Regulatori pojačavaju nadzor jer državne obveznice čine 13 odsto aktiva banaka, uz rast kamatnih rizika

Evropske banke drže više od četiri biliona evra državnog duga u svojim portfeljima, što predstavlja približno 13 odsto njihove ukupne imovine. Ovaj podatak objavilo je Evropsko bankarsko telo (EBA) za kraj 2025. godine. Regulatori upozoravaju na potencijalne rizike, jer rast prinosa na državne obveznice može istovremeno povećati prihode od kamata ali i smanjiti tržišnu vrednost postojeće imovine.

Rast prinosa na državne obveznice znači da nove obveznice nude više kamatne stope, dok starije, sa nižim prinosima, gube na tržišnoj vrednosti. Kao rezultat, banke mogu imati nerealizovane gubitke, posebno ako su prinuđene da prodaju obveznice pre dospeća. Ipak, za sada nema naznaka sistemske krize, ali veličina portfelja naglašava značaj ovog pitanja za stabilnost bankarskog sektora.

Rast kamatnih stopa i upravljanje rizicima

Prema rečima predsednika EBA Fransoa-Luj Mišoa, evropski regulatori dodatno analiziraju koliko su banke izložene promenama na tržištu državnog duga i kako upravljaju kamatnim rizikom. Cilj je da se proveri da li su mere zaštite dovoljne u slučaju novih poremećaja na finansijskim tržištima. Veće kamate trenutno pomažu bankama da nadoknade deo gubitaka na vrednosti obveznica, ali ta ravnoteža nije garantovana ukoliko prinosi nastave da rastu.

Banke koje drže veliki iznos dugoročnih obveznica posebno su osetljive na promene prinosa. Promene tržišnih vrednosti mogu uticati na kapital i finansijske pokazatelje, u zavisnosti od računovodstvene klasifikacije obveznica i strategije upravljanja rizikom. Zato regulatori pažljivo prate i ročnost obveznica, kao i koncentraciju rizika u portfeljima banaka.

Značaj državnog duga za finansijsku stabilnost

Državne obveznice tradicionalno se smatraju sigurnim ulaganjem i važnim instrumentom za upravljanje likvidnošću. Međutim, njihova sigurnost nije apsolutna. Kada tržišni prinosi rastu, vrednost starijih obveznica pada. Ukoliko banke moraju da prodaju te obveznice pre dospeća, mogu pretrpeti materijalne gubitke.

Poseban izazov nastaje kada banka previše zavisi od duga jedne države. U situaciji kada država zapadne u finansijske teškoće, cena njenih obveznica može naglo pasti, što dodatno ugrožava banke koje su najviše izložene tom riziku. Ova međuzavisnost poznata je u ekonomiji kao “sovereign-bank nexus” i bila je jedan od ključnih faktora tokom evropske dužničke krize.

Iako su prihodi od kamata za sada dovoljni da ublaže negativne efekte pada vrednosti obveznica, nastavak rasta prinosa mogao bi povećati rizik od gubitaka u bankarskom sektoru. Evropski regulatori, zbog toga, pojačavaju nadzor i traže od banaka da dodatno ojačaju sisteme upravljanja rizikom.

Nepravilna upotreba produžnih kablova u domaćinstvu može dovesti do požara i kvarova na uređajima, upozoravaju stručnjaci za energetsku efikasnost

Gordon Volis, stručnjak za održivu energiju iz kompanije Your NRG, ističe da kućni aparati sa potrošnjom do 2.000 W predstavljaju značajan rizik kada su priključeni na produžni kabl. Nepravilna upotreba produžnih kablova može izazvati pregrevanje i potencijalno opasne požare, što je posebno izraženo kod uređaja velike snage. Ovakva praksa, prema njegovim rečima, nije bezazlena i može dovesti do ozbiljnih posledica za domaćinstva.

Koji uređaji su najrizičniji za korišćenje na produžnim kablovima

Pre svega, friteze na vruć vazduh često dostižu potrošnju od 2.000 W. Zbog toga ih treba uvek priključivati direktno u zidnu utičnicu. Mikrotalasne rerne i električne rerne zahtevaju stabilan izvor energije jer su poznate po naglim skokovima u potrošnji struje. Produžni kablovi ne mogu da izdrže te oscilacije, što može dovesti do pregrevanja ili varničenja.

Opasnosti lančanog povezivanja i stalnog opterećenja

Posebno je opasno tzv. lančano povezivanje, kada se jedan produžni kabl uključi u drugi. Ova praksa znatno povećava opterećenje i rizik od požara. Osim toga, svakodnevni uređaji poput tostera, sa potrošnjom od 1.200 do 1.400 W, mogu izazvati pregrevanje ukoliko se koriste na produžnim kablovima. Frižideri su još jedan primer, jer rade neprekidno, a produžni kablovi nisu projektovani za takav konstantni rad.

