Visoke temperature ubrzavaju kvarenje hrane, a pravilno čuvanje i higijena ključni su za bezbedne obroke

Sa dolaskom toplih dana, naročito u urbanim sredinama kao što je Beograd, rizik od trovanja hranom značajno raste. Uloga žena kao glavnih organizatora ishrane u porodici donosi dodatnu odgovornost za izbor i čuvanje namirnica, jer stomačne tegobe poput mučnine, povraćanja i bolova mogu pokvariti planirane porodične ručkove ili odmor.

Iako mnogi veruju da se pokvarena hrana lako prepoznaje po mirisu ili izgledu, stručnjaci upozoravaju da bakterije poput salmonele ne moraju menjati ukus, miris ili izgled hrane. Zato je pravilno skladištenje od presudne važnosti za očuvanje zdravlja.

Tokom leta, kombinacija toplote i vlažnosti stvara idealno okruženje za razvoj bakterija. Samo nekoliko sati izvan frižidera može biti dovoljno da meso, mlečni proizvodi ili jela sa jajima postanu štetna. Čak i transport namirnica iz prodavnice ili duži boravak na pikniku može ubrzati kvarenje. Gotova jela koja stoje na stolu tokom okupljanja, kao i proizvodi bez deklaracije sa pijace poput sira, kajmaka ili domaćih kobasica, predstavljaju dodatni rizik.

Posebno su ugrožene namirnice kao što su meso i mesne prerađevine, mlečni proizvodi bez deklaracije, kao i jela sa jajima, uključujući majonez i kolače sa sirovim jajima. Neoprano voće i povrće takođe mogu biti izvor infekcije. „Ne treba se oslanjati samo na izgled ili miris hrane, jer su mnogi mikroorganizmi nevidljivi golim okom i ne menjaju organoleptička svojstva namirnica“, ističe dr Milena Jovanović, specijalista higijene.

Praktični saveti za prevenciju uključuju stavljanje hrane u frižider odmah nakon kupovine, korišćenje rashladnih torbi za izlete ili putovanja, te ne ostavljanje pripremljenih jela na sobnoj temperaturi duže od dva sata. Uvek birajte proizvode poznatih proizvođača sa deklaracijom i perite voće i povrće čistom vodom. Ako sumnjate u svežinu hrane, bolje je baciti je nego rizikovati zdravlje. Održavanje higijene ruku i površina za pripremu hrane dodatno smanjuje mogućnost zaraze.

„Prevencija je najvažnija. Mali propust može izazvati ozbiljne posledice, naročito kod dece, trudnica i starijih osoba“, naglašava dr Milena Jovanović. Ukoliko nakon obroka primetite upornu mučninu, jake bolove u stomaku ili visoku temperaturu, potražite medicinsku pomoć. Konsultacija sa lekarom je najbolji način da zaštitite zdravlje i uživate u letnjim danima bez brige.

Novi test analizira ctDNA i precizno određuje kome je potrebna dodatna terapija nakon operacije

Inovativni test krvi pruža novu nadu ženama koje se bore sa kolorektalnim karcinomom, pomažući da se izbegne nepotrebna hemoterapija nakon operacije. Istraživanje sprovedeno u Japanu i Velikoj Britaniji pokazalo je da analiza cirkulišuće tumorske DNK (ctDNA) može da identifikuje pacijentkinje koje će imati najviše koristi od adjuvantne terapije. Ova metoda je posebno značajna jer se kolorektalni karcinom često širi na jetru, što dodatno komplikuje donošenje odluka o daljem lečenju.

Studija je obuhvatila 298 pacijenata sa metastazama na jetri, a istraživači sa Hyogo Medical University i University of Oxford predstavili su rezultate. Test ctDNA se radio nekoliko nedelja nakon operacije. Kod pacijentkinja kod kojih je ctDNA bila otkrivena, hemoterapija je značajno povećala šanse za preživljavanje – četiri godine nakon operacije, stopa preživljavanja iznosila je 65% kod onih koji su primili terapiju, u poređenju sa 33% kod onih koji nisu primali terapiju.

