Građani i privreda suočiće se sa novim iznosima za registarske tablice, lične dokumente i dozvole, prema uredbi Vlade Srbije

Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije primeniće nove takse za svoje usluge od 12. septembra, prema izmenjenoj uredbi Vlade Srbije. Nove cene taksi obuhvatiće izradu javnih isprava, ličnih dokumenata i registarskih tablica, što direktno utiče na troškove građana i privrede.

Nove takse za usluge MUP-a: detalji i iznosi

Prema uredbi, izrada putne isprave za korisnike azila i privremene zaštite iznosiće 5.880 dinara. Dozvola za privremeni boravak stranaca, kao i jedinstvena dozvola i lična karta za strance, koštaće po 2.028 dinara. Za izradu vozačke dozvole građani će plaćati 444 dinara, dok će probna vozačka dozvola koštati 468 dinara. Saobraćajna dozvola stajaće 858 dinara, a potvrda o privremenoj registraciji 60 dinara. Registarske nalepnice, za unutrašnju i spoljašnju upotrebu, naplaćivaće se po 342 dinara. Par registarskih tablica za teške četvorocikle, putnička vozila, autobuse, trolejbuse i teretna vozila iznosiće 1.380 dinara, dok će duplikat tablica koštati 2.730 dinara.

Specifične takse za određena vozila i isprave

Registarske tablice po izboru građana za oldtajmere iznosiće 13.344 dinara za par, dok će posebna zadnja tablica za ova vozila koštati isto. Za taksi vozila sa “TX” oznakom, cena para tablica je 1.380 dinara. Motocikli, teški tricikli, mopedi, laki tricikli i laki četvorocikli imaće taksu od 696 dinara za jednu tablicu. Vlasnici traktora i radnih mašina plaćaće 960 dinara za par tablica, dok će tablica za priključno vozilo koštati 780 dinara. Probne kartonske tablice za privremeno označavanje “Proba” iznosiće 462 dinara za par, a crvene tablice za motorna vozila 1.380 dinara.

Privatno obezbeđenje, oružje i posebne dozvole

Novi iznosi odnose se i na isprave za privatno obezbeđenje i oružje. Legitimacija službenika privatnog obezbeđenja i detektivska legitimacija iznosiće po 1.020 dinara, dok će oružni list sa mikrokontrolerom i dozvola za nošenje oružja biti 1.080 dinara. Kolekcionarska dozvola koštaće 360 dinara. Posebno je propisano da će izrada lične karte za lice sa odobrenim pravom na azil iznositi 1.920 dinara od 1. oktobra.

Uticaj novih taksi na građane i privredu

Uvođenje novih taksi za usluge MUP-a dolazi u trenutku kada su troškovi registracije i izrade ličnih dokumenata značajna stavka za većinu domaćinstava i preduzeća. Kao rezultat, građani i firme moraće pažljivo planirati izdvajanja za administrativne troškove, posebno kod zamene ili izrade novih dokumenata. S obzirom na zvanično objavljene podatke, iznosi su jasno definisani i odnose se na sve korisnike usluga Ministarstva unutrašnjih poslova.

Inflacija u evrozoni ubrzala na 3,3 odsto, dok cene nafte rastu 60 odsto i pokreću novi ciklus zaoštravanja monetarne politike

Evropska centralna banka (ECB) najavljuje novo povećanje kamata, nakon što je šestomesečni Euribor, ključna referentna stopa na evropskom međubankarskom tržištu, porastao sa 2,1 na 2,8 odsto u 2026. godini. Ovaj rast Euribora odražava očekivanja daljih pooštravanja monetarne politike od strane ECB-a. Nakon planiranog povećanja u četvrtak, do kraja godine očekuje se još jedno podizanje referentne kamatne stope za 0,25 procentnih poena, čime bi ona dostigla 2,75 odsto.

Kretanje kamatnih stopa u evrozoni usko je povezano sa inflatornim pritiscima koji su u poslednjim mesecima ponovo u fokusu. Najnovije merenje pokazuje da je godišnja stopa inflacije u evrozoni dostigla 3,3 odsto. Ovaj nivo inflacije značajno prelazi ciljanu vrednost od 2 odsto, što je dugoročni cilj ECB-a. Takođe, od početka iranskog sukoba i zatvaranja Hormuškog moreuza, inflacija u evrozoni prema godišnjoj stopi iznosi više od šest odsto u poslednjih šest meseci, što dodatno opravdava zaoštravanje monetarne politike.

Razlozi rasta kamata i inflacije

Glavni pokretači rasta inflacije uključuju visoka ulaganja u infrastrukturu, pre svega u centre podataka za podršku razvoju veštačke inteligencije, kao i povećana ulaganja u odbrambene kapacitete i energetsku nezavisnost evropskih država. Pored toga, cene nafte su u ovoj godini porasle za 60 odsto, što snažno utiče na rast troškova u privredi i potrošačkim sektorima. Kao rezultat, pritisak na ECB da reaguje dodatnim povećanjem kamata je pojačan.