Šta preporučuju stručnjaci za bezbednost domaćinstva

Prema rečima Gordona Volisa, produžni kablovi su namenjeni za privremenu upotrebu sa uređajima male snage. Dugotrajno priključivanje velikih potrošača ne samo da povećava rizik od kvarova, već može izazvati i ozbiljne finansijske gubitke zbog oštećenja skupih uređaja. Osim toga, lančano povezivanje produžnih kablova dodatno opterećuje električne instalacije, što je čest uzrok kućnih požara. Kao rezultat toga, preporučuje se da svi uređaji veće snage, kao što su friteze, mikrotalasne rerne, električne rerne, tosteri i frižideri, budu povezani isključivo na zidne utičnice. Na taj način smanjuje se rizik od pregrevanja i produžava vek trajanja uređaja. Pravilno korišćenje električnih instalacija važno je i iz ekonomskih razloga, jer kvarovi i požari mogu dovesti do visokih troškova popravke ili zamene opreme. S obzirom na sve ove rizike, edukacija korisnika o bezbednoj upotrebi produžnih kablova ima direktan uticaj na smanjenje potencijalne štete u domaćinstvima.

Nova uredba omogućava praćenje i administraciju svih neporeskih prihoda putem centralizovanog elektronskog sistema, uz automatsko povezivanje sa sistemima plaćanja

Vlada Srbije usvojila je uredbu kojom se uvodi jedinstvena evidencija neporeskih prihoda, kao elektronski modul u okviru Registra administrativnih postupaka. Ova evidencija omogućiće centralizovano praćenje podataka o taksama, naknadama i drugim neporeskim prihodima, uz povezivanje sa administrativnim postupcima i sistemima za elektronsko plaćanje. Nova uredba stupa na snagu osam dana nakon objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

Povezivanje neporeskih prihoda i automatizacija podataka

Jedinstvena evidencija neporeskih prihoda obuhvatiće podatke o republičkim administrativnim taksama, kao i taksama koje naplaćuju organi autonomne pokrajine i lokalne samouprave. Takođe, uključuje i naknade za korišćenje javnih dobara i druge neporeske prihode koje propisuju ili utvrđuju organi javne vlasti. Kao rezultat, svi podaci biće povezani sa Portalom Registra administrativnih postupaka, sistemom elektronskog plaćanja „Plati“, informacionim sistemom Uprave za trezor i Nacionalnim spoljnotrgovinskim jednoprostornim sistemom. Razmena informacija odvijaće se putem veb-servisa, čime se obezbeđuje tačnost i ažurnost podataka o iznosima, primaocima uplata, računima i svrsi plaćanja.

Jedinstvena evidencija neporeskih prihoda – upravljanje i statusi

Evidencija sadrži i podatke potrebne za obračun visine taksi i naknada, uključujući uslove za umanjenje ili oslobađanje od plaćanja. Parametri za automatski obračun biće dostupni kada iznos zavisi od posebnih kriterijuma. Predviđeno je generisanje podataka za uplatnice, koje omogućavaju plaćanje jednog ili više neporeskih prihoda istovremeno. Administratori pojedinačnih evidencija imaće nadležnost za upravljanje, dok će ovlašćena lica unositi, menjati i brisati podatke. Administratori odobravaju unete podatke i potvrđuju njihovu tačnost i ažurnost. Sve promene u evidenciji moraju se uneti najkasnije do stupanja na snagu propisa kojima su uvedene, odnosno do početka njihove primene. Ako se utvrdi da neki neporeski prihod nedostaje u već objavljenoj evidenciji, administrator je dužan da proveri podatke i otkloni nedostatke u roku od tri radna dana od prijema inicijative. Evidencije imaju statuse „u izradi“, „odobrena“ i „aktivna“, u zavisnosti od faze obrade i početka primene podataka. Samo aktivne evidencije mogu se povezati sa administrativnim postupcima, sistemima za elektronsko plaćanje i javnim portalom Registra administrativnih postupaka.

Regulatorni značaj i olakšanje poslovanja

Implementacija jedinstvene evidencije neporeskih prihoda predstavlja važan korak ka digitalizaciji i transparentnosti javnih prihoda u Srbiji. Pored toga, ovakva centralizacija omogućava jednostavnije upravljanje taksama i naknadama, kao i bržu razmenu informacija između institucija. Na taj način, građani i privreda dobijaju efikasniju i pregledniju administraciju kada je u pitanju naplata neporeskih prihoda. Uredba takođe doprinosi usklađivanju sa savremenim evropskim standardima u oblasti javne uprave. Kao rezultat, očekuje se da nova evidencija omogući smanjenje administrativnog opterećenja i poboljša fiskalnu disciplinu. Ovakav pristup može doprineti većoj naplati neporeskih prihoda i unapređenju fiskalne politike Srbije.