoji jedan gen koji garantuje dugovečnost. Dug život je posledica više faktora. Genetika ima određenu ulogu, ali nije presudna. Stručnjaci su pronašli varijante gena FOXO3A i APOE kod nekih žena, ali niti jedan gen nije odlučujući. Osim toga, kod ovih žena su primećeni efikasniji mehanizmi za popravku DNK (molekula u ćelijama koji nose nasledne informacije) i očuvana funkcija mitohondrija (delova ćelije koji proizvode energiju). Ipak, to nisu osobine koje je lako proveriti svakodnevno.

Životne navike koje mogu povećati šanse za dug život

Osim genetike, način života ima veliku ulogu. Žene koje dožive sto godina najčešće biraju ishranu bogatu biljnim namirnicama i umereno konzumiraju hranu. Zbog toga izbegavaju prejedanje i prate obrasce ishrane slične mediteranskoj dijeti (puno povrća, ribe i maslinovog ulja). S druge strane, nisu bile sklone restriktivnim dijetama niti iscrpljujućim režimima. U međuvremenu, fizička aktivnost je bila svakodnevna, ali umerena. Hodanje, rad u bašti i kućni poslovi obeležili su njihovu rutinu. Nepušenje se izdvaja kao snažan faktor zaštite. Nalazi o alkoholu nisu dali jasan zaključak. Takođe, nije dokazano da alkohol produžava život.

Psihološka otpornost i važnost podrške

Pored fizičkog zdravlja, psihološka otpornost je još jedan zajednički faktor. Žene koje dožive sto godina često imaju snažne porodične i društvene veze i dobijaju podršku od prijatelja i porodice. Osim toga, bolje se prilagođavaju promenama i uspešno prevazilaze stres. „Važno je da ljudi uspeju da se posle teških događaja prilagode i nastave dalje“, ističe dr Ljiljana Petrović, specijalista interne medicine. Ona dodaje: „Optimističan pogled na život može pomoći da lakše prevaziđemo izazove, ali nije jedini faktor dugovečnosti.“

Šta povezuje žene koje dožive sto godina i kako primeniti ove navike

Konačno, nema čudotvornog recepta za dugovečnost. Kombinacija uravnotežene ishrane, umerenog kretanja, izbegavanja pušenja i negovanja bliskih odnosa može povećati šanse za zdraviju starost. Takođe, važno je naučiti kako se nositi sa stresom i životnim promenama. Na kraju, sreća i povoljni životni uslovi takođe igraju ulogu. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.