U ovakvim okolnostima, viša referentna kamatna stopa utiče na poskupljenje kreditiranja za građane i privredu, ali i na povećanje troškova servisiranja postojećih dugova. To može usporiti ekonomski rast, ali istovremeno ima za cilj da obuzda dalji rast cena, pogotovo u situaciji kada su energetski i prehrambeni troškovi u porastu.

Posledice za tržište i naredni koraci ECB-a

Poslednje odluke ECB-a izazivaju pažnju finansijskih tržišta, a rast Euribora direktno se odražava na kamate za stambene i potrošačke kredite u evrozoni, kao i u državama koje koriste ovu referentnu stopu za obračun kamata. S druge strane, investitori prate dalje poteze centralne banke, procenjujući uticaj povećanja kamata na profitabilnost kompanija i ukupnu investicionu klimu.

U međuvremenu, rast kamatnih stopa može doneti dodatne izazove za domaćinstva s promenljivim kamatama na kredite, ali i povećati atraktivnost štednje u bankama. Analitičari ističu da će budući potezi ECB-a zavisiti od kretanja inflacije i tržišnih tenzija, posebno u energetskom sektoru. Očekuje se da će centralna banka zadržati restriktivan pristup sve dok inflacija ne pokaže jasne znake usporavanja. Odluke ECB-a i dalje će imati presudan uticaj na ekonomske tokove u evrozoni.

Državna kompanija otvara javni poziv za solarne, vetro i biogas projekte, uz mogućnost zajedničkog ulaganja i korišćenja sopstvene infrastrukture

Elektroprivreda Srbije pokrenula je javni poziv za otkup OIE projekata snage od 50 megavata i traži partnere za zajednički razvoj obnovljivih izvora energije. Ova inicijativa, objavljena u dnevnom listu i na zvaničnom sajtu kompanije, ima za cilj diversifikaciju energetskog portfolija i ubrzanje ulaganja u energetsku tranziciju.

Detalji javnog poziva i uslovi za projekte

Javni poziv EPS je podelio u dve grupe projekata. Prva grupa obuhvata solarne elektrane, vetroelektrane i hibridne projekte ukupne instalisane snage od najmanje 50 megavata, koji su priključeni na prenosni sistem. Kod ovih projekata, baterijski sistemi za skladištenje energije nisu obavezni, ali će njihovo uključivanje doneti dodatne bodove.

EPS će kroz konkurentski postupak birati projekte iz prve grupe koji mogu biti predmet kupovine. Svi detalji o predaji ponuda, kao i vremenski rokovi, nalaze se na portalu www.oieakvizicije.eps.rs. Druga grupa projekata podrazumeva investicije u proizvodnju električne ili toplotne energije iz biomase, komunalnog, industrijskog ili organskog otpada, uključujući postrojenja za energiju iz otpada, biogas i deponijski gas, kao i projekte proizvodnje zelenog vodonika.

EPS nudi infrastrukturu i definiše modele saradnje

Za projekte iz druge grupe, EPS je spreman da partnerima ponudi postojeće lokacije i infrastrukturu, uključujući termoelektrane “Morava” i “Kolubara A”. Kompanija ističe da su partnerstva ključna za ubrzanje realizacije novih energetskih kapaciteta. Poziv za drugu grupu otvoren je 60 dana, nakon čega će EPS definisati konkretne modele saradnje prema iskazanom interesovanju.

Dušan Živković, generalni direktor EPS-a, izjavio je: “EPS želi da bude nosilac energetske tranzicije i da istovremeno očuva sigurnost snabdevanja. Otvaramo vrata najboljim projektima i partnerima na tržištu kako bismo ubrzali ulaganja u obnovljive izvore i stvorili stabilan i održiv energetski sistem za budućnost. Posebno je važno što postojeću infrastrukturu EPS-a možemo da stavimo u funkciju novih energetskih projekata i tako ubrzamo njihovu realizaciju.”

Implikacije za domaće tržište i sektor obnovljive energije

Otkup OIE projekata snage od 50 megavata i traženje partnera omogućavaju EPS-u da ubrza proces energetske tranzicije i smanji zavisnost od fosilnih goriva. U međuvremenu, ovakav pristup otvara mogućnosti za privatne investitore i inovatore u sektoru obnovljivih izvora energije u Srbiji. Uporedo sa tim, korišćenje postojeće infrastrukture može optimizovati troškove i skratiti vreme realizacije novih projekata. Na taj način, EPS jača svoju poziciju na domaćem tržištu, ispunjavajući obaveze iz zelene agende i stvarajući uslove za dugoročnu energetsku stabilnost.