Navika trljanja očiju povećava rizik od infekcija i bolesti poput keratokonusa, stručnjaci upozoravaju na moguće posledice

Svrab, peckanje i zamor očiju česta su iskustva mnogih žena, naročito tokom perioda alergija ili nakon dugog rada na računaru. Iako trljanje očiju donosi trenutno olakšanje, oftalmolozi naglašavaju da ova navika može izazvati ozbiljne komplikacije po zdravlje očiju. Trljanjem se povećava mogućnost razvoja infekcija, povreda i trajnih bolesti koje mogu dovesti do gubitka vida.

Jedan od najčešćih razloga za svrab očiju kod žena je alergijski konjunktivitis, koji nastaje kao reakcija na polen, prašinu ili životinjsku dlaku. Pored toga, sindrom suvog oka, blefaritis ili iritacija kože oko očiju takođe mogu uzrokovati neprijatne simptome kao što su svrab, crvenilo i otok kapaka. Konstantno trljanje dodatno pogoršava ova stanja. Žene su posebno podložne tim problemima zbog svakodnevne upotrebe šminke, boravka u zatvorenom prostoru ili nošenja kontaktnih sočiva. Trljanjem očiju dodatno se iritira osetljiva koža kapaka i može nastati još više tegoba.

Posebno zabrinjava pojava keratokonusa, progresivne bolesti koja menja oblik rožnjače iz zaobljenog u konusni i izaziva zamagljen vid, astigmatizam i probleme u svakodnevnim aktivnostima. Dr Jovana Petrović, specijalista oftalmolog, ističe: „Učestalo i agresivno trljanje očiju može pokrenuti ili ubrzati razvoj keratokonusa, naročito kod osoba sa alergijama. Zato savetujemo izbegavanje te navike, čak i kada je svrab intenzivan.” Bolest se može zaustaviti procedurom umrežavanja kolagena, ali je često potrebno nošenje specijalnih sočiva, a u teškim slučajevima čak i transplantacija rožnjače.

Osim toga, trljanje očiju može izazvati ogrebotine na rožnjači koje prate bol i zamućenje vida, što zahteva upotrebu antibiotskih kapi radi sprečavanja infekcija. Takođe, trljanjem mogu pući mali krvni sudovi na površini oka, pa se javlja crvena mrlja (subkonjunktivalno krvarenje) koja nije opasna, ali ume da zabrine. Još jedna ozbiljna posledica je lakše prenošenje virusnih i bakterijskih infekcija, posebno konjunktivitisa, koje se lako šire u porodici ili na poslu. Zbog toga je važno redovno prati ruke i ne dodirivati oči prljavim rukama.

Kako biste zaštitili zdravlje svojih očiju, stručnjaci savetuju korišćenje veštačkih suza i hladnih obloga kod svraba ili peckanja, a trljanje treba izbegavati čak i kada je osećaj neprijatan. Žene koje koriste šminku trebalo bi da redovno skidaju proizvode sa očiju i biraju hipoalergenu kozmetiku. Dr Jovana Petrović preporučuje: „Ako imate česte alergije ili suvoću očiju, posetite oftalmologa. Pravilno lečenje može sprečiti komplikacije.”

Ako primetite uporan svrab, pogoršanje vida ili jak bol, obavezno se obratite lekaru. Zdrave navike i odgovorno ponašanje ključni su za očuvanje vida. Za tačnu dijagnozu i savet obavezno konsultujte oftalmologa.

Letnje vrućine, stres i sintetička odeća mogu pogoršati akne, ali uz pravilnu negu stanje se može kontrolisati

Akne na leđima postaju izraženiji problem za mnoge žene tokom toplih meseci, kada su koža i znoj intenzivnije povezani. Iako su često povezane sa adolescentima, akne na leđima pogađaju i odrasle žene, utičući na samopouzdanje i svakodnevni komfor. Ove upalne promene nastaju usled pojačanog lučenja sebuma, zapušenih pora i razmnožavanja bakterija u folikulima dlake. Stres, hormonske promene i znojenje dodatno mogu pogoršati stanje, dok su promene često sakrivene odećom.

Najčešći uzroci uključuju hormonalni disbalans, stres, lošu ishranu i nedostatak sna. Prema rečima dr Marijane M. Rajić, „koža je ogledalo unutrašnjih procesa, pa svaka neravnoteža brzo postaje vidljiva kroz upalne promene”. Akne se mogu pojaviti kao sitne crvene papule, gnojne bubuljice ili dublje cistične promene koje su bolne. Mitiseri su takođe česti, nastaju kada se masnoća i mrtve ćelije zadrže u porama. Važno je znati da akne na leđima nisu nužno povezane sa aknama na licu i često se razvijaju nezavisno.

