Simptomi poput pojačane žeđi i umora mogu ukazivati na ozbiljan gubitak tečnosti, naročito kod žena sa ulceroznim kolitisom

Letnji meseci često donose osećaj žeđi, umora i suva usta, što mnogi pripisuju visokim temperaturama ili svakodnevnom stresu. Međutim, ovi znaci mogu biti posledica ozbiljnijih zdravstvenih stanja poput dehidracije, koja se posebno javlja kod žena sa ulceroznim kolitisom – hroničnom upalom debelog creva. Ova bolest pogađa i muškarce i žene, ali kod žena je češća zbog hormonskih promena i povećanog rizika od anemije.

Ulcerozni kolitis može izazvati česte, vodenaste stolice i bol u stomaku, što dovodi do gubitka tečnosti i esencijalnih minerala. Dr Dragana Petrović, gastroenterolog, objašnjava: „Kod žena sa ulceroznim kolitisom gubitak tečnosti može biti vrlo izražen, posebno tokom pogoršanja bolesti. Važno je da svaka pacijentkinja prepozna rane znakove dehidracije i reaguje na vreme.”

Najčešći simptomi dehidracije kod žena su izražena žeđ, suva i lepljiva usta, glavobolja i jak umor. Tamna boja urina i češće, ali oskudno mokrenje takođe mogu biti alarm. U slučaju pogoršanja dehidracije, mogu se javiti vrtoglavica, ubrzan puls i konfuzija, dok simptomi poput grčeva i bledila zahtevaju hitnu medicinsku intervenciju. Ako žena ima više od pet vodenastih stolica dnevno, gubitak elektrolita može biti brz, što otežava oporavak i narušava rad bubrega i krvni pritisak. U ovakvim slučajevima, samo voda nije dovoljna za obnavljanje organizma.

Kod blažih oblika dehidracije, dovoljan unos vode može pomoći, ali kod čestih proliva dolazi do gubitka minerala poput natrijuma, kalijuma i magnezijuma. Dr Petrović savetuje: „Pored vode, preporučujem i bistre supe ili rastvore sa elektrolitima. Najbolje je unositi tečnost u manjim gutljajima tokom dana, a ne odjednom.”

Neki napici, poput kafe, alkohola i gaziranih sokova, mogu dodatno pogoršati dehidraciju i izazvati nelagodnost, naročito kod osoba sa zapaljenskim bolestima creva, jer podstiču gubitak tečnosti i dovode do nadimanja.

Ako primetite uporne simptome dehidracije kao što su jaka žeđ, umor ili vrtoglavica, važno je da se obratite lekaru – naročito ako već imate dijagnozu ulceroznog kolitisa, jer pogoršanje može dovesti do ozbiljnih komplikacija. Pravilna hidratacija, unos supe i izbegavanje napitaka sa kofeinom i gaziranih pića mogu značajno pomoći u prevenciji dehidracije. Za tačnu dijagnozu i savet, konsultujte se sa stručnjakom.

Iskustvo glumice Jackie Tohn pokazuje važnost rane dijagnostike i pravovremenih odluka za zdravlje žena

Iskustvo poznate glumice iz Njujorka, Jackie Tohn, osvetljava koliko je rano otkrivanje genetskih mutacija ključno za žensko zdravlje. Kada je njen otac nakon otkrivanja neobičnih nodula saznao da ima metastatski karcinom i mutaciju gena BRCA1, cela porodica je dobila preporuku da uradi genetsko testiranje. BRCA1 gen je poznat po tome što, kada je izmenjen, značajno povećava šansu za razvoj raka dojke i kod žena i kod muškaraca.

Tokom redovne mamografije prošlog leta, Jackie je obavestila medicinski tim o očevom nalazu, što je promenilo tok njenog pregleda. Odmah joj je savetovana konsultacija sa hirurgom i testiranje na BRCA mutaciju. „Od trenutka kada sam pomenula BRCA1, atmosfera se potpuno promenila. Odjednom sam shvatila ozbiljnost situacije“, iskreno je podelila Jackie. Test je potvrdio da i ona nosi mutaciju. Zbog toga se odlučila za preventivnu dvostruku mastektomiju, kako bi smanjila rizik od razvoja bolesti.

