Komisija potvrdila da je upućen slučaj protiv Ilona Maska lokalnom tužilaštvu zbog navodne ponude novčanih nagrada biračima

Izborna komisija države Viskonsin saopštila je da je milijarder Ilon Mask predmet istrage zbog moguće povrede zakona o izbornom podmićivanju. Prema saopštenju komisije, Mask je tokom izbora za Vrhovni sud Viskonsina ponudio novčane nagrade biračima, što je izazvalo pokretanje zvanične procedure.

Komisija, čiji članovi su ravnomerno podeljeni između dve velike američke stranke, glasala je sa većinom od 5 prema 1 da dva prigovora, koje su podneli birači, budu prosleđena okružnom tužilaštvu u okrugu Braun. Ovu informaciju potvrdila je portparolka komisije, Emili Miklas.

Prema izveštaju komisije, komisija je utvrdila „osnovanu sumnju” da je Mask prekršio državni zakon koji zabranjuje nuđenje bilo kakve materijalne koristi sa ciljem podsticanja na glasanje. Zakon predviđa da je nedozvoljeno nuditi „bilo šta od vrednosti” u zamenu za izlazak na izbore.

Još uvek nije poznato da li će okružni tužilac, Dejvid Lasi, pokrenuti krivični postupak protiv Maska. Prema dostupnim informacijama, ni Mask ni okružni tužilac nisu javno komentarisali slučaj do trenutka pisanja ovog izveštaja.

Predmet prijave odnosi se na Maskovu praksu organizovanja novčanih nagrada biračima koji su potpisali peticije njegove političke grupe. Ova praksa započela je tokom Maskove podrške predsedničkoj kampanji Donalda Trampa 2024. godine i nastavljena je tokom sudskih izbora u Viskonsinu u aprilu 2025.

Prema navodima iz prijave, politička organizacija pod Maskovim pokroviteljstvom dodelila je po milion dolara trojici birača koji su potpisali peticiju protiv „aktivističkih sudija”. Tokom tog izbornog ciklusa, Mask i njegov politički komitet uložili su značajna sredstva u podršku kandidatu za sudiju Brad Šimelu, koji je imao podršku Republikanske stranke.

Do ovog trenutka nije bilo zvaničnog odgovora od strane Maskovog tima ili navedenih političkih grupa. Slučaj ostaje otvoren dok se čeka odluka tužilaštva o eventualnom pokretanju krivičnog postupka.

Ovo pitanje privuklo je pažnju javnosti zbog zakonskih ograničenja koja regulišu ponašanje tokom izbornog procesa u Sjedinjenim Američkim Državama. Izborna komisija u Viskonsinu izrazila je nameru da se postupak vodi u skladu sa važećim zakonima i procedurama.

Predstavnički dom izglasao zakon o stalnom letnjem vremenu, prema zvaničnim informacijama, dalji koraci u Senatu neizvesni

Predstavnički dom Sjedinjenih Američkih Država izglasao je 14. jula 2026. godine zakon koji predviđa ukidanje sezonskog pomeranja časovnika i uspostavljanje stalnog letnjeg računanja vremena na teritoriji čitave zemlje. Inicijativa, poznata kao Zakon o zaštiti sunčevog svetla, dobila je podršku većine članova predstavničkog doma, dok je deo poslanika bio protiv ovog predloga.

Prema usvojenom zakonu, satovi bi ostali pomereni jedan sat unapred tokom cele godine, što je dosadašnja praksa u prolećnim mesecima. Zakon takođe predviđa mogućnost da savezne države koje su pre usvajanja ovog akta već koristile standardno vreme tokom cele godine zadrže tu praksu. Trenutno, Havaji i većina teritorije Arizone koriste standardno vreme tokom cele godine, dok ostale savezne države prelaze sa letnjeg na zimsko vreme i obrnuto, dva puta godišnje.

Tokom razmatranja zakona, pojedini poslanici su izneli stavove u prilog ukidanja sezonskog pomeranja časovnika, navodeći da česte promene vremena remete rasporede građana. „Ne znam nikoga ko još želi da menja satove“, izjavio je demokratski poslanik iz Nju Džersija Frank Palon tokom rasprave u Odboru za pravila dan pre glasanja. Sa druge strane, republikanski predstavnik iz Floride Vern Bjukanan, koji je i predlagač zakona, naglasio je da promene vremena utiču na dnevne aktivnosti bez jasnog razloga.

