Connect with us

IT

Tri izdavača pokreću spor protiv Google-a zbog navodne povrede autorskih prava AI tehnologijom

Spor se odnosi na način na koji Google koristi novinske tekstove za treniranje svojih AI modela, što otvara pitanje autorskih prava i budućnosti digitalnog izdavaštva

Objavljeno pre

1 sat

,

Foto Izvor: Pixabay / viarami

Spor se odnosi na način na koji Google koristi novinske tekstove za treniranje svojih AI modela, što otvara pitanje autorskih prava i budućnosti digitalnog izdavaštva

Tri velika izdavača pokrenula su pravni postupak protiv kompanije Google, optužujući tehnološkog giganta za povredu autorskih prava prilikom korišćenja njihovih novinskih sadržaja za treniranje veštačke inteligencije. Ovaj spor ima potencijalno dalekosežne posledice za način na koji velike AI platforme prikupljaju i koriste podatke, ali i za samu industriju digitalnog izdavaštva.

Prema navodima izdavača, Google je navodno koristio novinske članke bez eksplicitne dozvole prilikom izgradnje i unapređivanja svojih generativnih AI modela. Ovi modeli funkcionišu tako što analiziraju ogromne količine tekstualnog materijala sa interneta, uključujući i zaštićene novinske sadržaje, kako bi mogli da generišu nove tekstove ili odgovore na korisničke upite.

Spor pokreće važno pitanje: da li je korišćenje novinskih tekstova za treniranje AI sistema dozvoljeno prema postojećim zakonima o autorskim pravima ili je potrebna posebna saglasnost izdavača? Ovo pitanje je ključno s obzirom na sve veći broj AI servisa koji se oslanjaju na javno dostupne podatke, ali i na zaštićene autorske sadržaje.

Predstavnici izdavača ističu da ovakav način korišćenja njihovih sadržaja može negativno uticati na prihode od digitalnog izdavaštva i narušiti poslovne modele tradicionalnih medija. S druge strane, tehnološke kompanije poput Google-a tvrde da je njihova praksa u skladu sa zakonskim okvirima i da AI sistemi doprinose razvoju novih alata koji mogu unaprediti informisanje korisnika.

Ishod ovog spora mogao bi postaviti presedan za celu industriju, određujući granice između inovacija u domenu veštačke inteligencije i zaštite autorskih prava digitalnih izdavača. Pravni stručnjaci i industrijski analitičari pažljivo prate slučaj, jer bi odluka mogla uticati na rad drugih velikih AI platformi i na budućnost odnosa između tehnoloških kompanija i medijskih kuća.

Povezano
Pročitaj još

IT

Google Images dobija novi izgled povodom 25. godišnjice servisa

Redizajn Google Images najavljen kao deo obeležavanja jubileja, naglašava unapređeno korisničko iskustvo i preglednost

Objavljeno pre

6 sati

,

jul 14, 2026

Objavio:

Redizajn Google Images najavljen kao deo obeležavanja jubileja, naglašava unapređeno korisničko iskustvo i preglednost

Google je najavio redizajn svog servisa Google Images, povodom obeležavanja 25 godina od pokretanja ove platforme. Kao jedan od najpopularnijih alata za pretragu slika na internetu, Google Images sada dobija osvežen interfejs sa ciljem da korisnicima omogući brži i pregledniji način pretrage i prepoznavanja vizuelnog sadržaja. Nova verzija donosi vizuelna poboljšanja i unapređuje način na koji su rezultati prikazani, pružajući bolje iskustvo u pronalaženju relevantnih slika.

Redizajn Google Images servisa deo je šireg trenda u kompaniji Google da konstantno unapređuje vizuelne proizvode i usluge kako bi odgovorila na potrebe korisnika. Promene se pre svega odnose na modernizaciju izgleda i optimizaciju rasporeda rezultata pretrage, čime se olakšava pregled i izbor slika. Ovaj korak dolazi u trenutku kada Google obeležava četvrt veka svog pretraživačkog ekosistema, ističući dugoročnu posvećenost inovacijama i digitalnoj dostupnosti informacija.

Redizajnirani Google Images najavljen je kao deo jubileja kompanije, ali nije precizirano kada će nove funkcije postati dostupne svim korisnicima. Najavljene promene, prema izvorima iz industrije, usmerene su na unapređenje korisničkog interfejsa, sa fokusom na lakšu navigaciju i bolje organizovane rezultate pretrage. Google, kao globalni tehnološki lider, ovim potezom želi da održi relevantnost svog servisa i u narednim godinama.

