Saznajte kome je melatonin najpotrebniji, kako ga bezbedno koristiti i šta savetuje dr Jelena Petrović

Sve više žena širom Srbije i sveta suočava se sa problemima nesanice, pa je melatonin postao jedan od najčešće biranih suplemenata kada je u pitanju regulacija sna. Ovaj hormon, koji prirodno stvara žlezda u mozgu, danas je dostupan i u obliku tableta ili kapi i koristi se uglavnom kada postoji teškoća sa usnivanjem ili buđenje tokom noći. Prema mišljenju stručnjaka, melatonin može biti od pomoći, ali samo ako se upotrebljava na pravilan način i uz razumevanje njegovog dejstva.

Najčešće za melatonin posežu žene koje rade u smenama, često putuju ili su izložene hroničnom stresu. Ipak, stručnjaci ističu da nije namenjen svima. Kako objašnjava dr Jelena Petrović, specijalista neurologije: “Melatonin može pomoći kod kratkoročnih problema sa snom, ali nije namenjen za svakodnevnu dugoročnu upotrebu bez nadzora”. Pre nego što se odlučite za suplementaciju, važno je istražiti uzrok nesanice i tek nakon toga razmotriti upotrebu melatonina.

Kada je reč o bezbednoj upotrebi, preporuka stručnjaka je da se pre početka uzimanja obavezno posavetujete sa lekarom, naročito ako već koristite lekove ili imate hronične zdravstvene probleme. Optimalna doza za odrasle žene obično je od 0,5 do 3 miligrama, otprilike 30 minuta pre odlaska na spavanje. Veće količine ne povećavaju efekat, ali mogu uzrokovati pojavu glavobolje, vrtoglavice ili pospanosti tokom dana. “Nije dobro samoinicijativno povećavati dozu jer tako rizikujete da poremetite prirodan ritam spavanja”, podvlači dr Petrović.

Melatonin ne može rešiti svaki tip nesanice. Kod žena koje pate od depresije, anksioznosti ili prolaze kroz hormonske promene u menopauzi, uzrok poremećaja sna može biti kompleksniji. U tim slučajevima, melatonin može biti samo deo celovitog pristupa koji uključuje promenu životnih navika, redovno vežbanje i podršku stručnjaka.

Stručnjaci savetuju da pre posezanja za suplementima pokušate sa prirodnim metodama poboljšanja sna: odlazite na spavanje u isto vreme svake večeri, izbegavajte ekrane najmanje sat vremena pre odlaska u krevet i smanjite unos kofeina popodne, a alkohol izbegavajte uveče. Ukoliko problemi sa snom i dalje traju, obavezno se konsultujte s lekarom pre upotrebe melatonina.

Važno je napomenuti da melatonin nije preporučen za trudnice, dojilje i žene koje planiraju trudnoću bez stručnog nadzora, jer dugotrajna i nekontrolisana upotreba može imati negativne posledice po zdravlje. Za sigurnu i efikasnu upotrebu, najbolje je obratiti se lekaru koji će proceniti šta je za vas najbezbednije rešenje kada je kvalitet sna u pitanju.

Iskustvo glumice Jackie Tohn pokazuje važnost rane dijagnostike i pravovremenih odluka za zdravlje žena

Iskustvo poznate glumice iz Njujorka, Jackie Tohn, osvetljava koliko je rano otkrivanje genetskih mutacija ključno za žensko zdravlje. Kada je njen otac nakon otkrivanja neobičnih nodula saznao da ima metastatski karcinom i mutaciju gena BRCA1, cela porodica je dobila preporuku da uradi genetsko testiranje. BRCA1 gen je poznat po tome što, kada je izmenjen, značajno povećava šansu za razvoj raka dojke i kod žena i kod muškaraca.

Tokom redovne mamografije prošlog leta, Jackie je obavestila medicinski tim o očevom nalazu, što je promenilo tok njenog pregleda. Odmah joj je savetovana konsultacija sa hirurgom i testiranje na BRCA mutaciju. „Od trenutka kada sam pomenula BRCA1, atmosfera se potpuno promenila. Odjednom sam shvatila ozbiljnost situacije“, iskreno je podelila Jackie. Test je potvrdio da i ona nosi mutaciju. Zbog toga se odlučila za preventivnu dvostruku mastektomiju, kako bi smanjila rizik od razvoja bolesti.

