Prepoznajte ključne faktore rizika i saznajte kako da svojim navikama smanjite opasnost za zdravlje srca

Srčani udar može pogoditi žene svih godina, pa čak i one koje deluju potpuno zdravo. Prepoznavanje osam glavnih faktora rizika za srčani udar ključno je za prevenciju ovog ozbiljnog zdravstvenog problema. Kardiolog dr Džeremi London naglašava da promene životnih navika i praćenje ovih faktora mogu značajno umanjiti rizik – čak i kod žena koje nemaju očiglednih simptoma.

Najčešći uzrok srčanog udara je ateroskleroza, odnosno nakupljanje masnih naslaga koje postepeno sužavaju arterije i mogu godinama ostati neprimećene. „Povišen holesterol je jedan od najvažnijih faktora. Redovne kontrole su obavezne, čak i kod žena koje se osećaju potpuno zdravo“, ističe dr London. Pušenje takođe značajno povećava rizik, jer hemikalije iz cigareta oštećuju zidove krvnih sudova. Prestanak pušenja može smanjiti rizik od infarkta čak za 90 odsto. Još jedan bitan faktor je stres. Iako deluje indirektno, stres često vodi do loših navika kao što su prejedanje i izbor kalorične hrane.

Dijabetes je još jedan ozbiljan rizik za srce. Kada telo ne koristi insulin pravilno, opasnost za zdravlje raste, pa je redovna kontrola šećera u krvi presudna. Povišen krvni pritisak često prolazi bez simptoma, ali može ugroziti zdravlje iznenada. Zbog toga se posebno ženama nakon četrdesete savetuje redovno merenje pritiska. Masnoće oko struka, odnosno abdominalna gojaznost, takođe su opasne. Dr London savetuje: „Održavajte odnos struka i visine manji od 0,5. To je jednostavna i korisna mera za žene.”

Nedostatak sna ili previše sna takođe može uticati na zdravlje srca. Spavanje kraće od sedam sati, ali i duže od devet sati, povećava rizik od nepravilnog rada srca i povišenog pritiska.

Žene su često izložene posebnim izazovima poput trudnoće, hormonskih promena ili menopauze, što dodatno može uticati na zdravlje srca. Zato je važno tokom celog života pratiti ovih osam faktora. Dr London poručuje: „Redovno proveravajte holesterol i pritisak, izbegavajte pušenje i smanjite stres kad god je moguće.” Zdrava ishrana, fizička aktivnost i kvalitetan san mogu doprineti očuvanju srca, a ukoliko imate dijabetes, obavezno kontrolišite nivo šećera. Ako primetite umor, bol u grudima ili otežano disanje, obavezno se obratite lekaru, jer to mogu biti znaci srčanih problema. Za tačnu dijagnozu i savet uvek se konsultujte sa stručnjakom.

Nutricionistkinja otkriva zašto je grčki jogurt idealan za žensko zdravlje, probavu i održavanje energije u tridesetim

Za mnoge žene koje žele da očuvaju zdravlje i vitalnost, izbor svakodnevnih namirnica ima veliku ulogu. Dijetetičarka iz SAD, Kelsey Kunik, podelila je svoje iskustvo i otkrila da joj je grčki jogurt svakog dana postao nezaobilazni deo ishrane, posebno sada kada je u tridesetim godinama. Ova navika, kako kaže, donosi brojne benefite za žene svih uzrasta.

Grčki jogurt je poznat kao bogat izvor proteina, što je od posebnog značaja za očuvanje mišićne mase kod žena koje žele da ostanu snažne i aktivne. Proteini iz grčkog jogurta doprinose i produženom osećaju sitosti, pa je lakše kontrolisati telesnu težinu. Kunik ističe da redovna konzumacija ovog mlečnog proizvoda može doprineti stabilnijem nivou šećera u krvi, što je korisno za žene sa povećanim rizikom od dijabetesa tipa 2, odnosno stanja u kojem telo ne koristi insulin pravilno.

Još jedna značajna prednost grčkog jogurta su probiotici – žive bakterije koje pozitivno utiču na crevnu floru. Ove korisne bakterije olakšavaju varenje, jačaju imunitet i mogu pomoći u smanjenju upalnih procesa u organizmu. Istraživanja su pokazala da žene koje često konzumiraju fermentisane mlečne proizvode ređe imaju digestivne smetnje i niži rizik od metaboličkih poremećaja.

