Novo istraživanje sa Baylor College of Medicine pokazuje da mozak prepoznaje zvuke i govor čak i tokom anestezije

Najnovija studija naučnika sa Baylor College of Medicine iz SAD donela je zanimljive uvide u to kako mozak funkcioniše dok smo pod opštom anestezijom. Tim istraživača pratio je moždanu aktivnost kod sedam pacijenata tokom operacija epilepsije. Iako su pacijenti bili bez svesti, određeni delovi mozga su nastavili da procesuiraju zvuke i govor iz okoline. Ovo saznanje može biti posebno važno za žene koje razmišljaju o operaciji ili imaju strah od anestezije.

Za potrebe istraživanja korišćene su specijalne mikroelektrode koje omogućavaju praćenje aktivnosti pojedinačnih neurona u mozgu, uključujući i hipokampus – deo odgovoran za pamćenje i učenje. Rezultati su pokazali da mozak ne prestaje sa radom ni pod dubokom anestezijom, već nastavlja da analizira zvučne signale iz okruženja, iako toga nismo svesni.

U prvoj fazi eksperimenta, pacijentima su puštani različiti tonovi. Čak i pod anestezijom, njihovi mozgovi su reagovali na neobične zvuke, a ponavljanje istih tonova dovodilo je do boljeg prepoznavanja. Ovo sugeriše da sluh ostaje delimično aktivan čak i tokom dubokog sna izazvanog anestezijom.

Nakon toga, istraživači su ispitivali reakciju mozga na govor, koristeći rečenice iz edukativnih programa. Hipokampus je uspevao da razlikuje reči i pokušavao da anticipira sledeću, što se dosad smatralo mogućim samo u budnom stanju. Važno je istaći da pacijenti nisu bili svesni dešavanja oko sebe niti su se kasnije sećali bilo kakvih razgovora iz operacione sale.

Za žene koje planiraju operaciju, ova otkrića mogu biti umirujuća: dok mozak procesira zvuke, tokom anestezije nema svesti ni bilo kakvog osećaja ili pamćenja događaja. Dr Erik Hoel, jedan od autora studije, naglašava: “Pacijenti nisu svesni razgovora niti će ih kasnije pamtiti, ali istraživanje pokazuje koliko je mozak sofisticiran čak i kada smo u nesvesnom stanju.”

Važno je naglasiti da ova saznanja ne utiču na sigurnost ili efikasnost anestezije. Ona i dalje uspešno eliminiše bol i svest tokom zahvata, a nema razloga za strah da će pacijentkinje zapamtiti išta iz operacione sale.

Ako ste pred operacijom ili imate nedoumice u vezi sa anestezijom, obavezno se konsultujte sa svojim lekarom. Samo stručnjak može da proceni koja vrsta anestezije je najbezbednija za vas i da odgovori na sva pitanja. Anestezija je danas rutinska i strogo kontrolisana procedura, pa je najvažnije da budete dobro informisani i da otvoreno razgovarate sa medicinskim timom.

Za tačnu dijagnozu i savet, uvek se obratite lekaru.

Generacija Z menja navike – umesto noćnih provoda, više pažnje posvećuju fizičkom i mentalnom zdravlju

U poslednje vreme, pripadnici generacije Z sve češće stavljaju zdravlje ispred noćnih izlazaka i konzumacije alkohola. Umesto provoda do kasno, mladi, a posebno žene, odlučuju se za jutarnje treninge, zdravu ishranu i redovan san. Ova promena ponašanja dodatno je naglašena nakon pandemije, kada su mnoge žene iz Sjedinjenih Američkih Država pronašle mir u kućnim rutinama koje doprinose njihovoj dobrobiti. Pored toga, sve više mladih odlučuje da ograniči ili potpuno izbaci alkohol, što je u skladu sa izveštajem američkog generalnog hirurga iz 2025. godine, koji upozorava da alkohol povećava rizik od čak sedam vrsta raka.

Usled ovih promena, generacija Z se u javnosti često opisuje kao manje zanimljiva, ali njihovi izbori donose očigledne koristi. Umesto kasnih izlazaka, mlade žene češće biraju aktivnosti poput pilatesa, dnevnih šetnji ili vođenja ličnog dnevnika, a mnoge se odlučuju i za celibat ili izbegavanje neobaveznih veza kako bi sačuvale emocionalnu stabilnost. Iako starije generacije ponekad kritikuju ovakve navike, istraživanja jasno pokazuju da zdrav stil života donosi dugoročne benefite.