Leti, zbog bogatstva lojnim žlezdama na leđima i grudima, koža je osetljivija na upale. Pojačano znojenje, fizička aktivnost i uska odeća od sintetičkih materijala pogoršavaju stanje. Dermatolog dr Zoran Krulj naglašava: „Odeća od prirodnih materijala kao što je pamuk omogućava koži da diše, smanjuje zadržavanje vlage i bakterija na površini kože.” Biranje pamučne garderobe pomaže u smanjenju iritacija.

Ishrana bogata šećerom i prostim ugljenim hidratima utiče na nivo insulina, što može pojačati lučenje sebuma i upale. Neke žene primećuju pogoršanje nakon mlečnih proizvoda. Stručnjaci preporučuju više povrća, voća i vode, uz izbegavanje industrijski prerađene hrane. Stres povećava nivo kortizola, koji stimuliše rad lojnih žlezda, pa su fizička aktivnost, joga i kvalitetan san važni za prevenciju.

Kod nege je važno koristiti blage preparate, a posebnu pažnju obratiti na ispiranje regeneratora i gustih proizvoda za kosu koji mogu ostati na leđima i zapušiti pore. Redovno presvlačenje odeće nakon znojenja i pažljivo čišćenje kože su korisni saveti. Ukoliko primetite dugotrajnije ili intenzivnije promene, potražite savet dermatologa za preciznu dijagnozu i lečenje.

Istraživanje pokazuje da opaganib može pomoći obolelima kod kojih standardne terapije više ne deluju

Najnovija klinička ispitivanja sprovedena na Medical University of South Carolina i Emory University donose ohrabrujuće vesti za muškarce sa uznapredovalim rakom prostate. Kod ove grupe pacijenata, tradicionalne terapije, posebno hormonski lekovi, često gube efikasnost, ostavljajući veoma malo opcija za dalje lečenje. Upravo zbog toga, svaki novi pristup ima izuzetno veliki značaj.

Rak prostate je jedan od najčešćih tipova karcinoma kod muškaraca, a kada bolest napreduje i postane otporna na hormone, mogućnosti lečenja se sužavaju. Žene, bilo kao partnerke, ćerke ili prijateljice, često su aktivno uključene u brigu o obolelima i žele da budu informisane o svim novim terapijama koje mogu poboljšati kvalitet života njihovih najbližih.

Metastatski kastraciono rezistentni rak prostate označava fazu kada se bolest proširila na druge organe i više ne reaguje na terapije koje blokiraju muške hormone (androgene). Lekovi poput abiraterona i enzalutamida u početku mogu biti delotvorni, ali vremenom većina pacijenata razvije otpornost. Nakon toga, često preostaje samo hemioterapija, koja može imati ozbiljne nuspojave i značajno uticati na svakodnevni život.

Kako bi ponudili novo rešenje, naučnici su testirali lek opaganib, koji je rezultat višegodišnjih istraživanja. Za razliku od dosadašnjih terapija koje se zasnivaju na blokiranju hormona, opaganib utiče na sfingolipide – posebne masnoće u ćelijama – i na taj način može usporiti napredovanje tumora čak i kada druge terapije više nisu delotvorne.

Dr Besim Ogretmen, jedan od autora studije, ističe: „Ovo je populacija koju je izuzetno teško lečiti. Postoji velika potreba za novim opcijama, jer su standardne terapije iscrpljene.” Onkolog dr Omer Kucuk dodaje: „Nakon neuspeha terapija usmerenih na androgeni receptor, preostaje veoma malo preciznih mogućnosti za lečenje.”

Za žene koje su podrška svojim članovima porodice, informacija o novim lekovima poput opaganiba znači mogućnost da se terapije produže i odloži agresivniji tretman, što može doprineti boljem kvalitetu života i manje nuspojava za njihove voljene.

Opaganib se još uvek ispituje i nije široko dostupan, ali dosadašnji rezultati ukazuju na napredak u upravljanju ovom teškom dijagnozom. Ako imate nekog bliskog sa uznapredovalim rakom prostate, konsultujte se sa lekarom o svim dostupnim terapijama i opcijama za uključivanje u klinička ispitivanja. Za svaku dijagnozu i savet, obavezno se obratite stručnjaku.