Kako navodi dijetetičarka Kunik: „Kao dijetetičarka, veliki sam pobornik grčkog jogurta zbog njegovog nutritivnog sastava. Proteini doprinose održavanju mišićne mase, dužem osećaju sitosti i stabilnijem nivou šećera u krvi.” Preporučuje da birate jogurte sa što manje dodatih šećera i bez nepotrebnih aroma.

Grčki jogurt je i izuzetno praktičan – možete ga koristiti za doručak uz voće i orašaste plodove, kao užinu, ili kao zdraviju zamenu za kalorične dodatke poput kisele pavlake i majoneza. Kunik dodaje još jedan lični utisak: „Sada kada sam u tridesetim godinama, primetila sam da laktozu ne varim tako dobro kao ranije, no grčki jogurt i dalje mogu redovno da jedem bez neželjenih posledica.”

Ova namirnica može olakšati ženama prelazak kroz različite životne faze – od mladosti do zrelosti. Takođe, redovna konzumacija fermentisanih mlečnih proizvoda može doprineti prevenciji gojaznosti i očuvanju zdravog metabolizma. Ipak, važno je napomenuti: Za tačnu dijagnozu i savet uvek se obratite svom lekaru.

Profesor Andrian Hill upozorava na nove pretnje i ističe važnost edukacije i vakcina za zdravlje porodice

Profesor Andrian Hill sa Univerziteta u Oksfordu naglašava da je sledeća pandemija neminovna i da je pitanje trenutka kada će se pojaviti. On podseća da je iskustvo sa COVID-19 pokazalo koliko su pandemije i dalje ozbiljna pretnja. Ističe da je važno da društvo ostane stalno spremno, budući da se zarazne bolesti iznova pojavljuju. Ova tema je posebno značajna za žene, jer često preuzimaju glavnu ulogu u brizi o zdravlju svojih porodica. Tokom pandemije COVID-19, žene su imale dodatne izazove, balansirajući između posla, brige o deci i starijima.

Profesor Hill smatra da, iako je svet danas bolje pripremljen, ostaju brojni izazovi. Kao najveće dostignuće poslednje pandemije, navodi razvoj vakcine u rekordnom roku – za manje od godinu dana. On ističe: “Epidemije nisu prošlost. Sledeća velika pandemija je samo pitanje vremena.” Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, tokom 2024. godine malarija je odnela 610.000 života, a najugroženija su deca mlađa od pet godina.

Hill takođe ukazuje da je tokom pandemije COVID-19 poverenje u vakcine bilo narušeno zbog širenja dezinformacija. Ipak, rešenje vidi u kontinuiranoj edukaciji: “Lek za dezinformacije, jednom rečju, jeste obrazovanje.” Veruje da je sada više ljudi svesno presudne uloge vakcina u suzbijanju pandemije, a nova zdravstvena infrastruktura omogućava brže otkrivanje i odgovor na nove viruse.

Ženama savetuje da se informišu isključivo iz pouzdanih izvora i redovno komuniciraju sa svojim lekarom kada je reč o zdravlju porodice. On napominje da vakcine prolaze kroz rigorozna testiranja pre nego što postanu deo zdravstvenog sistema.

Profesor Hill i njegov tim su razvili prvu visoko efikasnu vakcinu protiv malarije, što je rezultat preko trideset godina istraživanja. Ova vakcina, sa efikasnošću oko 80 odsto, preporučena je za upotrebu širom Afrike gde je malarija najrasprostranjenija. Malarija ostaje veliki izazov, posebno za decu i trudnice, ali nova vakcina uliva nadu milionima ljudi. Hill upozorava da ni Evropa nije imuna na ovakve bolesti zbog savremene globalizacije.

Za zaštitu sebe i svojih najbližih, preporučuje se praćenje preporuka zdravstvenih institucija i redovno proveravanje vakcinalnog statusa dece. Posebno kod putovanja u zemlje sa većim rizikom od infekcija, savetuje konsultacije sa lekarom.

Na kraju, profesor Hill ističe da pandemije ne poznaju granice i da je odgovornost svih nas da budemo spremni. Žene, kao stubovi porodice, igraju ključnu ulogu u zaštiti zdravlja. U slučaju bilo kakvih nedoumica ili pitanja, važno je obratiti se zdravstvenim stručnjacima za tačne informacije.