Stručnjaci ističu prednosti ovakvih navika. Addison Aloian, NASM-CPT, naglašava: „Rani odlazak na spavanje, fizička aktivnost i izbegavanje alkohola direktno utiču na bolji imunitet i mentalno zdravlje.” Takođe, smanjena konzumacija alkohola može umanjiti rizik od hroničnih bolesti, dok pravilna ishrana, redovno vežbanje i dovoljno sna pomažu ženama da se osećaju energičnije i stabilnije tokom dana.

Za one koje žele da promene rutinu, preporučuje se da večernje izlaske zamene šetnjom ili grupnim treninzima, biraju pića bez alkohola i odlaze na spavanje ranije. Praćenje sopstvenog zdravlja i vođenje dnevnika može biti od pomoći u prepoznavanju navika koje najviše odgovaraju. Na kraju, najvažnije je pronaći balans koji svakoj ženi lično prija – zdravlje je lična stvar i nije sramota birati mir i stabilnost ispred tuđih očekivanja. Za sva pitanja i savete obavezno se konsultujte sa lekarom.

Iskusna kardiološkinja dr Christina S. Reuss otkriva zašto je omega-3 ključan za zdravlje srca žena i kada je suplementacija potrebna

Zdravlje srca kod žena je tema koja zahteva posebnu pažnju, s obzirom na to da su kardiovaskularne bolesti najčešći uzrok oboljevanja i smrtnosti kod ženske populacije. Pravilna ishrana ostaje osnova prevencije, ali često nije moguće uneti sve potrebne nutrijente iz hrane. Na pitanje koji dodatak može biti najkorisniji za srce žena odgovara dr Christina S. Reuss, iskusna kardiološkinja, koja ističe da je jedini suplement koji ona svakodnevno koristi upravo omega-3 masne kiseline.

Dr Reuss naglašava da dodaci ne mogu zameniti raznovrsnu ishranu, ali izdvaja: „Za zdravlje srca verujem u uzimanje omega-3 polinezasićenih masnih kiselina (PUFA)“. Ove masne kiseline poznate su po tome što smanjuju rizik od visokog pritiska, povišenog holesterola i poremećaja srčanog ritma, a takođe mogu sprečiti ozbiljne komplikacije poput srčanog zastoja.

Problem je što mnoge žene ne unose dovoljno omega-3 kroz ishranu. Najbolji izvor su masne ribe poput lososa, sardine, skuše i haringe, dok su biljni izvori chia i lanene semenke, kao i orasi. Dr Reuss ističe da je, zbog prelaska na biljnu ishranu, njen unos ribe iz proverenih izvora smanjen, pa se odlučila za suplementaciju omega-3. Prema njenim rečima: „Prehrana je ipak na prvom mestu. Moj je pristup nadoknaditi ono što prehranom nisam unela u dovoljnoj meri“. Ovo je posebno važno za žene koje ne konzumiraju ribu ili su na vegetarijanskoj ili veganskoj ishrani, te im se savetuje da uz konsultaciju sa lekarom razmotre uzimanje omega-3 suplemenata.

Ipak, dr Reuss savetuje oprez. Trudnice, žene koje koriste lekove za razređivanje krvi ili imaju alergije, svakako treba da se posavetuju sa svojim lekarom pre upotrebe bilo kakvih dodataka. Preporučuje da se biraju proizvodi u manjim pakovanjima i u obliku koji je lako uzimati svakodnevno. Ne treba zaboraviti da je najbolji način za unos vitamina i minerala upravo raznovrsna ishrana bogata povrćem, voćem, mahunarkama, orašastim plodovima i integralnim žitaricama. Kako kaže dr Reuss: „To što mislimo da nam je potreban neki vitamin ili nutrijent ne znači nužno da ga moramo uzimati kao dodatak“.

Za žene koje brinu o zdravlju svog srca, preporuka je da uvedu male, ali dosledne promene u svakodnevnu rutinu – balansirana ishrana, fizička aktivnost i upravljanje stresom su najvažniji. Suplementi poput omega-3 mogu biti korisni kao podrška, ali nikako nisu zamena za zdrav način života. Za svaku nedoumicu ili konkretnu preporuku, obavezno je obratiti se lekaru.