Očekuje se da će unapređeni Google Images biti postepeno uveden korisnicima širom sveta, uz dalja poboljšanja na osnovu povratnih informacija iz zajednice. Promene su deo šire strategije kompanije da modernizuje i druge pretraživačke alate, što bi moglo uticati i na srodne Google servise u budućnosti.

Pročitaj još

IT

Rad na više monitora: najefikasnija nadogradnja za produktivniji workflow

Korišćenje dodatnog ekrana omogućava bržu organizaciju zadataka i veću preglednost, što je ključno za profesionalce u IT industriji

Objavljeno pre

6 sati

,

jul 14, 2026

Objavio:

Korišćenje dodatnog ekrana omogućava bržu organizaciju zadataka i veću preglednost, što je ključno za profesionalce u IT industriji

Rad na samo jednom monitoru može ograničiti efikasnost i produktivnost, posebno u okruženjima gde je multitasking neophodan. Prema izvorima iz industrije, prelazak na rad sa dva ili više monitora predstavlja jednu od najvažnijih nadogradnji za poboljšanje svakodnevnog workflow-a. Ova promena omogućava korisnicima da istovremeno prate više aplikacija, dokumentacija ili komunikacionih kanala, uz značajno smanjenje potrebe za stalnim prebacivanjem između prozora.

Dodavanje drugog monitora može poboljšati preglednost i omogućiti bržu manipulaciju podacima, što je posebno važno za programere, dizajnere i sve koji rade sa složenim softverskim alatima. Povećana radna površina olakšava rad sa velikim tabelama, praćenje procesa u realnom vremenu ili upoređivanje dokumenata.

Pored toga, rad na više monitora doprinosi boljem organizovanju radnog prostora i može smanjiti zamor očiju, jer korisnici ne moraju stalno da pomeraju ili minimizuju prozore kako bi pronašli potrebne informacije. Ovakva postavka postaje standard u mnogim savremenim kancelarijama i preporučuje se svima koji žele da unaprede svoju digitalnu produktivnost.

Prelazak na više monitora ne zahteva kompleksnu hardversku nadogradnju – često je dovoljno povezati dodatni ekran na postojeći desktop ili laptop računar preko HDMI, DisplayPort ili USB-C priključka, uz minimalna podešavanja u operativnom sistemu. Ova investicija može doneti značajne benefite već prvog dana korišćenja, olakšavajući svakodnevni rad i ubrzavajući realizaciju zadataka.

Pročitaj još

IT

Razlika između aktivnog i pasivnog poništavanja buke u slušalicama

Tehnologije za smanjenje spoljne buke: kako funkcionišu i kada birati koju opciju

Objavljeno pre

8 sati

,

jul 14, 2026

Objavio:

Tehnologije za smanjenje spoljne buke: kako funkcionišu i kada birati koju opciju

U svetu audio tehnologije, poništavanje buke postalo je ključna karakteristika savremenih slušalica, kako u profesionalnom, tako i u svakodnevnom korišćenju. Pasivno poništavanje buke (passive noise canceling) temelji se na fizičkom dizajnu slušalica, kao što su dobro zatvorene školjke i gusti materijali, koji blokiraju spoljne zvuke bez dodatne tehnologije. Ova metoda koristi materijale poput pene i kože za izolaciju, što je posebno efikasno kod viših frekvencija i osnovnih kućnih i kancelarijskih potreba.

Sa druge strane, aktivno poništavanje buke (active noise canceling, ANC) koristi sofisticirane mikrofone i elektroniku za detekciju i poništavanje neželjenih zvukova. Ugrađeni mikrofon beleži spoljne zvuke i procesor stvara ‘anti-zvuk’ talas suprotnog faznog pomaka, koji se zatim emituje kroz zvučnike slušalica i poništava ambijentalnu buku. Ova tehnologija je naročito efikasna u smanjenju konstantnih, niskofrekventnih zvukova, poput buke motora u avionu, vozu ili autobusu.

Korišćenje pasivnog poništavanja buke je idealno kada korisniku nije potrebna dodatna elektronika, kada želi dužu autonomiju baterije ili kada je primarna potreba blokada zvukova visokih frekvencija. Aktivno poništavanje buke je optimalan izbor za putovanja, rad u bučnim okruženjima i situacije kada je potrebna maksimalna izolacija od spoljne buke, uz napomenu da ova funkcija troši dodatnu bateriju i može imati blagi uticaj na kvalitet zvuka.

Izbor između aktivnog i pasivnog poništavanja buke zavisi od potreba korisnika i okruženja u kojem se slušalice najčešće koriste. Razumevanje razlike između ovih tehnologija omogućava korisnicima da bolje odaberu odgovarajući model za svoje navike slušanja.

Pročitaj još

U Trendu