Vlada usmerila 1,2 milijarde evra na transfere i subvencije, dok kapitalni rashodi rastu za 170 miliona evra

Vlada Srbije povećala je planirani budžetski deficit sa tri na 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP-a) u najnovijem rebalansu budžeta, prema analizi Centra za visoke ekonomske studije (CEVES). Ključni razlog za ovaj rast je odluka da se dodatni fiskalni prostor, nastao višim prihodima nakon rebalansa, usmeri na novčana davanja pred izbore, što uključuje i povećane transfere i subvencije. Ova novčana pomoć pred izbore, četvrta po redu u poslednjih nekoliko godina, dolazi nakon što su slične isplate zabeležene pred izbore 2020, 2022. i 2023. godine.

Ministar finansija Siniša Mali navodi da je pomoć isplaćivana i u godinama bez izbora, poput 2021. godine, kao i nakon prethodnih glasanja 2016. i 2017. godine. Međutim, CEVES ističe da je ovogodišnji rebalans specifičan jer nije reč samo o većim prihodima, već i o promeni prioriteta u raspodeli budžetskih sredstava.

Struktura budžetskih rashoda i ekonomski efekti

Ukupni budžetski rashodi i izdaci povećani su za oko 1,45 milijardi evra, odnosno 1,5 odsto BDP-a, prema podacima CEVES-a. Od tog iznosa, oko 1,2 milijarde evra dodatnog fiskalnog prostora usmereno je na transfere, subvencije i jednokratne mere. To čini gotovo četiri petine ukupnog neto povećanja rashoda. Kapitalni rashodi, koji obuhvataju ulaganja u infrastrukturu i razvoj, povećani su za oko 170 miliona evra.

Takva struktura rashoda ima pretežno distributivni i kratkoročno potrošački karakter. Najveći deo dodatnih sredstava odlazi na transfere i tekuću potrošnju, dok je razvojno-investicioni efekat znatno slabiji. Kategorija transfera, subvencija i jednokratnih mera uključuje i druge izdatke osim neposredne novčane pomoći građanima. Ipak, novčana pomoć pred izbore ostaje centralni deo politike raspodele.

Fiskalna održivost i dugoročne posledice budžetskih odluka

Jednokratne isplate mogu biti značajna podrška domaćinstvima, naročito penzionerima i socijalno ugroženim građanima koji su pogođeni rastom životnih troškova. Međutim, ključno pitanje je da li su ove mere usmerene ka najugroženijima, koliko su održive na srednji rok i šta će država zbog njih morati da odloži ili smanji na drugim rashodnim stavkama.

Rebalans budžeta i povećanje deficita otvaraju dilemu o budućim mogućnostima finansiranja kapitalnih ulaganja. Veći deficit može ograničiti prostor za investicije koje dugoročno povećavaju produktivnost i kapacitete privrede. Takođe, u narednim godinama država će morati pažljivo da vodi računa o fiskalnoj stabilnosti, posebno ako se trend povećanih transfera i kratkoročnih mera nastavi.

Analitičari CEVES-a zaključuju da trenutna struktura budžeta prioritet daje kratkoročnoj potrošnji, dok razvojni ciljevi ostaju u drugom planu. Novčana pomoć pred izbore ima direktan uticaj na budžetski račun, što može imati posledice na dugoročnu fiskalnu održivost i investicione kapacitete Srbije.

Geopolitičke tenzije na Bliskom istoku podižu cene nafte, WTI premašio 99 dolara, tržište reaguje na neizvesnost

Cene nafte na svetskim berzama beleže značajan rast zbog pojačanih geopolitičkih tenzija na Bliskom istoku. Fjučersi nafte Brent porasli su 3,2 odsto na 112,30 dolara po barelu do 11 sati ujutru, dok je američka sirova nafta West Texas Intermediate (WTI) dostigla cenu od 99,94 dolara. Ovaj rast usledio je nakon što su američke i izraelske vlasti izradile konkretne planove za moguće obnavljanje napada na Iran, što je dodatno uzdrmalo tržište energenata.

Geopolitičke tenzije i tržišna reakcija

Prema informacijama iz američke administracije, planovi za vojnu operaciju na Bliskom istoku mogli bi biti realizovani nakon novembarskih izbora za Kongres u Sjedinjenim Američkim Državama. Ove najave, kao i učestali napadi Huta iz Jemena na civilne ciljeve u Saudijskoj Arabiji, doprinose rastu nesigurnosti na tržištu. Sjedinjene Američke Države su, zbog povećane opasnosti, naredile zaposlenima u državnoj službi i njihovim porodicama da napuste Saudijsku Arabiju. Prema portparolu Stejt departmenta, razlog su sve češći napadi Huta, koje podržava Iran.

Nafta od 100 dolara i globalna ekonomska otpornost

Iako je psihološka granica od 100 dolara za barel ponovo aktuelna, analitičari ocenjuju da globalna ekonomija danas pokazuje veću otpornost na energetske šokove. Dejvid Vagner, direktor i portfolio menadžer u kompaniji Aptus Capital Advisors, ističe da „nafta po ceni od 100 dolara po barelu danas ima sasvim drugačije značenje nego pre 20 ili 30 godina“. On navodi podatke američke vlade prema kojima je benzin pre deset godina činio oko 5 odsto raspoloživog dohotka prosečnog Amerikanca, dok je danas taj udeo otprilike upola manji. Kao rezultat, domaćinstva su sada u boljoj poziciji da podnesu visoke troškove energije. Osim toga, iako trenutni rast izaziva zabrinutost, analitičari smatraju da su cene sirove nafte i dalje ispod istorijskih maksimuma kada se prilagode za inflaciju. Uporedo sa tim, tržišni akteri ostaju fokusirani na razvoj događaja na Bliskom istoku i moguće posledice za globalno snabdevanje energentima.

