Masna i slana hrana povećavaju rizik za zdravlje srca, ali promene u ishrani mogu doneti veliku razliku

Povišene vrednosti holesterola i visok krvni pritisak predstavljaju sve češće izazove za žene različitih godina. Prema mišljenju kardiologa Marka Frenkla, moderni stil života i ishrana bogata mastima i solju značajno povećavaju mogućnost ozbiljnih posledica poput srčanog ili moždanog udara. Pravovremena izmena navika igra ključnu ulogu u prevenciji ovih problema.

Najvažniji uticaj na nivo holesterola i krvni pritisak imaju svakodnevne prehrambene navike. Masna jela, posebno crveno meso i industrijski prerađene mesne proizvode, obiluju zasićenim mastima koje podižu nivo lošeg (LDL) holesterola. Kardiolog Frenkl naglašava: „Čak i male promene u ishrani, poput smanjenja unosa zasićenih masti, mogu imati veliki pozitivan efekat na zdravlje srca.“

Iako je pileća koža čest izbor zbog ukusa, ona je istovremeno puna zasićenih i trans masti koje povećavaju LDL holesterol. Preterani unos ovih masnoća može doprineti razvoju hipertenzije i pogoršati već postojeće stanje.

So predstavlja još jednu čestu zamku za zdravlje, posebno kod žena koje često biraju gotova jela ili grickalice. Već jedna kašičica soli sadrži oko 2.300 miligrama natrijuma, što je maksimalno preporučena dnevna količina. Kada se ova granica pređe, dolazi do zadržavanja tečnosti i naglog skoka krvnog pritiska.

Namirnice poput kiselog kupusa i kiselih krastavaca, iako su niskokalorične, imaju visok nivo natrijuma usled procesa konzervacije. Žene sa srčanim tegobama ili sklone povišenom pritisku treba da ih konzumiraju umereno ili da biraju verzije sa manje soli.

Za prevenciju ovih problema, preporučuje se povećan unos svežeg voća i povrća, integralnih žitarica i nemasnih izvora proteina. Redovna fizička aktivnost i kontrola telesne mase dodatno umanjuju rizik.

Dr Frenkl savetuje: „Važno je pratiti nivo holesterola i krvnog pritiska i redovno se konsultovati sa lekarom, posebno ako u porodici postoji istorija srčanih bolesti.“

Za tačnu dijagnozu i individualne savete, obavezno se obratite svom lekaru.

Kolonoskopija omogućava rano otkrivanje promena i može spasiti život ženama starijim od 50 godina

Poznata pevačica Zorica Brunclik nedavno je otvoreno govorila o svom iskustvu sa operacijom debelog creva, naglašavajući koliko je važno da žene posle 50. godine redovno idu na preventivne preglede, posebno kolonoskopiju. Nakon što je zbog zdravstvenih tegoba morala da napravi pauzu u karijeri, Zorica je podelila svoj savet: “Ja to nisam krila, ne možeš biti u bolnici toliko dugo, a da imaš grip. Imala sam tešku operaciju i bila je uspešna. Savetujem svima da idu na sistematske preglede. U mom slučaju je bilo debelo crevo. Kolonoskopiju treba svi da rade preventivno posle 50. godine. Ja se nisam bavila ozbiljno svojim zdravljem i došlo je dokle je došlo”, izjavila je Zorica Brunclik.

Kolonoskopija je procedura tokom koje lekar uz pomoć savitljive cevi sa kamerom pregleda unutrašnjost debelog creva. Ova metoda omogućava da se rano otkriju promene kao što su polipi ili tumori, a neki od njih mogu biti uklonjeni odmah tokom pregleda. Preporučuje se osobama starijim od 50 godina, a posebno onima sa porodičnom istorijom tumora debelog creva ili pozitivnim testom na skriveno krvarenje.

Na simptome poput krvi u stolici, promena u ritmu pražnjenja ili naglog gubitka telesne mase treba obratiti pažnju, jer se često pogrešno pripisuju hemoroidima. Priprema za kolonoskopiju uključuje pražnjenje creva lekovima i izbegavanje hrane dan pre pregleda, što omogućava jasniju sliku tokom same procedure.

