Deseta konferencija otvara teme razvoja tržišta kapitala i novih investicionih prilika za region Jugoistočne Evrope

Beograd će 27. novembra 2026. godine biti domaćin desete konferencije SEE Finance & Investment Forum, na kojoj je do sada učestvovalo više od 2.000 predstavnika i 400 govornika iz regiona. Ovaj regionalni događaj okuplja ključne aktere iz finansijskog sektora, investitore, regulatorna tela i kompanije iz Jugoistočne Evrope. Kompanija New Angles Consulting organizuje forum uz podršku Nacionalnog udruženja procenitelja Srbije, četvrtu godinu zaredom.

SEE Finance & Investment Forum kao regionalna platforma dijaloga

Tokom prethodnih deset godina, SEE Finance & Investment Forum je bio poznat pod nazivom SEE NPL Forum. Prelazak na novi naziv prati širenje fokusa programa, koji obuhvata teme od globalnih ekonomskih i geopolitičkih kretanja, preko tržišta kapitala i investicionih fondova, pa do bankarstva, osiguranja i alternativnih ulaganja. Posebna pažnja ove godine biće posvećena razvoju tržišta kapitala i usmeravanju domaće štednje ka investicijama. Osim toga, razmatraće se institucionalno ulaganje i nove investicione mogućnosti u regionu.

Ključne teme i značaj otvorenog dijaloga

Forum ostaje posvećen otvorenom dijalogu između javnog i privatnog sektora. Kroz razmenu iskustava iz prakse i povezivanje učesnika, događaj stvara prostor za nove kontakte i poslovne prilike. Program uključuje diskusije o globalnim ekonomskim rizicima, otpornosti regiona i razvoju investicionih fondova. Pored toga, značajan deo biće posvećen tržištu nekretnina, logistici, stambenim i studentskim projektima, data centrima i privatnom kreditiranju.

Uticaj konferencije na finansijski sektor regiona

SEE Finance & Investment Forum je do sada okupio predstavnike iz Srbije, Hrvatske, Slovenije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Severne Makedonije, Grčke, Mađarske, Austrije, Albanije, Nemačke i Ujedinjenog Kraljevstva. Na forumu su učestvovali predstavnici centralnih banaka, ministarstava, regulatornih i razvojnih institucija, komercijalnih banaka, investicionih fondova i međunarodnih finansijskih organizacija. Jasna Nedić, direktorka kompanije New Angles Consulting, naglasila je: “Deset godina Foruma za nas predstavlja mnogo više od jubileja. Gradili smo prostor za razgovore koji povezuju različite delove finansijske industrije regiona i omogućavaju otvorenu diskusiju o promenama na tržištu.”

Dalji razvoj i proširenje programa

NPL tržište ostaje važan deo agende, uz proširenje na širi investicioni i finansijski ciklus. Bankarstvo i osiguranje biće sagledani kroz regulatorne promene, tehnološke inovacije i nova očekivanja korisnika finansijskih usluga. Posebno će se analizirati promene u vrednovanju imovine, prinosima i faktorima koji utiču na investicione odluke. Na taj način, SEE Finance & Investment Forum nastavlja da bude ključna tačka okupljanja za razmenu znanja i stvaranje novih poslovnih mogućnosti u regionu.

Tri najveće firme ostvarile 18 miliona dinara dobiti, dok sektor beleži rast broja preduzeća i zaposlenih

Sakupljači šumskih plodova u Srbiji zabeležili su snažan rast ukupne dobiti, prema podacima bonitetne kuće CompanyWall. U 2025. godini, ukupna dobit sektora iznosila je 16,8 miliona dinara, što pokazuje da je dobit za godinu dana povećana više od dva i po puta u poređenju sa 6,4 miliona dinara iz 2024. godine.

Rast dobiti i struktura sektora šumskih plodova

Sektor sakupljača šumskih plodova uključuje sakupljanje i preradu pečuraka, šumskih jagoda, borovnica, lekovitog bilja i tartufa. Tokom perioda od 2023. do 2025. godine, broj preduzeća koja posluju u ovoj oblasti porastao je sa 90 na 105 firmi. Broj zaposlenih takođe je rastao, sa 123 u 2023, na 134 u 2025. godini. Međutim, povećanje dobiti bilo je znatno izraženije od rasta broja firmi i zaposlenih, što ukazuje na poboljšanje poslovne efikasnosti.

