SZO potvrdila da su svi kontakti završili karantin, epidemija izazvana retkim andskim sojem

Svetska zdravstvena organizacija saopštila je da je epidemija hantavirusa na holandskom kruzeru Hondijus zvanično okončana, pošto je i poslednja osoba iz kontakta sa zaraženima završila karantin i imala negativan test na virus. Tokom epidemije, zaraženo je ukupno 13 osoba, a tri su preminule.

Za izbijanje epidemije odgovoran je retki andski soj hantavirusa, tipičan za područja Argentine i Čilea. Kruzer Hondijus isplovio je iz Argentine 1. aprila, a prvi slučajevi bolesti zabeleženi su nakon početka putovanja. Na brodu se nalazilo oko 150 putnika i članova posade iz 23 zemlje, a početkom maja prijavljena su tri smrtna slučaja povezana sa virusom.

Prema saopštenju, žrtve su holandski par i jedan nemački državljanin, koji su preminuli od posledica hantavirusa tokom trajanja epidemije. SZO je naložila praćenje i karantin kontakata visokog rizika u trajanju od 42 dana nakon izlaganja, dok je osobama koje su bile u kontaktu niskog rizika savetovano da prate svoje zdravstveno stanje i potraže medicinsku pomoć ukoliko se pojave simptomi.

“Sve osobe koje su bile u kontaktu sa zaraženima prošle su kroz propisani karantin i testirane su na virus. Nakon završetka ovog perioda i negativnih rezultata, epidemija je zvanično proglašena okončanom”, saopštili su iz Svetske zdravstvene organizacije.

Centar za kontrolu i prevenciju bolesti SAD beleži rast poseta hitnoj službi zbog ujeda krpelja, sezona ocenjena kao intenzivnija

Zdravstvene službe u Sjedinjenim Američkim Državama registrovale su ove godine povećanje broja poseta hitnoj pomoći zbog ujeda krpelja, što prema navodima Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) predstavlja najviši nivo od 2017. godine. Stručnjaci ukazuju da je aktuelna sezona krpelja ozbiljnija u poređenju s prethodnim godinama, a povećan broj slučajeva obuhvata veći deo teritorije SAD.

Epidemiolog iz Odseka za javno zdravlje Viskonsina, Rebeka Osborn, navela je da širenje krpelja prati i pojavu bolesti koje prenose. “Definitivno je zabrinjavajuće što primećujemo nove vrste krpelja u oblastima gde ih ranije nije bilo, a sa njima dolaze i bolesti koje prenose”, izjavila je Osborn. Kako je istakla, klimatske promene doprinose širenju krpelja, jer toplije temperature proširuju geografsko prisustvo ovih parazita.

Posebnu pažnju zdravstvene institucije posvećuju vrsti poznatoj kao lone star krpelj, koji može preneti supstancu poznatu kao alfa-gal. Ova supstanca može kod određenih osoba izazvati alergijsku reakciju na crveno meso. Osim toga, prati se i pojava virusa Powassan, koji prema navodima stručnjaka može uticati na centralni nervni sistem i dovesti do problema sa pamćenjem, govornim sposobnostima ili napada.

Prema rečima epidemiologa, broj bolesti koje prenose krpelji nastavlja da raste uprkos edukativnim kampanjama o prevenciji. “Nažalost, uprkos svim naporima u podizanju svesti o prevenciji ujeda krpelja, beležimo rast obolelih od bolesti koje oni prenose”, navela je Osborn.

Na letnjem kampu u blizini grada Ist Troj u Viskonsinu, deca su ove godine uključena u edukaciju o proveri tela na prisustvo krpelja, u okviru redovnih aktivnosti na kampovanju. Prema rečima jednog od savetnika u kampu, deca svakodnevno proveravaju moguće ujede tokom večernje higijene, a pojedini su prijavili da su pronašli krpelje na koži.

Zdravstvene vlasti u SAD savetuju građanima da tokom boravka u prirodi koriste zaštitnu odeću, redovno proveravaju kožu nakon povratka sa otvorenih prostora i obrate se lekaru u slučaju pojave simptoma nakon ujeda krpelja. Povećana prisutnost krpelja i bolesti koje prenose prati se širom zemlje, a stručnjaci ističu da se trend širenja može povezati sa promenama u klimatskim uslovima.

Spasioci izvukli Ernana Alberta Hila Floresa, istraga o uzrocima urušavanja još traje

Spasioci su u priobalnom gradu La Gvajra u Venecueli izvukli 43-godišnjeg Ernana Alberta Hila Floresa iz ruševina tržnog centra Galerijas Plaja Grande, osam dana nakon što je objekat urušen u snažnom zemljotresu, saopšteno je iz zvaničnih izvora. Hil Flores, koji je radio kao čuvar, nalazio se na radnom mestu u trenutku potresa 24. juna, a preživeo je zahvaljujući čuvarskoj kućici koja je formirala vazdušni džep.

Prema dostupnim podacima, Venecuelu su 24. juna pogodile dve serije zemljotresa jačine 7,2 i 7,5 jedinica po Rihteru. U katastrofi je poginulo 2.295 ljudi, dok je 11.267 osoba povređeno. Stotine stambenih objekata su uništene ili oštećene, a deo infrastrukture, uključujući bolnice i glavni aerodrom, privremeno je van funkcije.

“Naša ekipa je pronašla Ernana Alberta Hila Floresa u stabilnom stanju, zahvaljujući vazdušnom džepu u kojem je preživeo više dana bez hrane i vode”, navodi se u zvaničnoj izjavi spasilačke službe.

Istraga o uzrocima urušavanja tržnog centra je u toku, a nadležni organi nastavljaju sa proverama bezbednosti preostalih objekata u oblasti pogođenoj zemljotresom.

Vlasti su potvrdile da su međunarodne ponude za pomoć upućene Karakasu, dok su izrazi saučešća stigli od lidera više država.