Mutacija gena BRCA1 može povećati rizik od raka dojke i jajnika kod žena i raka dojke kod muškaraca, i do 65% u toku života. Važno je da žene koje imaju porodičnu istoriju karcinoma dojke ili jajnika o tome razgovaraju sa svojim lekarom i razmotre genetsko savetovanje. Prema rečima dr Ane Petrović, specijaliste onkologije: „Kada postoji porodična istorija, preporučujemo genetsko savetovanje i testiranje. Tako možemo zajedno doneti odluke o prevenciji.“

Jackie Tohn je svojom pričom podsetila koliko je bitno brinuti o sebi, redovno obavljati preglede i biti otvoren u komunikaciji sa stručnjacima. Mnoge žene izbegavaju testiranje zbog straha, ali rana dijagnostika često spašava život. Jackie poručuje: „Nisam želela da čekam da se bolest razvije. Želim da budem uz svoju porodicu i da uživam u životu.“

Stručnjaci savetuju svim ženama da redovno idu na preventivne preglede, a ako imaju porodičnu istoriju bolesti, da se informišu o genetskom testiranju i konsultuju sa lekarom. Za tačnu dijagnozu i savet obavezno se obratite stručnjaku.

Dezinformacije na mrežama utiču na odluke žena o terapiji, iako statini dokazano smanjuju rizik od infarkta

Srčane bolesti predstavljaju najčešći uzrok smrtnosti žena, kako u Srbiji, tako i globalno. Iako je poznato da visok nivo holesterola značajno povećava ovaj rizik, veliki broj žena i dalje izbegava terapiju statinima, koja je dokazano efikasna u smanjenju rizika od infarkta. Ovakva situacija najčešće je posledica brojnih dezinformacija koje kruže na društvenim mrežama. Statini se koriste više od 40 godina i smatraju se osnovnim lekom za regulisanje holesterola, ali se o njima poslednjih godina šire mitovi na platformama poput Reddita, Instagrama i TikToka. Tamo se mogu pronaći tvrdnje da su statini “opasni”, “neefikasni” ili da često izazivaju ozbiljne nuspojave.

Međutim, stručnjaci i lekari ističu da su statini među najtemeljnije istraženim lekovima u oblasti kardiologije. Kako navodi dr Danijela Belardo, kardiolog iz Los Anđelesa: “Jasno je da je skepticizam prema statinima sve izraženiji na internetu. To je zabrinjavajuće, jer ove dezinformacije mogu ugroziti zdravlje žena”. Prema analizi više od 10.000 diskusija na društvenim mrežama, broj razgovora o statinima porastao je za čak 33 odsto godišnje od 2009. do 2022. godine. Takođe, oko 31 odsto komentara bilo je negativno, dok je 67 odsto ostalo neutralno.

Statini su posebno važni za žene sa visokim holesterolom ili one koje su u povećanom riziku od srčanih bolesti. Ove bolesti najčešće pogađaju žene srednjih godina, ali se mogu javiti i kod mlađih žena sa dodatnim faktorima rizika. Nažalost, žene su često nedovoljno zastupljene u kliničkim istraživanjima, pa se njihovi simptomi i potrebe ponekad zanemaruju. Pored toga, mnoge žene biraju “prirodne” alternative, poput biljnih suplemenata, i izbegavaju terapiju koju preporučuju lekari.

Istraživanja su pokazala da pravilna upotreba statina može smanjiti rizik od infarkta i moždanog udara za 30 do 40 odsto. Većina žena nema ozbiljne nuspojave tokom korišćenja ovih lekova, a koristi od terapije višestruko prevazilaze potencijalne rizike.

Žene koje imaju povišen holesterol, dijabetes tipa 2, visok krvni pritisak ili su već imale srčani događaj, trebalo bi redovno da posećuju lekara i razgovaraju o mogućnostima terapije statinima. Dr Danijela Belardo naglašava: “Ne treba verovati svemu što pročitate na internetu. Samo lekar može proceniti rizik i predložiti najbolju terapiju za svakog pacijenta”.

Zato je važno informisati se iz pouzdanih izvora i otvoreno razgovarati sa lekarom o svim dilemama. Ako imate pitanja ili ste zabrinuti zbog terapije statinima, obavezno zatražite stručno mišljenje kardiologa. Prava terapija u pravo vreme može spasiti život. Za tačnu dijagnozu i savet uvek se obratite svom lekaru.