Connect with us

Zdravlje

Kako pravilna ishrana ubrzava oporavak žena nakon moždanog udara

Izbor namirnica i pažljivo osmišljeni obroci igraju ključnu ulogu u prevenciji i rehabilitaciji posle šloga

Published

3 hours ago

on

Foto Izvor: Pexels / Beyzahzah

Izbor namirnica i pažljivo osmišljeni obroci igraju ključnu ulogu u prevenciji i rehabilitaciji posle šloga

Nakon što žena preboli moždani udar, svaka odluka o ishrani postaje izuzetno važna za njen oporavak i smanjenje rizika od novog šloga. Ženama starijim od 55 godina moždani udar najčešće se dešava, ali može pogoditi i mlađe. Statistike pokazuju da je ovo najčešći uzrok invaliditeta kod žena u Srbiji, dok pravilna ishrana ima presudnu ulogu u prevenciji i procesu rehabilitacije.

U periodu oporavka, mnoge žene suočavaju se s brojnim izazovima – slabost u rukama može otežati samostalno hranjenje, a problemi sa pamćenjem ili gutanjem (disfagija) mogu dodatno otežati unos hrane. Iz tog razloga, podrška porodice i negovatelja je izuzetno važna, a savet nutricioniste koji može napraviti personalizovan plan ishrane često je od presudnog značaja.

Pravilna ishrana nakon šloga doprinosi jačanju organizma, održavanju mišićne mase i boljoj regulaciji krvnog pritiska i holesterola, što značajno smanjuje rizik od ponovnog moždanog udara. Uravnoteženi obroci obezbeđuju potrebnu energiju i vitamine za oporavak, a redovan unos hranljivih materija pomaže i kod problema sa gubitkom apetita, koji su česti posle šloga.

Specijalista interne medicine, dr Ana Petrović, naglašava: “Pravilno izabrane namirnice mogu značajno ubrzati oporavak. Dnevni meni treba da uključuje povrće, voće, integralne žitarice i nemasne proteine.”

Ženama koje se oporavljaju preporučuje se dovoljan unos tečnosti i izbor hrane koja je laka za žvakanje i gutanje. Povrće poput brokolija, šargarepe i spanaća bogato je antioksidansima i vlaknima, dok voće sa visokim sadržajem kalijuma pomaže u regulisanju krvnog pritiska. Integralne žitarice poput hleba od celog zrna, ovsenih pahuljica i smeđeg pirinča doprinose kontroli šećera i holesterola.

U obroke se savetuje uvrstiti ribu, nemasno meso, jaja, kao i biljne proteine poput sočiva i leblebija. Izbegavanje brze hrane, grickalica bogatih solju i zasićenim mastima dodatno štiti srce i krvne sudove. Kako navodi dr Ana Petrović: “Važno je izbegavati brzu hranu i grickalice bogate solju i zasićenim mastima. Na taj način žene mogu dodatno zaštititi svoje srce i krvne sudove.”

Ako dođe do čestih problema sa gutanjem, gubitka telesne mase ili smanjenog apetita, treba se obratiti lekaru. Pravovremena stručna procena omogućava uvođenje potrebnih suplemenata ili posebnog režima ishrane. Podrška porodice i prijatelja, kao i savet stručnjaka, važni su za uspešan oporavak. Za preciznu dijagnozu i preporuke uvek se konsultujte sa lekarom.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Zdravlje

Kako prepoznati prve znake migrene i sprečiti napad na vreme

Saznajte kako prepoznati rane simptome migrene i pravovremeno reagovati uz savete neurologa

Published

4 minutes ago

on

June 4, 2026

By

Saznajte kako prepoznati rane simptome migrene i pravovremeno reagovati uz savete neurologa

Migrena je čest izazov za žene u Srbiji i znatno utiče na kvalitet života. Ova neurološka bolest pogađa svaku treću ženu tokom života, a mnogo je više od obične glavobolje. Migrenu često prate specifični simptomi koji se mogu javiti čak danima pre samog bola, pa je važno znati ih prepoznati na vreme.

Prodromalna ili premonitorna faza može nastupiti 24 do 48 sati pre napada. Tokom ovog perioda, žene mogu primetiti promene u raspoloženju, izražen umor, bol u vratu, pojačanu osetljivost na svetlo ili poteškoće sa apetitom. Takođe, mogu se javiti i kognitivni problemi poput „moždane magle“, što otežava obavljanje svakodnevnih zadataka. Nerijetko su prisutni i problemi sa varenjem, kao što su mučnina ili iznenadna želja za određenom hranom. Pravovremeno prepoznavanje ovih simptoma omogućava bržu reakciju i može pomoći u ublažavanju napada.

