Nezaposlenost pala na 7,2 odsto, ali produktivnost rada zaostaje 70 odsto za Rumunijom i 26 odsto za Bugarskom

Tržište rada u Srbiji beleži rekordno nisku nezaposlenost od 7,2 odsto u drugom kvartalu ove godine. Međutim, rast plata u Srbiji nadmašuje rast produktivnosti rada, što dodatno ističe problem konkurentnosti domaće privrede. Prema analizi Kvartalnog monitora, broj zaposlenih već tri godine stagnira ili blago opada, dok su demografski faktori i gašenje slabije produktivnih poslova važan uzrok ovog trenda.

Plate rastu brže od produktivnosti

Minimalna zarada u Srbiji porasla je 135 odsto od 2019. godine, dok je bruto domaći proizvod (BDP) porastao svega 21,6 odsto u istom periodu. Istovremeno, produktivnost rada od 2015. godine povećana je samo 33 odsto. Zbog toga su troškovi zapošljavanja višestruko veći, ali kvalitet i produktivnost rada nisu značajno unapređeni. Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku ocenjuje da zaposleni nisu odgovorni za ovaj rezultat, već sistem koji je zapostavio digitalizaciju, automatizaciju i edukaciju radne snage. Prema njegovoj izjavi, privreda je poslednjih 10 do 12 godina forsirala građevinarstvo, dok su procesi savremenog razvoja ostali u drugom planu.

Produktivnost rada u Srbiji zaostaje za regionom

Produktivnost rada u Bugarskoj je 26 odsto iznad nivoa u Srbiji, dok je u Rumuniji čak 70 odsto viša. To znači da, na primer, za isti izvozni proizvod, srpska firma mora da angažuje dva radnika manuelno, dok ista firma u Rumuniji koristi jednog radnika na modernoj mašini. Razlika u platama između Rumunije i Srbije nije velika, ali ukupni troškovi proizvodnje u Srbiji rastu zbog većeg broja zaposlenih i dodatnih troškova. Kao rezultat, proizvodi iz Srbije na evropskom tržištu postaju skuplji, što smanjuje konkurentnost domaćih kompanija.

Strukturni izazovi i potreba za reformama

Broj zaposlenih stagnira i zbog toga što godišnje oko 80.000 ljudi odlazi u penziju, dok na tržište rada dolazi oko 65.000 mladih. S druge strane, pad zaposlenosti beleži se u industriji (3,3 odsto), poljoprivredi (1,8 odsto), dok građevinarstvo stagnira. U sektoru usluga zaposlenost je pala 0,6 odsto, ali je zabeležen rast u poslovanju nekretninama (6,3 odsto) i administrativno-pomoćnim uslugama (3,9 odsto). Milojko Arsić, ekonomista Kvartalnog monitora, ističe da na pad nezaposlenosti utiče i pasivizacija radne snage, dok podaci o migracijama još nisu dostupni za ovu godinu. On naglašava potrebu za smanjenjem opterećenja rada i poslovanja, jer će u suprotnom produktivnost rada u Srbiji i dalje zaostajati za produktivnost rada u Bugarskoj i Rumuniji. Kao rezultat aktuelne politike, konkurentnost domaćih firmi slabi, a tržišna pozicija Srbije ostaje ugrožena.

Regulatori pojačavaju nadzor jer državne obveznice čine 13 odsto aktiva banaka, uz rast kamatnih rizika

Evropske banke drže više od četiri biliona evra državnog duga u svojim portfeljima, što predstavlja približno 13 odsto njihove ukupne imovine. Ovaj podatak objavilo je Evropsko bankarsko telo (EBA) za kraj 2025. godine. Regulatori upozoravaju na potencijalne rizike, jer rast prinosa na državne obveznice može istovremeno povećati prihode od kamata ali i smanjiti tržišnu vrednost postojeće imovine.

Rast prinosa na državne obveznice znači da nove obveznice nude više kamatne stope, dok starije, sa nižim prinosima, gube na tržišnoj vrednosti. Kao rezultat, banke mogu imati nerealizovane gubitke, posebno ako su prinuđene da prodaju obveznice pre dospeća. Ipak, za sada nema naznaka sistemske krize, ali veličina portfelja naglašava značaj ovog pitanja za stabilnost bankarskog sektora.

Rast kamatnih stopa i upravljanje rizicima

Prema rečima predsednika EBA Fransoa-Luj Mišoa, evropski regulatori dodatno analiziraju koliko su banke izložene promenama na tržištu državnog duga i kako upravljaju kamatnim rizikom. Cilj je da se proveri da li su mere zaštite dovoljne u slučaju novih poremećaja na finansijskim tržištima. Veće kamate trenutno pomažu bankama da nadoknade deo gubitaka na vrednosti obveznica, ali ta ravnoteža nije garantovana ukoliko prinosi nastave da rastu.