Prednost ovog testa je u tome što omogućava precizniji odabir terapije, pa žene koje ne moraju da prolaze kroz iscrpljujuću hemoterapiju mogu biti pošteđene njenih neželjenih efekata. Hemoterapija često izaziva ozbiljne nuspojave, dok do sada nije bilo moguće unapred znati kome je ona zaista neophodna. Profesor Per Pfeiffer, onkolog iz Danske, ističe: „Samo oko 1 od 10 pacijenata se zaista izleči adjuvantnom terapijom, ali skoro svi dožive neželjene efekte lečenja.“ On naglašava: „Nadam se da će ctDNA test pomoći da preciznije odredimo kome je ova terapija zaista potrebna.“

Analiza je pokazala da žene sa pozitivnim ctDNA testom imaju više od četiri puta veći rizik od povratka bolesti, dok je rizik od smrtnog ishoda bio devet puta veći u odnosu na one kod kojih ctDNA nije pronađena. Kod pacijentkinja koje su primile hemoterapiju nakon otkrivanja ctDNA, rizik od povratka karcinoma bio je čak 93% manji. S druge strane, žene sa negativnim ctDNA testom imale su dobar ishod bez obzira na to da li su primile dodatnu hemoterapiju ili ne, što znači da bi mnoge mogle biti pošteđene ovog napornog lečenja. Ipak, odluka o terapiji uvek treba da bude doneta u dogovoru sa lekarom i na osnovu kompletne kliničke slike.

Ovaj test otvara vrata individualizovanom pristupu lečenju, omogućavajući ženama veću sigurnost i bolji oporavak. Za žene koje su primile hemoterapiju pre operacije, ctDNA test takođe ostaje važan indikator rizika od povratka bolesti. Personalizovana medicina na ovaj način donosi veće šanse za oporavak i bolji kvalitet života.

Ukoliko imate dijagnozu kolorektalnog karcinoma ili ste operisani zbog metastaza na jetri, savetuje se da sa svojim lekarom razgovarate o mogućnosti ctDNA testa. Pravovremene informacije mogu vam pomoći da donesete najbolju odluku u vezi sa lečenjem. Za tačnu dijagnozu i savet, obavezno se konsultujte sa stručnjakom.

Breskve su bogate vitaminima i vlaknima, ali nisu preporučljive svima – stručnjaci otkrivaju kome mogu smetati i kako ih pravilno konzumirati.

Breskve su jedno od omiljenih letnjih voća među ženama zahvaljujući bogatstvu vitamina, minerala i antioksidanata. Osim što osvežavaju, posebno su dobre za zdravlje srca, varenje i očuvanje vida. Ipak, nisu pogodne za sve i važno je znati kada treba biti oprezan.

Registrovana dijetetičarka, Džejmi Li Makintajer, ističe da su breskve izvor vlakana i raznih korisnih nutrijenata. Preporučuje da većina zdravih odraslih pojede jednu do dve srednje breskve dnevno, čime se unosi 70 do 140 kalorija i 2 do 4 grama vlakana, u zavisnosti od veličine voća.

Jedna srednja breskva, teška oko 147 grama, sadrži 68 kalorija, 15 grama ugljenih hidrata, 2 grama vlakana i 12 grama šećera. Bogata je vitaminom C, vitaminom A i kalijumom. Vlakna iz breskve olakšavaju varenje i doprinose redovnoj stolici, dok beta-karoten, lutein i vitamin C smanjuju upalne procese i štite srce.

Međutim, zbog visokog sadržaja kalijuma, žene koje koriste diuretike koji zadržavaju kalijum, kao što je spironolakton, trebalo bi da se konsultuju sa lekarom pre nego što uvrste breskve u ishranu. Osobe sa sindromom iritabilnog creva često imaju pojačane tegobe zbog visokog nivoa FODMAP-ova u breskvama, što može izazvati nelagodnost i nadimanje.

Alergije na koštunjavo voće su česte i mogu biti opasne. „Osobe sa alergijom na breskve moraju ih u potpunosti izbegavati,“ upozorava Stejsi Vudson, magistar nauka i registrovana dijetetičarka. Breskve pripadaju istoj porodici kao šljive, trešnje i nektarine, pa je savet da se konsultujete sa lekarom ako ste alergični na neko od ovih voća.

Preporučuje se da breskve jedete sa korom, jer se u njoj nalazi najveći deo vlakana i antioksidanata. Voće je potrebno dobro oprati pre konzumacije zbog mogućih ostataka pesticida.

Za većinu žena breskve predstavljaju zdrav izbor, ali je važno prilagoditi unos individualnim potrebama, posebno ako imate problema sa alergijama, varenjem ili koristite određene lekove. Ukoliko se jave simptomi poput svraba, otoka ili bolova u stomaku, prekinite sa konzumacijom i obratite se lekaru. Za personalizovane savete, konsultujte stručnjaka.