Srpski zakon ne propisuje metod obračuna naknade za rad od kuće, dok poreski tretman dodatno opterećuje troškove zaposlenih

Rad od kuće postao je realnost za veliki broj zaposlenih u Srbiji, ali i izazov u pogledu naknade troškova, jer se na naknadu za korišćenje sopstvenih sredstava rada obračunava porez od 10 odsto. Zakon o radu priznaje mogućnost dodatnih troškova, ali ne određuje precizno kako se obračunava nadoknada, što stvara neizvesnost za poslodavce i zaposlene.

Nejasni troškovi i porezi za rad od kuće

Prema rečima Branke Anđelković, direktorke organizacije Re: People – Centar za društvo i tehnologiju, zakon predviđa da ugovor mora sadržati posebne odredbe o sredstvima za rad, korišćenju opreme i načinu utvrđivanja naknade troškova. Međutim, zakon ne određuje zatvorenu listu troškova, pa se u praksi najčešće nadoknađuje korišćenje sopstvenog računara, internet, električna energija, telefon i drugi slični izdaci. Ako ugovor ne reguliše ovu oblast, dolazi do nesporazuma i sporova jer nema opšte prihvaćene metodologije obračuna. Osim toga, Ministarstvo finansija propisuje da se na naknade za rad od kuće plaća porez od 10 odsto, kao i na zarade, dok je jedini izuzetak to što se ne plaća socijalno osiguranje. Poreski savetnici smatraju da bi poreska politika trebalo da bude stimulativnija za ovaj vid rada, budući da se na naknadu za prevoz na posao ne plaća porez.

Modeli nadoknade i odgovornost za bezbednost

Poslodavci u Srbiji primenjuju tri osnovna modela nadoknade troškova: paušalna mesečna naknada, refundacija stvarnih troškova ili obaveza poslodavca da obezbedi opremu uz dodatnu nadoknadu. U nekim evropskim zemljama, poput Belgije, postoje administrativno utvrđene paušalne naknade, dok Austrija i Nemačka koriste poreske olakšice kako bi deo troškova bio priznat zaposlenima ili poslodavcima. Bezbednost podataka predstavlja poseban izazov kod rada od kuće. Odgovornost za zaštitu podataka je na poslodavcu, koji mora da obezbedi odgovarajuće tehničke i organizacione mere – službenu opremu, VPN, enkripciju i IT podršku. Rizik od incidenata je veći kada se koristi privatna oprema ili nezaštićene mreže, ali zaposleni snosi posledice samo ako prekrši jasno definisana interna pravila.

Regulatorni okvir i implikacije za tržište rada

Srpski zakon ne propisuje jedinstvenu metodologiju obračuna troškova za rad od kuće, niti minimalne standarde. To ostavlja prostor za različita tumačenja i potencijalne sporove. Uvođenje stimulativnijih poreskih olakšica moglo bi da učini rad od kuće privlačnijim kako za poslodavce, tako i za zaposlene. Osim toga, jasno definisane politike rada na daljinu i sajber bezbednosti postaju sve važnije za održavanje poslovnog kontinuiteta. Pitanje troškova za rad od kuće ostaje otvoreno, što pokazuje potrebu za modernizacijom zakonodavstva i usklađivanjem sa praksom u razvijenim evropskim zemljama.

Državna kompanija otvara javni poziv za solarne, vetro i biogas projekte, uz mogućnost zajedničkog ulaganja i korišćenja sopstvene infrastrukture

Elektroprivreda Srbije pokrenula je javni poziv za otkup OIE projekata snage od 50 megavata i traži partnere za zajednički razvoj obnovljivih izvora energije. Ova inicijativa, objavljena u dnevnom listu i na zvaničnom sajtu kompanije, ima za cilj diversifikaciju energetskog portfolija i ubrzanje ulaganja u energetsku tranziciju.

Detalji javnog poziva i uslovi za projekte

Javni poziv EPS je podelio u dve grupe projekata. Prva grupa obuhvata solarne elektrane, vetroelektrane i hibridne projekte ukupne instalisane snage od najmanje 50 megavata, koji su priključeni na prenosni sistem. Kod ovih projekata, baterijski sistemi za skladištenje energije nisu obavezni, ali će njihovo uključivanje doneti dodatne bodove.

EPS će kroz konkurentski postupak birati projekte iz prve grupe koji mogu biti predmet kupovine. Svi detalji o predaji ponuda, kao i vremenski rokovi, nalaze se na portalu www.oieakvizicije.eps.rs. Druga grupa projekata podrazumeva investicije u proizvodnju električne ili toplotne energije iz biomase, komunalnog, industrijskog ili organskog otpada, uključujući postrojenja za energiju iz otpada, biogas i deponijski gas, kao i projekte proizvodnje zelenog vodonika.