Prihodi i koncentracija dobiti kod vodećih preduzeća

Najveći doprinos ukupnoj dobiti sektora dali su vodeći privredni subjekti. Interfood 60 iz Čačka, preduzeće za preradu i promet poljoprivrednih i šumskih proizvoda, ostvarilo je prihod od 1,24 milijarde dinara i dobit od 10,65 miliona dinara u 2025. godini. Slede Tartufi SR, sa prihodom od skoro 68 miliona dinara i dobiti od 5,28 miliona, i Inter-Funghi iz Požarevca, sa prihodom od 160,85 miliona i dobiti od 2,09 miliona dinara. Ove tri firme zajedno ostvarile su oko 18 miliona dinara dobiti, što je više od ukupne dobiti cele delatnosti. Kao rezultat, ostatak preduzeća u sektoru zajedno je poslovao sa gubitkom od oko 1,2 miliona dinara.

Tržišna niša i ekonomski potencijal

Sakupljači šumskih plodova predstavljaju živu, ali relativno malu privrednu nišu u Srbiji. Rast broja preduzeća i zaposlenih bio je postepen, ali je profitabilnost značajno porasla zahvaljujući uspehu nekoliko velikih kompanija. Kod proizvoda veće vrednosti, poput tartufa i jestivih pečuraka, razlika između individualnog sakupljanja i organizovanog otkupa, prerade i prodaje može biti presudna za profitabilnost. Šira ekonomska slika pokazuje da uspeh u ovoj oblasti zavisi od kapaciteta za otkup, preradu i plasman na tržištu. S obzirom na prirodne resurse Srbije, ovaj sektor ima potencijal za dalji rast, ali ostaje visok nivo koncentracije dobiti kod vodećih firmi.

Nezaposlenost pala na 7,2 odsto, ali produktivnost rada zaostaje 70 odsto za Rumunijom i 26 odsto za Bugarskom

Tržište rada u Srbiji beleži rekordno nisku nezaposlenost od 7,2 odsto u drugom kvartalu ove godine. Međutim, rast plata u Srbiji nadmašuje rast produktivnosti rada, što dodatno ističe problem konkurentnosti domaće privrede. Prema analizi Kvartalnog monitora, broj zaposlenih već tri godine stagnira ili blago opada, dok su demografski faktori i gašenje slabije produktivnih poslova važan uzrok ovog trenda.

Plate rastu brže od produktivnosti

Minimalna zarada u Srbiji porasla je 135 odsto od 2019. godine, dok je bruto domaći proizvod (BDP) porastao svega 21,6 odsto u istom periodu. Istovremeno, produktivnost rada od 2015. godine povećana je samo 33 odsto. Zbog toga su troškovi zapošljavanja višestruko veći, ali kvalitet i produktivnost rada nisu značajno unapređeni. Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku ocenjuje da zaposleni nisu odgovorni za ovaj rezultat, već sistem koji je zapostavio digitalizaciju, automatizaciju i edukaciju radne snage. Prema njegovoj izjavi, privreda je poslednjih 10 do 12 godina forsirala građevinarstvo, dok su procesi savremenog razvoja ostali u drugom planu.

Produktivnost rada u Srbiji zaostaje za regionom

Produktivnost rada u Bugarskoj je 26 odsto iznad nivoa u Srbiji, dok je u Rumuniji čak 70 odsto viša. To znači da, na primer, za isti izvozni proizvod, srpska firma mora da angažuje dva radnika manuelno, dok ista firma u Rumuniji koristi jednog radnika na modernoj mašini. Razlika u platama između Rumunije i Srbije nije velika, ali ukupni troškovi proizvodnje u Srbiji rastu zbog većeg broja zaposlenih i dodatnih troškova. Kao rezultat, proizvodi iz Srbije na evropskom tržištu postaju skuplji, što smanjuje konkurentnost domaćih kompanija.

Strukturni izazovi i potreba za reformama

Broj zaposlenih stagnira i zbog toga što godišnje oko 80.000 ljudi odlazi u penziju, dok na tržište rada dolazi oko 65.000 mladih. S druge strane, pad zaposlenosti beleži se u industriji (3,3 odsto), poljoprivredi (1,8 odsto), dok građevinarstvo stagnira. U sektoru usluga zaposlenost je pala 0,6 odsto, ali je zabeležen rast u poslovanju nekretninama (6,3 odsto) i administrativno-pomoćnim uslugama (3,9 odsto). Milojko Arsić, ekonomista Kvartalnog monitora, ističe da na pad nezaposlenosti utiče i pasivizacija radne snage, dok podaci o migracijama još nisu dostupni za ovu godinu. On naglašava potrebu za smanjenjem opterećenja rada i poslovanja, jer će u suprotnom produktivnost rada u Srbiji i dalje zaostajati za produktivnost rada u Bugarskoj i Rumuniji. Kao rezultat aktuelne politike, konkurentnost domaćih firmi slabi, a tržišna pozicija Srbije ostaje ugrožena.