Pregled obično traje između 15 i 30 minuta i može se obaviti u lokalnoj ili kratkotrajnoj opštoj anesteziji, zavisno od ustanove i dogovora sa lekarom. Većina žena opisuje blagu nelagodnost, a moguće su kratkotrajna nadutost ili manji bol zbog vazduha koji se tokom pregleda uvodi u crevo. Ozbiljne komplikacije su veoma retke i obično se rešavaju na vreme.

Gastroenterolog dr Dragana Petrović ističe: “Kolonoskopija je najpouzdanija metoda za otkrivanje bolesti debelog creva i omogućava nam da na vreme reagujemo. Redovni pregledi značajno smanjuju rizik od razvoja karcinoma.”

Žene starije od 50 godina, kao i one sa porodičnim opterećenjem, trebalo bi da se posavetuju sa svojim lekarom o potrebi za kolonoskopijom. Pravovremeni pregled daje mogućnost da se promene otkriju dok su još izlečive. Za svaku nedoumicu ili savet, obavezno se obratite svom izabranom lekaru.

Dodavanjem male težine tokom svakodnevne šetnje možete sagoreti do 20% više kalorija i ojačati mišiće bez dodatnog napora.

Za žene koje žele da unaprede kondiciju i izgled bez odlaska u teretanu, postoji praktično rešenje – hodanje sa laganim rancem na leđima. Ova metoda, koja se često naziva ‘rucking’, omogućava ženama svih godina da potroše i do 20 odsto više kalorija tokom obične šetnje, bez potrebe za intenzivnim vežbanjem ili složenim spravama.

Šetnja je već poznata kao odličan način održavanja fizičke forme, ali istraživanja pokazuju da unošenje malog opterećenja, poput ranca težine 2 do 4 kilograma, dodatno pokreće mišiće nogu, zadnjice i trupa. Zahvaljujući tome, ova jednostavna navika može poboljšati i držanje i stabilnost pri hodu, što je naročito korisno ženama koje žele da izbegnu bolove u leđima ili povrede tokom svakodnevnih aktivnosti.

Kako ističe dr Ana Petrović, fizijatar: „Hodanje sa laganim teretom na leđima može biti izuzetno korisno za žene koje žele da povećaju dnevnu aktivnost bez osećaja iscrpljenosti.“ Savetuje da se krene sa manjom težinom i postepeno pojačava, kako bi se telo naviklo na dodatno opterećenje bez rizika.

Za početak je dovoljno da u svoj ranac stavite flašu vode, knjigu ili neki drugi predmet, dok ukupna težina ne pređe 2 do 4 kilograma. Bitno je da teret bude ravnomerno raspoređen i da ranac dobro prijanja uz leđa, kako ne bi došlo do nelagodnosti ili opterećenja ramena.

Ovu rutinu je lako uklopiti u svakodnevicu – bilo da idete do prodavnice, vraćate se s posla ili šetate s prijateljicama. Već 20 do 30 minuta dnevno sa laganim rancem može doneti primetne rezultate u sagorevanju kalorija i tonusu mišića. Stručnjaci preporučuju da pratite kako vaše telo reaguje i da prilagodite teret svojim mogućnostima.

Osim što ubrzava potrošnju kalorija, ova navika doprinosi jačanju mišića leđa i trupa, što je posebno važno za prevenciju bolova i poboljšanje ukupne kondicije. Dr Petrović naglašava: “Ova metoda je posebno praktična za žene koje nemaju vremena za redovno vežbanje, jer se uklapa u svakodnevne obaveze i ne zahteva dodatnu opremu.”

Ako želite da poboljšate zdravlje i postignete bolje rezultate bez većih promena u rutini, šetnja sa laganim rancem može biti vaše novo omiljeno rešenje. Pre početka, savetuje se konsultacija sa lekarom, posebno ako imate hronične tegobe ili povrede, kako biste bili sigurni da je ovaj način aktivnosti bezbedan za vas.