Mnoge žene nisu sigurne kako da razlikuju prodromalnu fazu od aure. Aura je najčešće vizuelna i manifestuje se kao treperava svetla, cik-cak linije ili privremene slepe tačke u vidu, ali može uključiti i promene sluha ili govorne poteškoće. Za razliku od prodroma koji može početi i dva dana ranije, aura se javlja do sat vremena pre glavobolje ili paralelno sa njom. Statistika kaže da oko 30% žena sa hroničnim migrenama ima i fazu aure.

Ako prepoznate rane znake, postoje načini da pokušate da sprečite napad. Lekari savetuju da se lekovi kao što su triptani ili ergotamin uzmu odmah po pojavi simptoma prodroma. „Važno je uzeti terapiju odmah, jer tada postoji najveća šansa da se napad zaustavi ili ublaži,“ ističe dr Jelena Petrović, specijalista neurologije. Osim lekova, može pomoći i odmor u zamračenoj prostoriji, kao i hladna obloga na čelu. Preporučuje se izbegavanje jakih svetala, glasnih zvukova i intenzivnih mirisa, koji su poznati okidači.

Redovni obroci i dovoljan unos tečnosti su takođe važni za prevenciju napada. „Preskakanje obroka i dehidratacija često pogoršavaju simptome migrene kod mojih pacijentkinja,“ naglašava dr Petrović. Vođenje dnevnika simptoma može pomoći da otkrijete svoje okidače – beležite kada se simptomi javljaju, šta ste jeli, koliko ste spavali i nivo stresa tog dana. Tako ćete lakše prepoznati što pokreće vaše migrene i sprečiti ih u budućnosti. Uz to, savetuje se dovoljno sna, ograničenje kofeina, izbegavanje alkohola i cigareta.

Najvažnije je da se redovno savetujete sa svojim lekarom oko terapije i postupaka koje treba preduzeti čim primetite prve znake migrene. Ako dođe do iznenadne, jake i neobične glavobolje ili simptoma kao što su poremećaj vida, govora ili slabost, obavezno potražite hitnu medicinsku pomoć. Za tačnu dijagnozu i savete, uvek se obratite svom lekaru.

Pročitaj još

Zdravlje

Priča Jelene Milošević: život sa retkom bolešću koja menja mišiće u kost

Primer snage i zajedništva žena u borbi sa FOP-om, najređom genetskom bolešću u Srbiji

Published

14 minutes ago

on

June 4, 2026

By

Primer snage i zajedništva žena u borbi sa FOP-om, najređom genetskom bolešću u Srbiji

Jelena Milošević iz Srbije prva je žena kod nas kojoj je dijagnostikovana fibrodisplazija osifikans progresiva (FOP), izuzetno retka genetska bolest koja dovodi do toga da mišići i tetive postaju koštano tkivo. Ova dijagnoza značila je da Jelena vremenom gubi pokretljivost, a prvi simptomi pojavili su se još dok je bila dete. Nažalost, zbog neprepoznate bolesti, Jelena je prošla kroz više pogrešnih medicinskih procedura, uključujući operaciju deformiteta na palčevima stopala, koja joj je dodatno pogoršala stanje jer su kod FOP-a svaka trauma i operacija zabranjene. Do devete godine bolest je mirovala, ali se potom naglo razvila nakon pojave bola i otoka u trbušnom mišiću.

U detinjstvu je Jelena bila izložena nekoliko pogrešnih dijagnostičkih postupaka, zbog čega se bolest proširila i dovela do toga da već kao tinejdžerka koristi invalidska kolica. Zahvaljujući upornosti svoje majke, Jelena je došla u kontakt sa dr Frederikom S. Kaplanom, vodećim svetskim stručnjakom za FOP iz Sjedinjenih Američkih Država. Odlazak u Ameriku doneo je novu perspektivu porodici, ali lek za FOP nažalost još ne postoji. Danas u Srbiji živi svega četvoro ljudi sa ovom dijagnozom. Jelena podvlači: “Kažu da leka nema i nema terapije, ali nam je odlazak u Ameriku promenio život jer smo shvatili koliko je bolest retka.” Kontakt sa drugima koji imaju istu dijagnozu bio joj je dragocen izvor podrške.

Tokom života Jelena se suočila sa brojnim izazovima. Do 22. godine izgubila je mogućnost otvaranja vilice, pa joj je unos hrane otežan i koristi dodatke ishrani. Ipak, ističe koliko je važno umrežavanje: “Danas na društvenim mrežama imamo grupe, gde se međusobno pomažemo i podržavamo. Nekad nam to više znači od saveta lekara.”

