Potrošačke cene u septembru porasle 4,1 odsto međugodišnje, najviše poskupele usluge stanovanja, prevoza i održavanja domaćinstva

Inflacija u Srbiji ubrzala je na 4,1 odsto u septembru 2026. godine, prema podacima koje je objavio Republički zavod za statistiku. Ovo predstavlja značajno povećanje u odnosu na prethodni mesec, kada je međugodišnja inflacija iznosila 2,2 odsto, dok je u julu bila 1,9 odsto. Ključni pokretač rasta bio je skok cena usluga i stanovanja, dok su pojedine kategorije hrane zabeležile smanjenje cena.

Prema saopštenju RZS, cene hrane u septembru 2026. bile su niže za 1,8 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine. U avgustu je međugodišnji pad cena hrane bio znatno izraženiji i iznosio je 7,2 odsto. S druge strane, žitarice i proizvodi od žitarica poskupeli su 2,5 odsto, riba i morski plodovi 2,9 odsto, dok su ulja, masti i kafa skuplji za 0,5 odsto. Bezalkoholna pića su skuplja za 2,5 odsto, a proizvodi poput čaja i biljnih napitaka čak za 7,2 odsto.

Rast cena usluga i stanovanja ubrzao inflaciju u Srbiji

Značajan doprinos rastu inflacije dali su troškovi stanovanja i raznih usluga. Kirije su uvećane za 10,6 odsto, a usluge održavanja, popravke i obezbeđenja stanova poskupele su 15,3 odsto. Vodosnabdevanje je poskupelo 21,8 odsto, dok je odvođenje otpadnih voda skuplje za 12,9 odsto. Takođe, popravke, montaža i iznajmljivanje aparata za domaćinstvo porasli su za 9,8 odsto, a usluge za tekuće održavanje stana za 21,5 odsto.

U segmentu zdravstva, nebolničke usluge su skuplje za 11,1 odsto, dok su dentalne usluge porasle za 12,2 odsto. Kada je reč o transportu, usluge održavanja i popravke vozila poskupele su 13,6 odsto, a bicikli 9,6 odsto. Prevoz putnika železnicom je skuplji za 10,8 odsto, drumskim saobraćajem za 4,7 odsto, dok su poštanske i kurirske usluge zabeležile rast od 7,8 odsto.

Cene lične potrošnje i efekti po sektorima

Prema zvaničnim podacima, cene proizvoda i usluga lične potrošnje u septembru 2026. godine, u poređenju sa avgustom, porasle su za 0,2 odsto. U odnosu na decembar 2025. godine, povećanje iznosi 3,3 odsto. Cene su najviše porasle u grupama transport (1,2 odsto), hrana i bezalkoholna pića (0,6 odsto), restorani i hoteli (0,5 odsto), stanovanje, voda, električna energija, gas i goriva i nameštaj, oprema za domaćinstvo i tekuće održavanje stana (svaka po 0,4 odsto).

Dodatno, rast cena zabeležen je i u kategorijama zdravlje (0,2 odsto), alkoholna pića i duvan, kao i informisanje i komunikacije (po 0,1 odsto). Istovremeno, pad cena registrovan je kod rekreacije, sporta i kulture (-5,6 odsto), kao i kod odeće i obuće (-0,1 odsto). Cene ostalih proizvoda i usluga nisu se bitnije promenile tokom ovog perioda.

U kontekstu šire ekonomske slike, ubrzanje inflacije u Srbiji tokom septembra ukazuje na promene potrošačkih navika, posebno zbog rasta troškova stanovanja i usluga. Ovakav trend može imati implikacije na realnu kupovnu moć građana i poslovanje domaćih preduzeća, posebno u sektorima gde su fiksni troškovi značajan deo ukupnih rashoda. Pratiti dinamiku inflacije važno je za planiranje kako na nivou domaćinstava, tako i privrede.

U 76 država posluje 3.300 zdravstvenih zadruga, dok u Srbiji dominiraju poljoprivredne i socijalne zadruge

Zdravstveno zadrugarstvo u svetu okuplja više od 100 miliona domaćinstava kroz 3.300 aktivnih organizacija u 76 država, dok Srbija gotovo da nema takav model udruživanja. Prema podacima Međunarodnog zadružnog saveza, u Srbiji trenutno postoji 2.900 aktivnih zadruga, od kojih su tri petine poljoprivredne, dok su zdravstvene zastupljene minimalno.

Rast zdravstveno zadružnih modela u svetu

Samo u Italiji, prema podacima Međunarodne organizacije zdravstvenih zadruga (IHCO), posluje 6.756 zdravstvenih zadruga sa više od 233.000 zaposlenih. Ove zadruge nude širok spektar usluga, uključujući primarnu zdravstvenu zaštitu, preventivne programe, rehabilitaciju, zaštitu mentalnog zdravlja, telemedicinu, stomatološke usluge i promociju zdravlja. U mnogim zemljama zdravstvene zadruge predstavljaju važan deo javnog sistema, naročito u segmentima gde je potrebna veća dostupnost i prevencija.

Izazovi i regulatorne prepreke u Srbiji

U Srbiji, iako važeći Zakon o zadrugama formalno dozvoljava osnivanje zdravstvenih zadruga, ne postoji poseban regulatorni okvir u zdravstvenom zakonodavstvu koji bi omogućio njihov razvoj i održivo funkcionisanje. Dr Milorad Stamenović, naučni saradnik i globalni rukovodilac projekta u kliničkim ispitivanjima u Nici, pokrenuo je Inicijativu za ponovno uspostavljanje zdravstvenih zadruga u Srbiji. On ističe da je potrebno dopuniti Zakon o zdravstvenoj zaštiti i Zakon o zadrugama, kao i doneti podzakonska akta koja bi uredila licenciranje, standarde kvaliteta, način finansiranja i ugovaranje usluga sa Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje (RFZO).

