Prvi znaci demencije često su gotovo nevidljivi, a žene u menopauzi posebno su u riziku – evo na šta obratiti pažnju

Vaskularna demencija može se razvijati godinama pre nego što postane vidljiva, a žene starije od pedeset godina su u posebnom riziku. Povremeni propusti u pamćenju, poput zaboravljanja gde ste ostavili ključeve ili nečijeg imena, često su deo normalnog starenja, ali mogu biti i prvi signali ozbiljnijih kognitivnih problema. Stručnjaci ističu da ovakve situacije ne znače nužno početak bolesti, ali je važno znati da se prvi znaci demencije ponekad pojave mnogo pre nego što postanu očigledni.

Na početku, demencija se razvija tiho i neprimetno – osoba može primetiti blagu zbunjenost ili imati poteškoće sa koncentracijom. Zbog toga što se ove promene često pripisuju svakodnevnom stresu, umoru ili starenju, porodica i okolina ih mogu zanemariti. Posebno je važno da žene nakon pedesete obrate pažnju na suptilne promene u svakodnevnom funkcionisanju.

Dok je Alchajmerova bolest najpoznatiji oblik, vaskularna demencija je drugi najčešći tip i nastaje zbog dugotrajnog oštećenja krvnih sudova u mozgu. Faktori rizika uključuju visok krvni pritisak, dijabetes, povišen holesterol, gojaznost i pušenje. Ako se ovi faktori zanemaruju, dolazi do postepenog oštećenja moždanih ćelija. “Mnoge žene nisu svesne da mozak pamti svaki visok pritisak i svaku cigaretu,” upozorava dr Svetlana Marković, neurolog.

Takođe, moguće je preživeti više “tihih” moždanih udara bez jasnih simptoma, koji ipak ostavljaju trajna oštećenja. Vremenom, problemi kao što su zaboravnost, slabija koncentracija i teškoće u planiranju postaju izraženiji.

Žene su dodatno u riziku zbog hormonskih promena u menopauzi. “Pad estrogena može dodatno povećati rizik od visokog pritiska, gojaznosti i dijabetesa, što sve utiče na zdravlje mozga,” naglašava dr Marković. Redovno merenje krvnog pritiska i šećera u krvi, pravilna ishrana, umerena fizička aktivnost i prestanak pušenja predstavljaju ključne korake u prevenciji.

Redovni pregledi kod lekara pomažu u ranom otkrivanju rizičnih faktora. Nakon četrdesete godine, svaka žena bi trebalo bar jednom godišnje da proveri krvni pritisak i šećer. Kontrola telesne težine i izbegavanje pušenja su takođe veoma važni. “Zdrav stil života može znatno smanjiti rizik od demencije, posebno vaskularne,” dodaje dr Marković.

Ako primetite česte smetnje u pamćenju, dezorijentaciju ili probleme sa svakodnevnim obavezama, ne oklevajte da se obratite lekaru. Samo stručnjak može postaviti tačnu dijagnozu i predložiti najbolje korake za očuvanje moždanog zdravlja. Nije svako zaboravljanje znak bolesti, ali upornost simptoma zahteva pažnju i savet lekara.

Generacija Z menja navike – umesto noćnih provoda, više pažnje posvećuju fizičkom i mentalnom zdravlju

U poslednje vreme, pripadnici generacije Z sve češće stavljaju zdravlje ispred noćnih izlazaka i konzumacije alkohola. Umesto provoda do kasno, mladi, a posebno žene, odlučuju se za jutarnje treninge, zdravu ishranu i redovan san. Ova promena ponašanja dodatno je naglašena nakon pandemije, kada su mnoge žene iz Sjedinjenih Američkih Država pronašle mir u kućnim rutinama koje doprinose njihovoj dobrobiti. Pored toga, sve više mladih odlučuje da ograniči ili potpuno izbaci alkohol, što je u skladu sa izveštajem američkog generalnog hirurga iz 2025. godine, koji upozorava da alkohol povećava rizik od čak sedam vrsta raka.

Usled ovih promena, generacija Z se u javnosti često opisuje kao manje zanimljiva, ali njihovi izbori donose očigledne koristi. Umesto kasnih izlazaka, mlade žene češće biraju aktivnosti poput pilatesa, dnevnih šetnji ili vođenja ličnog dnevnika, a mnoge se odlučuju i za celibat ili izbegavanje neobaveznih veza kako bi sačuvale emocionalnu stabilnost. Iako starije generacije ponekad kritikuju ovakve navike, istraživanja jasno pokazuju da zdrav stil života donosi dugoročne benefite.