Jelena je završila Filološki fakultet i master iz komunikologije, bila potpredsednica udruženja za distrofičare i osnovala Nacionalnu organizaciju za retke bolesti. Potrebna joj je dvadesetčetvoročasovna pomoć, a svakodnevicu joj otežava i nedostatak prevoza prilagođenog osobama sa invaliditetom. Posebno ističe značaj socijalizacije i borbe za prava žena sa invaliditetom: “Deca ne idu u školu samo zbog znanja, već i zbog druženja. Učiš da se boriš za sebe,” poručuje Jelena.

Njena priča pokazuje koliko je rana dijagnoza ključna kod retkih bolesti, ali i koliko su važni podrška i dostupnost informacija. Žene koje primete neobične simptome kod sebe ili bližnjih trebalo bi da se obrate lekaru i, ako je potrebno, potraže drugo mišljenje. Jelenina borba inspiriše mnoge da ne odustaju pred preprekama – ona dokazuje da život može biti kvalitetan i ispunjen, uprkos fizičkim ograničenjima.

Za tačnu dijagnozu i savet obavezno se konsultujte sa lekarom.

Pročitaj još

Zdravlje

Nova veza između hemikalija i PMOS-a: Šta je pokazala najnovija studija

Američko istraživanje ukazuje na moguću povezanost izloženosti PFAS hemikalijama u trudnoći sa razvojem PMOS-a kod ćerki

Published

1 hour ago

on

June 4, 2026

By

Američko istraživanje ukazuje na moguću povezanost izloženosti PFAS hemikalijama u trudnoći sa razvojem PMOS-a kod ćerki

Novo američko istraživanje, sprovedeno na 322 para majki i ćerki, donosi važno upozorenje ženama širom sveta. Naučnici su otkrili da su majke koje su tokom trudnoće bile više izložene tzv. „večnim hemikalijama” (PFAS) imale povećan rizik da njihova ćerka u tinejdžerskom uzrastu razvije polienokrini metabolički ovarijalni sindrom (PMOS), poznat i kao policistični ovarijalni sindrom (PCOS). Ovo stanje pogađa do 13% žena globalno i utiče na hormone, izazivajući neredovne menstruacije, pojačanu maljavost, akne, ali i poteškoće sa plodnošću.

Studija objavljena u časopisu Environmental Research naglašava da je pronađena samo povezanost, a ne uzročno-posledična veza. Istraživači upozoravaju da su potrebna dodatna istraživanja kako bi se utvrdilo na koji način PFAS hemikalije utiču na žensko zdravlje. Dr Katerina Johnson, jedna od autorki, izjavljuje: „Potrebno je još mnogo podataka da bismo razumeli kako PFAS utiču na žensko zdravlje. Ova otkrića su važan korak, ali ne treba odmah zaključivati da su PFAS jedini razlog razvoja PMOS-a.”

PFAS hemikalije, poznate i kao „večne hemikalije”, nalaze se u svakodnevnim proizvodima kao što su neprijanjajuće posuđe, tkanine otporne na fleke, ambalaža za hranu i sredstva za domaćinstvo. Zbog široke upotrebe, izbegavanje ovih hemikalija u potpunosti je gotovo nemoguće. Ipak, informisanost o rizicima može pomoći ženama da biraju zdravije proizvode, poput prirodnih materijala za odeću ili posuđa bez PFAS premaza.

Stručnjaci podsećaju da PMOS nastaje pod uticajem više faktora, uključujući genetiku, stil života i okolinu. Stoga nije potrebno paničiti zbog rezultata ove studije, već biti obazriv prilikom izbora proizvoda i voditi računa o zdravlju. Redovni ginekološki pregledi i praćenje hormonskog statusa su važni, a ako primetite simptome kao što su neredovne menstruacije, povećana maljavost ili akne, savetuje se razgovor sa lekarom.

Endokrinolog dr Jelena Petrović naglašava: „Iako rezultati ukazuju na moguću vezu, PMOS je složen sindrom. Ženama savetujem da brinu o svom zdravlju, ali i da ne donose ishitrene zaključke na osnovu jednog istraživanja.” Dodaje: „Najvažnije je pratiti simptome i na vreme se obratiti stručnjaku.”

PMOS ostaje čest zdravstveni problem kod žena, a ovakva istraživanja doprinose boljem razumevanju mogućih uzroka i otvaraju put ka boljoj prevenciji. Ukoliko imate simptome ili zabrinutost, savetuje se da se obratite svom lekaru radi tačne dijagnoze i saveta.

Pročitaj još

U Trendu