Potencijal i značaj za domaće zdravstvo

Starenje stanovništva, porast hroničnih bolesti i nedostatak zdravstvenih radnika, naročito u ruralnim sredinama, ukazuju na potrebu za razvojem modela kao što su zdravstvene zadruge. Prema rečima Stamenovića, „uloga zdravstvenih zadruga ne bi bila da zamene domove zdravlja ili bolnice, već da popune praznine između javnog i privatnog sektora, posebno gde građani najteže dolaze do usluga“. On predlaže postepeno uvođenje pilot-projekata u lokalnim samoupravama, kako bi se procenila održivost i uticaj na kvalitet zdravstvene zaštite.

Oslonac na više izvora finansiranja

Iskustva iz sveta pokazuju da nijedan uspešan model zdravstvenih zadruga ne počiva isključivo na članarinama ili javnim sredstvima. Održiva finansijska konstrukcija podrazumeva kombinaciju više izvora, uključujući članarine, javna sredstva i plaćene usluge. Takođe, zadruge mogu doprineti ravnomernijoj dostupnosti zdravstvenih usluga i unapređenju preventivnih programa. Konačno, stručna javnost ukazuje da bi Srbija, uz regulativne izmene, mogla da razvije model zdravstvenog zadrugarstva koji odgovara lokalnim potrebama i demografskim izazovima.

Federalne rezerve beleže rast kašnjenja sa otplatom, dok prihodi i imovina rastu, ali nejednako po grupama

Svaka peta američka porodica kasni sa otplatom dugova, dostigavši nivo zabeležen poslednji put 2010. godine, prema istraživanju koje su objavile Federalne rezerve Sjedinjenih Američkih Država. Krajem 2025. godine, skoro 20 odsto američkih domaćinstava nije izmirilo svoje obaveze na vreme, što je najveći procenat od perioda oporavka nakon velike finansijske krize iz 2008. godine. Ovo pogoršanje sposobnosti otplate dugova beleži se uprkos tome što prihodi i neto imovina domaćinstava rastu, ističu Federalne rezerve.

Rast dugova i struktura kašnjenja sa otplatom

Prema zvaničnim podacima, udeo porodica koje kasne sa otplatom dugova porastao je sa oko 12 odsto u 2022. godini na gotovo 20 odsto u 2025. Više od osam odsto domaćinstava kasnilo je sa isplatom obaveza najmanje dva meseca, što je značajno povećanje u poređenju sa pet odsto iz 2022. godine. Kao rezultat, povećano je i opterećenje dugovima: 8,6 odsto porodica troši više od 40 odsto svojih prihoda na otplatu duga, dok je taj procenat u 2022. iznosio 6,5 odsto. Ovo je najviši nivo zabeležen od 2013. godine.

Prihodi i imovina rastu, ali ne za sve grupe

Slika finansijskog zdravlja američkih domaćinstava nije ujednačena. Realni medijalni porodični prihod porastao je za sedam odsto između 2022. i 2025. godine, dostigavši 82.200 dolara. Medijalna neto imovina povećana je za dva odsto, na 215.900 dolara, dok je prosečna neto imovina dostigla 1,24 miliona dolara, što predstavlja rast od sedam odsto. Međutim, ovaj rast nije ravnomerno raspoređen. Dok su domaćinstva sa osobom starijom od 75 godina na čelu ostvarila snažan rast prihoda, domaćinstva u grupi od 35 do 44 godine zabeležila su pad prihoda od 25 odsto. Federalne rezerve objašnjavaju ovaj pad slabijim kapitalnim dobicima u toj starosnoj grupi. Udeo domaćinstava sa vlasništvom nad nekretninom ostao je stabilan, oko 66 odsto, dok je medijalna neto vrednost stambene imovine porasla sa 218.900 na 230.000 dolara. Učešće u penzionim planovima blago je povećano na oko 65 odsto, a među vlasnicima akcija medijalna vrednost porasla je za 36 odsto, na 77.400 dolara.

Dug američkih domaćinstava dostiže rekordne nivoe

Ukupno zaduženje domaćinstava u Sjedinjenim Američkim Državama dostiglo je 18,8 biliona dolara krajem 2025. godine, što je istorijski maksimum. Kašnjenje u otplati studentskih kredita povećano je nakon što je savezna vlada obnovila naplatu rata, dok su kašnjenja kod pojedinih hipotekarnih kredita dostigla nivoe iz 2012. godine. Pored toga, dug po kreditnim karticama ostaje visok. Amerikanci su u drugom kvartalu 2026. godine dugovali 1,26 biliona dolara (bilion je hiljadu milijardi), što je samo malo ispod rekorda od 1,28 biliona dolara iz 2025. godine. Analize pokazuju da su problemi sa otplatom prisutni u svim dohodovnim grupama. Istraživanje Federalnih rezervi, sprovedeno na reprezentativnom uzorku domaćinstava, ukazuje na sve veći raskorak između rasta prihoda i imovine i sposobnosti dela porodica da redovno izmiruje svoje dugove. Ovi trendovi pokazuju značajnu promenu u finansijskom položaju američkih domaćinstava, sa mogućim implikacijama za širu ekonomiju.