EPS nudi infrastrukturu i definiše modele saradnje

Za projekte iz druge grupe, EPS je spreman da partnerima ponudi postojeće lokacije i infrastrukturu, uključujući termoelektrane “Morava” i “Kolubara A”. Kompanija ističe da su partnerstva ključna za ubrzanje realizacije novih energetskih kapaciteta. Poziv za drugu grupu otvoren je 60 dana, nakon čega će EPS definisati konkretne modele saradnje prema iskazanom interesovanju.

Dušan Živković, generalni direktor EPS-a, izjavio je: “EPS želi da bude nosilac energetske tranzicije i da istovremeno očuva sigurnost snabdevanja. Otvaramo vrata najboljim projektima i partnerima na tržištu kako bismo ubrzali ulaganja u obnovljive izvore i stvorili stabilan i održiv energetski sistem za budućnost. Posebno je važno što postojeću infrastrukturu EPS-a možemo da stavimo u funkciju novih energetskih projekata i tako ubrzamo njihovu realizaciju.”

Implikacije za domaće tržište i sektor obnovljive energije

Otkup OIE projekata snage od 50 megavata i traženje partnera omogućavaju EPS-u da ubrza proces energetske tranzicije i smanji zavisnost od fosilnih goriva. U međuvremenu, ovakav pristup otvara mogućnosti za privatne investitore i inovatore u sektoru obnovljivih izvora energije u Srbiji. Uporedo sa tim, korišćenje postojeće infrastrukture može optimizovati troškove i skratiti vreme realizacije novih projekata. Na taj način, EPS jača svoju poziciju na domaćem tržištu, ispunjavajući obaveze iz zelene agende i stvarajući uslove za dugoročnu energetsku stabilnost.

Energetski projekat povezuje gasne mreže Grčke, Srbije i Balkana, omogućavajući pristup LNG iz više izvora

Severna Makedonija zvanično se priključila vertikalnom gasnom koridoru, regionalnom energetskom projektu koji povezuje gasne transportne sisteme jugoistočne i centralne Evrope. Priključenje vertikalnom gasnom koridoru omogućava pristup dodatnim izvorima gasa, uključujući tečni prirodni gas (LNG) sa grčkih terminala Aleksandrupolis i Revitusa. Ova inicijativa dobila je zvaničnu potvrdu u septembru 2026. godine, kada je ministarka energetike, rudarstva i mineralnih sirovina, Sanja Božinovska, najavila početak izgradnje interkonektora sa Grčkom i potpisivanje memoranduma o razumevanju sa Srbijom.

Projekat vertikalnog gasnog koridora i ključni rokovi

Božinovska je istakla da je većina administrativnog posla za interkonektor sa Grčkom završena. Cevi su isporučene, a zemljište je u procesu obrade. Dužina trase iznosi 68 kilometara, a završetak radova očekuje se u junu naredne godine. Sa Srbijom je prošle nedelje potpisan sporazum o izgradnji interkonektora, čija dužina iznosi 23 kilometra. Očekuje se da će ceo gasovod, od Grčke do Srbije, biti spreman do kraja 2028. godine. Ovi podaci potvrđuju da vertikalni gasni koridor postaje ključna infrastruktura za energetsko tržište Balkana.

Vertikalni gasni koridor: strateški značaj i pristup LNG-u

Vertikalni gasni koridor povezuje Grčku sa Bugarskom, Rumunijom, Moldavijom i Ukrajinom, kao i sa Mađarskom i Slovačkom. Proširenjem na Srbiju i Severnu Makedoniju, dodatno se učvršćuje energetska integracija regiona sa centralnom Evropom. Projekat omogućava dopremanje gasa iz različitih izvora, što doprinosi diverzifikaciji snabdevanja i povećava sigurnost na tržištu. Poseban značaj ima mogućnost dopremanja LNG-a preko grčkih terminala, čime se Severnoj Makedoniji otvara pristup globalnim izvorima tečnog prirodnog gasa.

Izjave i ekonomski uticaj na region

„Veći deo administrativnog posla za interkonektor sa Grčkom je završen, cevi su tamo, sve u vezi sa zemljištem je već u procesu obrade, tako da smo na pravom putu. Imamo 68 kilometara i napredujemo kako treba“, izjavila je Sanja Božinovska pred šesti Solunski samit. Ona je dodala: „Sa Srbijom smo prošle nedelje potpisali sporazum – to su samo 23 kilometra, ali ipak ima još dug put jer tek sada počinjemo. To znači kraj sledeće godine, početak 2028. godine, odnosno da će 2028. godine sve biti spremno od Grčke do Srbije.“ Kao rezultat, ovaj projekat ima potencijal da unapredi energetsku stabilnost regiona, smanji zavisnost od jednog izvora i podstakne nove investicije u energetskom sektoru Balkana.