Implikacije za tržište energenata

Povećanje cene nafte ima direktan uticaj na troškove prevoza, industrijsku proizvodnju i inflaciju širom sveta. Ipak, zahvaljujući smanjenoj izloženosti potrošača energetskim šokovima, efekat na širu ekonomiju mogao bi biti blaži nego u prethodnim decenijama. S obzirom na trenutnu volatilnost i neizvesnost, investitori i analitičari pomno prate svaki novi signal iz regiona. Cene nafte na svetskim berzama ostaju ključni indikator za predviđanje daljih ekonomskih kretanja.

U Srbiji posluje 267.560 preduzetnika, najviše u Beogradu i inovacionim delatnostima; zapošljavaju 253.723 radnika

Preduzetnici u Srbiji doprinose sa 31,5 odsto ukupne bruto dodate vrednosti, dok ostvaruju samo 10 odsto ukupnog prometa, pokazuju najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku za 2025. godinu. U Srbiji je registrovano 267.560 aktivnih preduzetnika, a najviše ih je u Beogradu i okolini, gde posluje 28,7 odsto svih preduzetničkih radnji. U Vojvodini je 25,2 odsto preduzetnika, dok Šumadija i Zapadna Srbija beleže 28,1 odsto, a Južna i Istočna Srbija 17,9 odsto.

Struktura preduzetnika i doprinos sektora

Najveći broj preduzetnika bavi se stručnim, naučnim, inovacionim i tehničkim delatnostima, što čini 17,6 odsto ukupnog broja. Sektor trgovine na veliko i malo, uključujući popravku motornih vozila i motocikala, zauzima drugo mesto sa 15,9 odsto, dok prerađivačka industrija obuhvata 13,3 odsto preduzetnika. Građevinarstvo čini 11,1 odsto, saobraćaj i skladištenje 8,3 odsto, a informisanje i komunikacije 7,8 odsto. Preduzetnici u navedenim sektorima ostvaruju različit udeo u zapošljavanju i prometu, pri čemu su inovacione delatnosti brojne, ali sa manjim brojem zaposlenih. U 2025. godini, preduzetnici su zapošljavali ukupno 253.723 radnika, što je manje od broja registrovanih radnji. Najveća disproporcija zabeležena je u Beogradskom regionu, sa 77.000 registrovanih radnji i 53.398 zaposlenih. U Vojvodini je 27,8 odsto zaposlenih, u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji 30,0 odsto, a u Južnoj i Istočnoj Srbiji svaki peti zaposleni radi kod preduzetnika.

Promet i bruto dodata vrednost kod preduzetnika

Promet preduzetnika takođe varira po regionima. U Beogradskom regionu ostvaruje se 26 odsto ukupnog prihoda, u Vojvodini 24,8 odsto, dok Šumadija i Zapadna Srbija imaju 30,8 odsto ukupnog prometa. Južna i Istočna Srbija učestvuju sa 18,4 odsto ukupnog obrta. Kada je reč o sektorima, najviše prometa ostvaruje trgovina sa 31,6 odsto, prerađivačka industrija sa 16,9 odsto, građevinarstvo 13,3 odsto, dok stručne delatnosti čine 10 odsto ukupnog prometa. Saobraćaj i skladištenje imaju 6,8 odsto, dok usluge smeštaja i ishrane ostvaruju 6,1 odsto prometa. Bruto dodata vrednost, kao ključni pokazatelj ekonomske aktivnosti, najizraženija je u Beogradskom regionu sa 31,5 odsto. Vojvodina beleži 25,9 odsto, dok Šumadija i Zapadna Srbija imaju udeo od 26,4 odsto.

Analiza zapošljavanja i regionalnih razlika

Zanimljivo je da stručne, naučne i inovacione delatnosti prednjače po broju radnji, ali zapošljavaju samo 6,5 odsto ukupnog broja angažovanih radnika. Najviše radne snage angažovano je u sektoru trgovine, koji zapošljava 22,4 odsto svih radnika kod preduzetnika. Prerađivačka industrija zapošljava petinu ukupne radne snage, ugostiteljstvo i usluge smeštaja i ishrane angažuju 16,2 odsto, dok građevinarstvo ima učešće od 13,2 odsto. Stručnjaci ističu da u intelektualnim uslugama preduzetnici uglavnom posluju sami i retko zapošljavaju druge, dok u trgovini i zanatstvu postoji potreba za većim brojem zaposlenih.

Revidirana metodologija i značaj za privredu

Nova metodologija Republičkog zavoda za statistiku obuhvata samo aktivne preduzetnike koji su predali završne račune ili imaju rešenja o oporezivom dohotku. Radnje u stanju mirovanja ili privremene obustave delatnosti su izostavljene iz obračuna. To je dovelo do smanjenja ukupnog broja registrovanih preduzetnika, ali je povećalo preciznost podataka o ekonomskoj aktivnosti ovog sektora. Kao rezultat, podaci jasno pokazuju značaj koji preduzetnici imaju za regionalni razvoj i tržište rada u Srbiji. Zbog toga je njihov udeo u bruto dodatoj vrednosti posebno važan za ukupnu stabilnost privrede.