Zagovornici trajnog letnjeg vremena navode da bi ova promena, prema njihovim procenama, mogla povoljno uticati na san, zdravlje i ekonomsku aktivnost, kao i omogućiti građanima više dnevnog svetla u večernjim satima. Protivnici ukazuju na moguće negativne posledice, posebno tokom zimskih meseci, kada bi jutarnji sati ostali duže u mraku, što bi, prema njihovom mišljenju, moglo da utiče na zdravlje i bezbednost.

Nakon usvajanja u Predstavničkom domu, predlog zakona upućen je Senatu na dalju razmatranje. Sudbina zakona u Senatu za sada nije poznata. Sličan predlog već je ranije usvojen u Senatu 2022. godine, ali tada nije bio predmet glasanja u Predstavničkom domu. Demokratska senatorka iz države Vašington, Peti Maraj, koja je ranije zagovarala ovakvu izmenu u gornjem domu Kongresa, pozvala je lidera većine u Senatu da što pre stavi predlog na glasanje.

Stav bivšeg predsednika Donalda Trampa o ovom pitanju tokom godina se menjao, budući da je u različitim navratima podržavao i ukidanje letnjeg računanja vremena i njegovo trajno uvođenje. Dalji tok ovog zakonodavnog procesa zavisiće od narednih koraka u Senatu i eventualnog stava izvršne vlasti.

Zvaničnici potvrdili zaplenu stotina kilograma zlata i miliona dolara, uhapšeno više osoba u vezi sa slučajevima u naftnom sektoru

Iračke vlasti su u niz akcija usmerenih na suzbijanje korupcije zaplenile više od 375 kilograma zlata i desetine miliona dolara u gotovini, saopštili su zvaničnici. U operacijama, koje su sprovedene tokom poslednjih meseci, uhapšena je najmanje 21 osoba, među kojima su sadašnji i bivši državni službenici, kao i više članova parlamenta.

Prema izjavama iz iračke vlade, zaplena je povezana sa hapšenjem bivšeg zamenika ministra za naftu, Adnana Al-Džumailija, koji je u maju priveden pod sumnjom na koruptivne aktivnosti. Istražni sudija Centralnog suda za borbu protiv korupcije, Diaa Jaafar, izjavio je da je u jednoj operaciji pronađeno 790 funti zlata, dok je u drugoj pronađeno dodatnih 37 funti. On je potvrdio da je zlato prebačeno u centralnu banku Iraka, ali nije naveo dodatne detalje o samom toku operacija.

Premijer Iraka Ali Al-Zaidi, koji je na funkciju stupio u maju, javno je istakao borbu protiv korupcije kao jedan od prioriteta svoje administracije. Prema izjavama neimenovanih zvaničnika, poslednje akcije su iznenadile mnoge, s obzirom na to da su i prethodne vlade najavljivale slične mere, ali bez značajnijih rezultata. „Ova kampanja je bila neočekivana, ne samo zato što je sprovedena ubrzo nakon stupanja premijera na dužnost, već i zato što je obuhvatila veći broj sektora“, izjavio je jedan od vladinih predstavnika, koji je želeo da ostane anoniman.

U okviru operacija, osim gotovine i zlata, zaplenjeni su i automobili i nekretnine. Prema informacijama iz istrage, samo jedan deo otkrivene korupcije odnosi se na sektor nafte, dok se najavljuje nastavak istraga i u drugim oblastima državne uprave.

Nedavno je, u odvojenoj akciji povezanoj sa Ministarstvom za naftu, pronađeno 10,6 miliona dolara u iračkim dinarima sakrivenih u odvodu za kišnicu. Ove mere predstavljaju deo šire strategije iračkih vlasti za suzbijanje korupcije u državnim institucijama.

Zvaničnici ističu da su ovakve operacije deo kontinuiranih napora za vraćanje poverenja javnosti i unapređenje transparentnosti u javnom sektoru. S obzirom na razmere zaplenjenog novca i imovine, slučaj privlači značajnu pažnju javnosti i ukazuje na složenost borbe protiv korupcije u Iraku.