Banke koje drže veliki iznos dugoročnih obveznica posebno su osetljive na promene prinosa. Promene tržišnih vrednosti mogu uticati na kapital i finansijske pokazatelje, u zavisnosti od računovodstvene klasifikacije obveznica i strategije upravljanja rizikom. Zato regulatori pažljivo prate i ročnost obveznica, kao i koncentraciju rizika u portfeljima banaka.

Značaj državnog duga za finansijsku stabilnost

Državne obveznice tradicionalno se smatraju sigurnim ulaganjem i važnim instrumentom za upravljanje likvidnošću. Međutim, njihova sigurnost nije apsolutna. Kada tržišni prinosi rastu, vrednost starijih obveznica pada. Ukoliko banke moraju da prodaju te obveznice pre dospeća, mogu pretrpeti materijalne gubitke.

Poseban izazov nastaje kada banka previše zavisi od duga jedne države. U situaciji kada država zapadne u finansijske teškoće, cena njenih obveznica može naglo pasti, što dodatno ugrožava banke koje su najviše izložene tom riziku. Ova međuzavisnost poznata je u ekonomiji kao “sovereign-bank nexus” i bila je jedan od ključnih faktora tokom evropske dužničke krize.

Iako su prihodi od kamata za sada dovoljni da ublaže negativne efekte pada vrednosti obveznica, nastavak rasta prinosa mogao bi povećati rizik od gubitaka u bankarskom sektoru. Evropski regulatori, zbog toga, pojačavaju nadzor i traže od banaka da dodatno ojačaju sisteme upravljanja rizikom.

Nepravilna upotreba produžnih kablova u domaćinstvu može dovesti do požara i kvarova na uređajima, upozoravaju stručnjaci za energetsku efikasnost

Gordon Volis, stručnjak za održivu energiju iz kompanije Your NRG, ističe da kućni aparati sa potrošnjom do 2.000 W predstavljaju značajan rizik kada su priključeni na produžni kabl. Nepravilna upotreba produžnih kablova može izazvati pregrevanje i potencijalno opasne požare, što je posebno izraženo kod uređaja velike snage. Ovakva praksa, prema njegovim rečima, nije bezazlena i može dovesti do ozbiljnih posledica za domaćinstva.

Koji uređaji su najrizičniji za korišćenje na produžnim kablovima

Pre svega, friteze na vruć vazduh često dostižu potrošnju od 2.000 W. Zbog toga ih treba uvek priključivati direktno u zidnu utičnicu. Mikrotalasne rerne i električne rerne zahtevaju stabilan izvor energije jer su poznate po naglim skokovima u potrošnji struje. Produžni kablovi ne mogu da izdrže te oscilacije, što može dovesti do pregrevanja ili varničenja.

Opasnosti lančanog povezivanja i stalnog opterećenja

Posebno je opasno tzv. lančano povezivanje, kada se jedan produžni kabl uključi u drugi. Ova praksa znatno povećava opterećenje i rizik od požara. Osim toga, svakodnevni uređaji poput tostera, sa potrošnjom od 1.200 do 1.400 W, mogu izazvati pregrevanje ukoliko se koriste na produžnim kablovima. Frižideri su još jedan primer, jer rade neprekidno, a produžni kablovi nisu projektovani za takav konstantni rad.

Šta preporučuju stručnjaci za bezbednost domaćinstva

Prema rečima Gordona Volisa, produžni kablovi su namenjeni za privremenu upotrebu sa uređajima male snage. Dugotrajno priključivanje velikih potrošača ne samo da povećava rizik od kvarova, već može izazvati i ozbiljne finansijske gubitke zbog oštećenja skupih uređaja. Osim toga, lančano povezivanje produžnih kablova dodatno opterećuje električne instalacije, što je čest uzrok kućnih požara. Kao rezultat toga, preporučuje se da svi uređaji veće snage, kao što su friteze, mikrotalasne rerne, električne rerne, tosteri i frižideri, budu povezani isključivo na zidne utičnice. Na taj način smanjuje se rizik od pregrevanja i produžava vek trajanja uređaja. Pravilno korišćenje električnih instalacija važno je i iz ekonomskih razloga, jer kvarovi i požari mogu dovesti do visokih troškova popravke ili zamene opreme. S obzirom na sve ove rizike, edukacija korisnika o bezbednoj upotrebi produžnih kablova ima direktan uticaj na smanjenje potencijalne štete u domaćinstvima.