Tri najveće firme ostvarile 18 miliona dinara dobiti, dok sektor beleži rast broja preduzeća i zaposlenih

Sakupljači šumskih plodova u Srbiji zabeležili su snažan rast ukupne dobiti, prema podacima bonitetne kuće CompanyWall. U 2025. godini, ukupna dobit sektora iznosila je 16,8 miliona dinara, što pokazuje da je dobit za godinu dana povećana više od dva i po puta u poređenju sa 6,4 miliona dinara iz 2024. godine.

Rast dobiti i struktura sektora šumskih plodova

Sektor sakupljača šumskih plodova uključuje sakupljanje i preradu pečuraka, šumskih jagoda, borovnica, lekovitog bilja i tartufa. Tokom perioda od 2023. do 2025. godine, broj preduzeća koja posluju u ovoj oblasti porastao je sa 90 na 105 firmi. Broj zaposlenih takođe je rastao, sa 123 u 2023, na 134 u 2025. godini. Međutim, povećanje dobiti bilo je znatno izraženije od rasta broja firmi i zaposlenih, što ukazuje na poboljšanje poslovne efikasnosti.

Prihodi i koncentracija dobiti kod vodećih preduzeća

Najveći doprinos ukupnoj dobiti sektora dali su vodeći privredni subjekti. Interfood 60 iz Čačka, preduzeće za preradu i promet poljoprivrednih i šumskih proizvoda, ostvarilo je prihod od 1,24 milijarde dinara i dobit od 10,65 miliona dinara u 2025. godini. Slede Tartufi SR, sa prihodom od skoro 68 miliona dinara i dobiti od 5,28 miliona, i Inter-Funghi iz Požarevca, sa prihodom od 160,85 miliona i dobiti od 2,09 miliona dinara. Ove tri firme zajedno ostvarile su oko 18 miliona dinara dobiti, što je više od ukupne dobiti cele delatnosti. Kao rezultat, ostatak preduzeća u sektoru zajedno je poslovao sa gubitkom od oko 1,2 miliona dinara.

Tržišna niša i ekonomski potencijal

Sakupljači šumskih plodova predstavljaju živu, ali relativno malu privrednu nišu u Srbiji. Rast broja preduzeća i zaposlenih bio je postepen, ali je profitabilnost značajno porasla zahvaljujući uspehu nekoliko velikih kompanija. Kod proizvoda veće vrednosti, poput tartufa i jestivih pečuraka, razlika između individualnog sakupljanja i organizovanog otkupa, prerade i prodaje može biti presudna za profitabilnost. Šira ekonomska slika pokazuje da uspeh u ovoj oblasti zavisi od kapaciteta za otkup, preradu i plasman na tržištu. S obzirom na prirodne resurse Srbije, ovaj sektor ima potencijal za dalji rast, ali ostaje visok nivo koncentracije dobiti kod vodećih firmi.

Nezaposlenost pala na 7,2 odsto, ali produktivnost rada zaostaje 70 odsto za Rumunijom i 26 odsto za Bugarskom

Tržište rada u Srbiji beleži rekordno nisku nezaposlenost od 7,2 odsto u drugom kvartalu ove godine. Međutim, rast plata u Srbiji nadmašuje rast produktivnosti rada, što dodatno ističe problem konkurentnosti domaće privrede. Prema analizi Kvartalnog monitora, broj zaposlenih već tri godine stagnira ili blago opada, dok su demografski faktori i gašenje slabije produktivnih poslova važan uzrok ovog trenda.

Plate rastu brže od produktivnosti

Minimalna zarada u Srbiji porasla je 135 odsto od 2019. godine, dok je bruto domaći proizvod (BDP) porastao svega 21,6 odsto u istom periodu. Istovremeno, produktivnost rada od 2015. godine povećana je samo 33 odsto. Zbog toga su troškovi zapošljavanja višestruko veći, ali kvalitet i produktivnost rada nisu značajno unapređeni. Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku ocenjuje da zaposleni nisu odgovorni za ovaj rezultat, već sistem koji je zapostavio digitalizaciju, automatizaciju i edukaciju radne snage. Prema njegovoj izjavi, privreda je poslednjih 10 do 12 godina forsirala građevinarstvo, dok su procesi savremenog razvoja ostali u drugom planu.

Produktivnost rada u Srbiji zaostaje za regionom

Produktivnost rada u Bugarskoj je 26 odsto iznad nivoa u Srbiji, dok je u Rumuniji čak 70 odsto viša. To znači da, na primer, za isti izvozni proizvod, srpska firma mora da angažuje dva radnika manuelno, dok ista firma u Rumuniji koristi jednog radnika na modernoj mašini. Razlika u platama između Rumunije i Srbije nije velika, ali ukupni troškovi proizvodnje u Srbiji rastu zbog većeg broja zaposlenih i dodatnih troškova. Kao rezultat, proizvodi iz Srbije na evropskom tržištu postaju skuplji, što smanjuje konkurentnost domaćih kompanija.