Stručnjaci ističu prednosti ovakvih navika. Addison Aloian, NASM-CPT, naglašava: „Rani odlazak na spavanje, fizička aktivnost i izbegavanje alkohola direktno utiču na bolji imunitet i mentalno zdravlje.” Takođe, smanjena konzumacija alkohola može umanjiti rizik od hroničnih bolesti, dok pravilna ishrana, redovno vežbanje i dovoljno sna pomažu ženama da se osećaju energičnije i stabilnije tokom dana.

Za one koje žele da promene rutinu, preporučuje se da večernje izlaske zamene šetnjom ili grupnim treninzima, biraju pića bez alkohola i odlaze na spavanje ranije. Praćenje sopstvenog zdravlja i vođenje dnevnika može biti od pomoći u prepoznavanju navika koje najviše odgovaraju. Na kraju, najvažnije je pronaći balans koji svakoj ženi lično prija – zdravlje je lična stvar i nije sramota birati mir i stabilnost ispred tuđih očekivanja. Za sva pitanja i savete obavezno se konsultujte sa lekarom.

Iskusna kardiološkinja dr Christina S. Reuss otkriva zašto je omega-3 ključan za zdravlje srca žena i kada je suplementacija potrebna

Zdravlje srca kod žena je tema koja zahteva posebnu pažnju, s obzirom na to da su kardiovaskularne bolesti najčešći uzrok oboljevanja i smrtnosti kod ženske populacije. Pravilna ishrana ostaje osnova prevencije, ali često nije moguće uneti sve potrebne nutrijente iz hrane. Na pitanje koji dodatak može biti najkorisniji za srce žena odgovara dr Christina S. Reuss, iskusna kardiološkinja, koja ističe da je jedini suplement koji ona svakodnevno koristi upravo omega-3 masne kiseline.

Dr Reuss naglašava da dodaci ne mogu zameniti raznovrsnu ishranu, ali izdvaja: „Za zdravlje srca verujem u uzimanje omega-3 polinezasićenih masnih kiselina (PUFA)“. Ove masne kiseline poznate su po tome što smanjuju rizik od visokog pritiska, povišenog holesterola i poremećaja srčanog ritma, a takođe mogu sprečiti ozbiljne komplikacije poput srčanog zastoja.

Problem je što mnoge žene ne unose dovoljno omega-3 kroz ishranu. Najbolji izvor su masne ribe poput lososa, sardine, skuše i haringe, dok su biljni izvori chia i lanene semenke, kao i orasi. Dr Reuss ističe da je, zbog prelaska na biljnu ishranu, njen unos ribe iz proverenih izvora smanjen, pa se odlučila za suplementaciju omega-3. Prema njenim rečima: „Prehrana je ipak na prvom mestu. Moj je pristup nadoknaditi ono što prehranom nisam unela u dovoljnoj meri“. Ovo je posebno važno za žene koje ne konzumiraju ribu ili su na vegetarijanskoj ili veganskoj ishrani, te im se savetuje da uz konsultaciju sa lekarom razmotre uzimanje omega-3 suplemenata.

Ipak, dr Reuss savetuje oprez. Trudnice, žene koje koriste lekove za razređivanje krvi ili imaju alergije, svakako treba da se posavetuju sa svojim lekarom pre upotrebe bilo kakvih dodataka. Preporučuje da se biraju proizvodi u manjim pakovanjima i u obliku koji je lako uzimati svakodnevno. Ne treba zaboraviti da je najbolji način za unos vitamina i minerala upravo raznovrsna ishrana bogata povrćem, voćem, mahunarkama, orašastim plodovima i integralnim žitaricama. Kako kaže dr Reuss: „To što mislimo da nam je potreban neki vitamin ili nutrijent ne znači nužno da ga moramo uzimati kao dodatak“.

Za žene koje brinu o zdravlju svog srca, preporuka je da uvedu male, ali dosledne promene u svakodnevnu rutinu – balansirana ishrana, fizička aktivnost i upravljanje stresom su najvažniji. Suplementi poput omega-3 mogu biti korisni kao podrška, ali nikako nisu zamena za zdrav način života. Za svaku nedoumicu ili konkretnu preporuku, obavezno je obratiti se lekaru.