Mutacija gena BRCA1 može povećati rizik od raka dojke i jajnika kod žena i raka dojke kod muškaraca, i do 65% u toku života. Važno je da žene koje imaju porodičnu istoriju karcinoma dojke ili jajnika o tome razgovaraju sa svojim lekarom i razmotre genetsko savetovanje. Prema rečima dr Ane Petrović, specijaliste onkologije: „Kada postoji porodična istorija, preporučujemo genetsko savetovanje i testiranje. Tako možemo zajedno doneti odluke o prevenciji.“

Jackie Tohn je svojom pričom podsetila koliko je bitno brinuti o sebi, redovno obavljati preglede i biti otvoren u komunikaciji sa stručnjacima. Mnoge žene izbegavaju testiranje zbog straha, ali rana dijagnostika često spašava život. Jackie poručuje: „Nisam želela da čekam da se bolest razvije. Želim da budem uz svoju porodicu i da uživam u životu.“

Stručnjaci savetuju svim ženama da redovno idu na preventivne preglede, a ako imaju porodičnu istoriju bolesti, da se informišu o genetskom testiranju i konsultuju sa lekarom. Za tačnu dijagnozu i savet obavezno se obratite stručnjaku.

Ehokardiografija pruža rane informacije o radu srca i pomaže pravovremenoj dijagnozi kod žena

Sve više žena danas se suočava sa srčanim smetnjama, što čini rano otkrivanje problema izuzetno važnim. Ultrazvuk srca, poznat i kao ehokardiografija, omogućava lekarima da na vreme uoče ozbiljna stanja srca, često i pre nego što se jave uobičajeni simptomi. Prema rečima prof. dr Danijele Trifunović Zamaklar, ovaj bezbolan pregled pruža detaljan uvid u rad srčanog mišića, zalistaka i može otkriti postojanje trombova ili posledice preležanog infarkta.

Ehokardiografija se posebno preporučuje ženama, jer su simptomi srčanih bolesti kod njih često nespecifični i lako mogu biti zanemareni. Ova metoda lekarima daje mogućnost da primete i najmanje promene u funkciji srca i reaguju na vreme. Kako ističe prof. dr Trifunović Zamaklar: „Ehokardiografija je prozor u vaše srce. Vidimo veličinu srčanih šupljina, snagu mišića, elastičnost, zaliske, protok krvi, pa čak i tromb ili tumor.”

Važno je znati razliku između ultrazvuka srca i EKG-a. Dok EKG meri električne impulse i koristi se za otkrivanje poremećaja ritma, ultrazvuk daje sliku mehaničkog rada srca – kako izgleda i kako pumpa krv. Ove metode se često koriste zajedno za kompletnu procenu srčanog zdravlja.

Ultrazvuk srca može otkriti bolesti poput kardiomiopatija, miokarditisa, problema sa zaliscima i posledica infarkta. Treba naglasiti da nijedna dijagnostička metoda nije savršena. „Ne postoji nijedna metoda koja može sve. Što ne vidimo na ultrazvuku, često možemo otkriti magnetnom rezonancom ili CT-om”, dodaje prof. dr Trifunović Zamaklar.

Pregled ultrazvukom je posebno koristan kod sumnje na slabost srca, neobjašnjive bolove u grudima ili hroničan umor. Žene koje su prošle kroz stresne periode ili menopauzu često mogu imati skrivene srčane probleme koje ehokardiografija može pravovremeno otkriti.

Važno je i iskustvo lekara koji obavlja pregled, jer rezultati zavise od stručnosti u interpretaciji. „Ehokardiografija zavisi od osobe koja je izvodi. Zbog toga su edukacija i iskustvo od neprocenjivog značaja”, naglašava profesorka. Dakle, isti aparat može dati različite rezultate u zavisnosti od veštine lekara.

Zahvaljujući tehnološkom napretku, danas je dostupan i 3D ultrazvuk srca, koji omogućava još preciznije merenje i vizualizaciju srčanih struktura, što je ključno za ranu dijagnostiku oštećenja mišića ili zalistaka. Pregled je potpuno bezbedan, nema zračenja i može se raditi i trudnicama ili osobama iz rizičnih grupa. Ako imate simptome ili pripadate rizičnoj grupi, nemojte odlagati ultrazvuk srca i svakako se posavetujte sa lekarom za preciznu dijagnozu.