Strukturni izazovi i potreba za reformama

Broj zaposlenih stagnira i zbog toga što godišnje oko 80.000 ljudi odlazi u penziju, dok na tržište rada dolazi oko 65.000 mladih. S druge strane, pad zaposlenosti beleži se u industriji (3,3 odsto), poljoprivredi (1,8 odsto), dok građevinarstvo stagnira. U sektoru usluga zaposlenost je pala 0,6 odsto, ali je zabeležen rast u poslovanju nekretninama (6,3 odsto) i administrativno-pomoćnim uslugama (3,9 odsto). Milojko Arsić, ekonomista Kvartalnog monitora, ističe da na pad nezaposlenosti utiče i pasivizacija radne snage, dok podaci o migracijama još nisu dostupni za ovu godinu. On naglašava potrebu za smanjenjem opterećenja rada i poslovanja, jer će u suprotnom produktivnost rada u Srbiji i dalje zaostajati za produktivnost rada u Bugarskoj i Rumuniji. Kao rezultat aktuelne politike, konkurentnost domaćih firmi slabi, a tržišna pozicija Srbije ostaje ugrožena.

Regulatori pojačavaju nadzor jer državne obveznice čine 13 odsto aktiva banaka, uz rast kamatnih rizika

Evropske banke drže više od četiri biliona evra državnog duga u svojim portfeljima, što predstavlja približno 13 odsto njihove ukupne imovine. Ovaj podatak objavilo je Evropsko bankarsko telo (EBA) za kraj 2025. godine. Regulatori upozoravaju na potencijalne rizike, jer rast prinosa na državne obveznice može istovremeno povećati prihode od kamata ali i smanjiti tržišnu vrednost postojeće imovine.

Rast prinosa na državne obveznice znači da nove obveznice nude više kamatne stope, dok starije, sa nižim prinosima, gube na tržišnoj vrednosti. Kao rezultat, banke mogu imati nerealizovane gubitke, posebno ako su prinuđene da prodaju obveznice pre dospeća. Ipak, za sada nema naznaka sistemske krize, ali veličina portfelja naglašava značaj ovog pitanja za stabilnost bankarskog sektora.

Rast kamatnih stopa i upravljanje rizicima

Prema rečima predsednika EBA Fransoa-Luj Mišoa, evropski regulatori dodatno analiziraju koliko su banke izložene promenama na tržištu državnog duga i kako upravljaju kamatnim rizikom. Cilj je da se proveri da li su mere zaštite dovoljne u slučaju novih poremećaja na finansijskim tržištima. Veće kamate trenutno pomažu bankama da nadoknade deo gubitaka na vrednosti obveznica, ali ta ravnoteža nije garantovana ukoliko prinosi nastave da rastu.

Banke koje drže veliki iznos dugoročnih obveznica posebno su osetljive na promene prinosa. Promene tržišnih vrednosti mogu uticati na kapital i finansijske pokazatelje, u zavisnosti od računovodstvene klasifikacije obveznica i strategije upravljanja rizikom. Zato regulatori pažljivo prate i ročnost obveznica, kao i koncentraciju rizika u portfeljima banaka.

Značaj državnog duga za finansijsku stabilnost

Državne obveznice tradicionalno se smatraju sigurnim ulaganjem i važnim instrumentom za upravljanje likvidnošću. Međutim, njihova sigurnost nije apsolutna. Kada tržišni prinosi rastu, vrednost starijih obveznica pada. Ukoliko banke moraju da prodaju te obveznice pre dospeća, mogu pretrpeti materijalne gubitke.

Poseban izazov nastaje kada banka previše zavisi od duga jedne države. U situaciji kada država zapadne u finansijske teškoće, cena njenih obveznica može naglo pasti, što dodatno ugrožava banke koje su najviše izložene tom riziku. Ova međuzavisnost poznata je u ekonomiji kao “sovereign-bank nexus” i bila je jedan od ključnih faktora tokom evropske dužničke krize.

Iako su prihodi od kamata za sada dovoljni da ublaže negativne efekte pada vrednosti obveznica, nastavak rasta prinosa mogao bi povećati rizik od gubitaka u bankarskom sektoru. Evropski regulatori, zbog toga, pojačavaju nadzor i traže od banaka da dodatno ojačaju sisteme upravljanja rizikom.